• Uvek kupujem fizičke igre!
  • Ne verujem digitalnim verzijama!
  • Nije isto kad imaš kutiju i kad imaš samo kod!
  • Kad kupiš digitalnu igru, nije zapravo tvoja!
  • Digitalna igra ne može da ti stoji na polici!
  • Fizičke igre imaš zauvek a digitalne ti mogu oduzeti!

Sve su ovo česte izreke koje igrači koriste kako bi objasnili zašto preferiraju fizičke igre u odnosu na digitalne. I znate šta? U pravu su. Sve što je gore rečeno je istina. U poslednje vreme, viđamo sve više digitalnih igara kako jednostavno nestaju sa digitalnih prodavnica gde gomila potencijalnih kupaca više ne mogu da ih kupe. Rešenje je, naravno, kupovati fizičke igre.

Ali… meni ništa od ovoga ne smeta. Imam zapravo 5 dobrih razloga zašto mi ne smeta. I da napomenem, ne pokušavam da vas ubedim da sam u pravu, samo hoću da podelim moj stav s vama.

#5 Pomirio sam se da je digital-only budućnost neizbežna

 

Idemo polako ka ovome. Image via Microsoft

Ako se vi još niste pomirili s ovim, onda sami sebe lažete. Kako gaming industrija napreduje, sve je više i više igara u samo-digitalnom formatu. Za PC igre više ne postoje fizički diskovi jer smo svi navikli da kupujemo preko Steam-a, GOG-a, ili čak Epic Games Store-a. Kad je reč o konzolama:

  • Xbox je ovde najslabiji jer igre na diskovima često zahtevaju online patch da bi uopšte radile a većina ionako igra preko GamePass-a.
  • PlayStation je uglavnom bolji jer većina igara dolazi na disku ali bilo je par navrataja gde je samo deo igre dostupan dok ostatak mora da se skine.
  • Nintendo je, navodno, najbolji kad je reč o fizičkim medijima ali samo kad je reč o first-party igrama, dok većina ostalih izdavača samo stave deo igre i ostatak zahteva download.

Mislim da je još rano da kažemo da će fizičke igre da išćeznu ali su svakako na dobrom putu. Takođe, mislim da će Nintendo biti poslednja stanica za fizičke igre pre nego što odu u zaborav.

U svakom slučaju jasno je da industrija ide ka ovom putu i nije ni čudo što je tako. Iako nije skupo, praviti fizičke diskove/kertridže, kutije, nalepnice i gubiti pare od maloprodajnika koji uzmu procenat nije nešto što izdavači vole. Jasno je da žele sve te pare samo za sebe i da radije ne bi da menjate ili, još gore, poklonite tu fizičku igru prijatelju.

Iz korporativne strane, nema smisla više praviti fizičke kopije kad imamo svi brz Internet.

#4 Fizičke igre su skupe (naročito u našim krajevima)

Kuku! Gde ću naći pare za novu Star Wars igru? Image via Pixabay

Govorim o našim krajevima. U poslednje vreme se situacija popravila ali pre nekih desetak godina su naše prodavnice video igara baš drali. Igra od $40 (oko 4,000 u to vreme) u prodavnicama je koštala oko 9,000 dinara. Ako digitalna igra bude na rasprodaji, to ne znači da će fizička verzija u prodavnici biti na sniženju. A mi sa našim malim platama smo hteli samo da igramo igre. I šta se dogodilo?

Pa, snalazili smo se. Većina je prelazila na pirateriju ali mi koji smo hteli da budemo iole pošteni, smo kupovali digitalne igre, kodove sa gray-market sajtova ili čak delili naloge sa drugima. Ovo poslednje je naročito bilo efikasno u PS3 eri, gde je čak petoro ljudi moglo istovremeno da igra istu igru.

Evo da vas pitam: Da li je isplativije da platite 9,000 dinara za fizičku igru ili da platite 1,500 dinara da delite nalog s nekim? Čak i dan danas, imate forume kao što su razmena igara, gde mnogi dele igre i na kraju dana prolaze isto kao i ovi što duplo više daju za fizičke kopije.

Ako kupite digitalnu igru nećete imati opipljivu igru, ali realno, imate apsolutno identično iskustvo kao neko sa fizičkom igrom.

#3 Konzole će se pokvariti, diskovi će izbledeti

Nažalost, dani su mu odbrojani.

Kad god neko priča o očuvavanju video igara, niko nikada ne uzima u obzir da će se te igre, a naročito konzole, jedan dan pokvariti. Kontakti na kertridžima će izbledeti, diskovi će prestati da se učitavaju. Moj PlayStation 1 jedva da može da pročita igre i to samo ako ga okrenem unatraške kako bi zastareli čitač mogao da pravilno pročita disk. Kertridži su izdržljiviji ali i njima su odbrojani dani.

Čak i kad gledam ne-toliko-retro konzole situacija je slična. Nintendo Wii nema baš najsjajniji čitač, PlayStation 3 takođe a Xbox 360 može prestati da radi ili dobiti Red Ring of Death ako ga samo gadno pogledam. Sve se ovo (još uvek) može popraviti naravno, ali, vredi li? Kako vreme prolazi, rezervni delovi za retro konzole će postati skuplji ili nedostupni. Ja se iskreno bojim da ponovo upalim moju SEGA Mega Drive, jer iako je radila prošli put, ne znam da li će raditi sledeći. A jesam li spomenuo koliko je naporno uključiti sve te retro konzole na nove UHD televizore?

#2 Uvek imam pirateriju i emulatore

Vidite kako, ako nova igra izađe i vi je skinete sa torrent sajtova, to je ružno.

ALI

Ako igra nestane i postane nemoguće da se nađe na tržištu (osim za neku nenormalno visoku cenu), a vi je skinete sa torrent sajtova, to je prelepo.

Niste prljavi gusar ako skinete staru igru koja se više ne može kupiti, vi ste zapravo čuvar relikvija. Ako skinete The Crew, koju je Ubisoft nedavno ugasio, i napravite privatni server i zavarate igru da radi, vi zapravo čuvate gaming kulturu. Stvarno je tako. Ovo važi i za retro igre. Čak i da se sve pokvari i nestane, emulatori i piraterija je uvek tu da sačuva ta divna sećanja, iako možda nisu za to originalno namenjeni.

Ja, recimo, jako volim PC Hari Poter igre, i imam ih sve na diskovima. Ali pošto igre nisu ažurirane da rade na modernim konzolama, naročito preko diskova, piraterija mi je jedini način da ih ponovo pokrenem. Ovo je svakako diskusija sama za sebe ali stvarno mislim da ne radite ništa loše ako skinete igru koja više ne može da se kupi ili pokrene.

#1 Ne želim da zadržim sve svoje igre

Image via Imgflip

O da! Rekao sam to. Posle toliko godina igranja, kupovanja, menjanja i nerviranja oko ovog problema shvatio sam jednu vrlo jednostavnu činjenicu: Nije mi bitno da li će mi digitalne igre biti oduzete.

“E pa, to je tvoj problem”, verovatno neki kažu, ali dozvolite mi da vas pitam, ako ste redovan igrač: Od svih igara koje ste igrali od prošle godine, koliko njih biste igrali opet?

Više od 90% igara koje sam igrao u 2023, ne želim više ni da pipnem, ne nužno zato što su bile loše, nego zato što su bile kao i sve druge. Ne znam da li ste primetili ali danas kada igra izađe, ona živi svega mesec dva od svog izlaska, i onda ode u zaborav.

Vrlo retko mi se desi da odigram igru i da kažem da bi hteo da mi stoji na polici. Desi se to ponekad (evo desilo mi se sa Final Fantasy VII Rebirth), ali u većini slučajeva kad pređem igru, izbrišem je i igram sledeću.

Da li mislite da će mi biti žao ako jedan dan otvorim moj PlayStation, Nintendo ili Xbox nalog i vidim da više nemam: Forspoken, Atlas Fallen, Princess Peach Showtime, Skull and Bones, Avatar Frontiers of Pandora, Detective Pikachu Returns, Fae Farm, ili još neku od gomile igara koja su izašle prošle godine ili pre toga? Šta me briga!

Danas je neverovatno retko da izađe igra za koju imam istinsku želju da je sačuvam i igram ponovo jedan dan. Većinu odigram i zaboravim. Kako neki vole da kažu “limunada igre”, popiješ i odeš.

Zbog svih ovih razloga, nisam toliko zabrinut za digital-only budućnost. One retke igre do kojih mi je stalo ću pokušati da nabavim na disku (ako uopšte postoji). Ako ne mogu, naći ću način preko piraterije. Do ostalih igara mi jednostavno nije stalo i svejedno mi je da li će jednog dana nestati sa mojih naloga. Tužno je, znam, ali sa toliko generičnih igara i toliko malo kreativnosti u ovoj industriji, mislim da ću preživeti znajući da ne posedujem sve svoje igre.


Stavovi izneti u “Lični Ugao” autorskoj rubrici ne predstavljaju obavezno stavove kompletne EmuGlx redakcije, a ponekada ni samog autora 😉
Za ostale tekstove iz Ličnog Ugla posetite sledeći link.