Sa PlayStationom i PlayStationom 2, Sony je postigao nezamisliv uspeh. Oba sistema ostvarila su totalnu dominaciju, potukavši do nogu konkurente iz Sege, Nintenda pa i samog Microsofta, čija su ulaganja u Xbox bila neuporedivo veća. U periodu od sredine devedesetih pa do sredine prve decenije 21.veka, prodato je preko 200,000,000 ove serije konzola pa su očekivanja za sledeću generaciju PlayStationa bila zaista enormno velika. U međuvremenu, Microsoft i Nintendo su u potpunosti promenili svoje strategije. Dok je džin iz Redmonda jednostavno želeo da po svaku cenu izbaci Xbox 360 što ranije na tržište, Nintendo je sa Revolutionom (kasnije preimenovanim u Wii) predstavio potpuno nov koncept, koji je naišao na sjajan prijem. Zahvaljujući i dalje sjajnoj prodaji PlayStationa 2, Sony je sebi mogao da dozvoli luksuz da poslednji izađe na tržište.
Svoje prvo zvanično predstavljanje PlayStation 3 je imao na Sonyjevoj E3 konferenciji, 16. maja 2005. ali je tada prikazan samo njegov nefunkcionalni prototip i demonstracioni video, za kojeg se kasnije ispostavilo da je u celosti prerenderovan i da samo predstavlja projekciju grafičkih kapaciteta platforme. Godinu dana kasnije, prezentovan je konačan dizajn sistema, a objavljeno je da će se nalik na Xbox 360, prodavati dva modela. Pristupačnija varijanta isporučivala se sa HDD-om od 20 gb i cenom od 499 evra, dok je naprednija verzija osim 60 gb prostora imala i druge vrlo bitne prednosti, poput Wi-Fi Interneta ili čitača kartica, ali i cenu višu za 100 evra. Ovakav poslovni potez okarakterisan je kao veoma rizičan, delom i zbog toga što svi istorijski sistemi koji su u startu bili izuzetno skupi (NeoGeo, CD-i, 3DO) beležili izuzetno mizernu prodaju i zato bivali brzo napušteni. Ono sa čime se Sony ipak najviše kockao bio je dvobrzinski blu-ray drive. Osim što je stravično uticao na cenu proizvodnje, ovaj standard ne samo da je bio u povoju, već je i imao izuzetno ozbiljnu konkurenciju u obliku HD-DVD-a, kojeg je rival iz Microsofta žestoko podržavao, čak objavivši eksterni čitač ovog formata za Xbox 360.
Iako je najavljivano da će početak prodaje PS3 biti gotovo istovremen u svim regionima, stvari su zbog problema u proizvodnji išle malo drugačije. Sistem je zvanično debitovao u Japanu, 11. novembra i tog dana je prodato nešto više od 80,000 primeraka, od kojih je veliki deo završio na eBayu. 6 dana kasnije usledila je američka premijera ali je usled užasno malog tiraža ponovljen isti scenario – ogroman deo konzola završio je na eBayu, gde su dostizale cenu od po 2000 dolara!
Konačno, nama najinteresantnija, evropska premijera je usledila tek 16. marta 2007. i bila je veoma uspešna, jer je po podacima uglednog Financial Timesa, u prva dva dana prodato čak 600,000 primeraka. Od nekoliko desetina ponuđenih igara na startu, trebalo bi izdvojiti NBA Street: Homecourt, Resistance: Fall of Man i Virtua Fighter 5.
PlayStation 3 je hardverski izuzetno složen sistem, a ta konstatacija se pre svega odnosi na njegovih 7 cell procesora (od kojih je 6 dostupno igrama, dok se sedmi koristi za operativni sistem) odnosno njihovo sinhronizovanje u radu. Iako su mnogi eksperti predviđali da će to predstavljati veliki problem, Sony je zapravo samo primenio koncept sa PlayStationa 2, dajući razvojnim timovima na raspolaganje snažan hardver, čiji će pun potencijal moći da se iskoristi tek za nekoliko godina. Zbog toga, nimalo ne čudi da su prvih godina igre rađene paralelno za Xbox 360 i PlayStation 3 po pravilu bolje izgledale na Microsoftovoj konzoli, što je bilo izraženo kroz bolji frame rate, “čistiju” sliku (zbog intenzivnije upotrebe antialiasinga) pa čak i kvalitetnije teksture. Sistem ima ukupno 512 MB memorije na raspolaganju, od čega je 256 MB tzv. “glavne” memorije, dok ostatak čini GDDR3 memorija za nVIDIA-in RSX Reality Synthesizer grafički čip.
Najbolji pokazatelj grafičkih kapaciteta PlayStationa 3 predstavljaju ekskluzivne igre, koje nemaju ravnopravnog rivala na konkurentskoj platformi. Naslovi kao što su Metal Gear Solid 4, Uncharted ili Gran Turismo serijal su samo neki od njih. Gran Turismo 5 je najisčekivanija simulacija vožnje svih vremena, koja pritom sjajno koristi snagu PlayStationa 3, mada tek sa šestim izdanjem izvučen je sav potencijal.
Softverski, platforma je podjednako interesantna. Umesto jednostavnog BIOS-a, PS3 poseduje sopstveni operativni sistem, poznat kao XMB (XrossMediaBar), koji je u nešto izmenjenoj formi prisutan i na PSP-u. Osim mora očekivanih opcija, ovaj interfejs omogućava i povezivanje na razne Internet servise – od klasičnog surfovanja, Facebooka do odlaska u PlayStation Store ili PlayStation Home. Ipak, najvažnije od svega je da je PlayStation Network potpuno besplatan, za razliku od Xbox live servisa. Nove verzije XMB firmware-a pojavljuju se prilično često i dalje proširuju njegove mogućnosti, tako da je posedovanje broadband konekcije praktično neophodno.
U svojoj prvoj godini, PS3 je bio u vrlo ozbiljnim problemima. Bez obzira na to što je prodavan ispod realne vrednosti (po nezavisnim istraživanjima, izrada konzole je koštala više od 800 dolara!) i što je imao izuzetno napredan hardver, kritičari u tome nisu videli opravdanje, a i kupci su se u većini slučajeva odlučivali da sačekaju pad cene. Strategija Sonyja tako se bukvalno svela na puko preživljavanje na tržištu, do trenutka kada će odluka o beskompromisnom izboru hardvera konačno isplatiti. Zahvaljujući pobedi blu-ray standarda, obaranju cene ali i pojavi velikog broja izuzetnih (i ekskluzivnih) igara, stanje je počelo značajno da se menja još od 2008. godine, tako da je zaključno sa 2. novembrom 2013. PlayStation 3 prodat u preko 80 miliona primeraka. Uz sve nove, izuzetno kvalitetne ekskluzivne naslove koji su izlazili čak do kasne 2013. godine Sony je na samom kraju i u ovoj generaciji uspeo da pretekne konkurentski Microsoft u ukupnom broju prodatih sistema. Mada ipak popularnost brenda je pretrpela dosta štete i mnogo je manja od slavnih dana prve dve generacije PlayStationa kada prave konkurencije nije ni bilo, tako da je sada na PlayStationu 4 da vrati stari ugled Sony-u, a treći PlayStation će ostati aktuelan kao last gen sistem sigurno još nekoliko godina.
DualShock 3 kontroverze
Po objavljivanju prvih slika PlayStation 3 sistema, Internet je bio preplavljen izuzetno negativnim komentarima vezanim za novi dizajn kontrolera (nezadovoljstvo je iskazao i sam Hideo Kojima, autor Metal Gear serijala), koji je izuzetno podsećao na bumerang. Lavina kritika primorala je Sony da odustane od ove ideje i vrati se na tradicionalni dizajn, ali pritom izbacujući iz njega vibraciju i menjajući mu ime u SIXAXIS. Iako se ova odluka objašnjavala time da bi DualShock pravio problem u kombinaciji sa motion kontrolama, na kraju se ispostavilo da je posredi bilo nešto drugo. Zapravo, problem je bio u patentu koji Sony nije želeo da plaća, nakon izgubljenog sudskog spora. Na zadovoljstvo svih priča se ipak završila kompromisom, tako da je od kraja 2007. DualShock 3 počeo sa prodajom i danas se isporučuje sa svakom Slim konzolom.
Kompatibilnost sa prethodnom generacijom
Za razliku od Microsofta, Sony je od starta najavio da će PS3 omogućavati pokretanje više od 95% igara pisanih za PlayStation 2. Prvi modele konzole to su ispunjavali hardverskom emulacijom, koja je kasnije prešla u softversku, da bi na kraju bila potpuno ukinuta. Osim želje da se maksimalno pojeftini proizvodnja, to je pravdano činjenicom da je kompatibilnost sa starijom generacijom bitna pre svega u prvoj godini novog sistema, dok je ponuda softvera pisanog za njega izuzetno skromna. U kasnijim danima neke od starih igara sa prvog PlayStationa objavljene su ponovo za PS3 kao downloadable PSN naslovi, dok su neki od hitova sa PlayStationa 2 dosli na trojku u vidu raznih doteranih HD kolekcija.
PlayStation 3 slim
Još od pojavljivanja PlayStationa 3 pričalo se o njegovoj slim varijanti i na koji način će uspeti da se smanje vrlo impresivne dimenzije osnovnog modela. PlayStation 3 Slim zvanično je predstavljen 18. avgusta 2009. i ima za trećinu manje proporcije, težinu ali i potrošnju elektične energije. Takođe, prelazak na novi proizvodni proces omogućio je manje zagrevanje ali i tiši rad. Kapacitet hard diska je povećan na 120 GB, dok je jedini realni nedostatak vezan za ne baš sjajan dizajn sistema ali i nemogućnost instaliranja GNU/Linuxa. Najvažnije od svega je ipak da je njegova cena od 299 evra izuzetno atraktivna, što mu je i omogućilo da naiđe na sjajan prijem. Od oktobra 2009. u prodaji je bio i model sa HDD-om od 250 gb, koji se prodavao za 350 evra.
PlayStation 3 Super Slim
Pomalo neočekivano krajem 2012. godine Sony je još jednom prepakovao originalni PS3 hardware u još manje i jeftinije kućište kreirajući veoma pristupačni Super Slim model. Najmanji PS3 do sada sve sa hard diskom teži jedva preko 2kg a za 25% je manji od prethodnog PS3 Slim modela. Najprepoznatiljiji je po načinu ubacivanja BluRay diskova, jer PS3 Super Slim ima top loader sa mehaničkim kliznim vratima u stilu retro konzola i DVD playera. Bez obzira na manje dimenzije i jeftiniji izgled Super Slim poseduje svu funkcionalnost prethodnika, kao što su ugradjeni WiFi, optički audio out, podršku za 3D i sve ostalo. Super Slim dolazi sa hard diskovima različite veličine a postoji i najpovoljnija verzija bez HDD-a sa 12GB ugrađene interne memorije. Zbog mnogih bundle pakovanja sa popularnim ekskluzivama za PS3 ova verzija sistema se i danas odlično prodaje, a po svemu sudeći ostaće na tržištu još nekoliko godina kao last gen budžet sistem na kome se i dalje može sasvim pristojno igrati.
No Comment