Forspoken (2023)

Kakva tragedija! Forspoken je trebala da bude jedna prava igra nove generacije, ali jedino sto je uspela je da samo potvrdi koliko je pao standard pojedinih izdavača zabavnog softvera. Od kad je najavljena, Forspoken je pokazivala pukotine u svom dizajnu i mnogi (pametniji od mene) su već otpisali igru. Ja, međutim, sam video neki (nepostojeći) potencijal i hteo sam da odigram kampanju do kraja. Forspoken nije najgora stvar koju sam ikada igrao, ali je definitivno igra koju ću pamtiti kao jedno od najvećih razočarenja u 2023.

Ukleta igra

Od kada je ovaj naslov najavljen, skoro svaka vest ili informacija bila je nova crvena zastavica. Nakon svakog novog trailera, mogli smo da vidimo naznake da Forspoken neće biti tako epska igra.
Prema Meriam-Webster rečniku, reč “Forspoken” znači baciti zle (očaravajuće) čini na nekoga. Umesto da su bacili te čini na nas potrošače (i reviewer-e), Square Enix kao da su zeznuli magiju i slučajno bacili sabotirajuću kletvu na svoje ostvarenje.

Ne znam ni gde da počnem. Za početak tek drugi oficijalni trailer nas je upoznao sa protagonistkinjom. Iako je combat izgledao zanimljivo, glavna junakinja je non-stop pričala, psovala i svađala se sa svojom narukvicom.

Demo koji je naknadno izašao je ovo još više potvrdio, a manjak demoa na PC-u je samo dolivao ulje na vatru. Kada je Square Enix konačno najavio da PC igračima treba grafička kartica koja je izašla tri meseca pre izlaska same igre (da bi je terali sa najboljom grafikom u 60fps-a) znali smo da nas čeka “nezaboravno iskustvo”. A da, i ova igra košta $10 više na PC-u ($80) nego na PlayStation-u jer je, kako mi se čini, samo za privilegovane. Nakon mojih, vrlo skromnih, 20 sati igranja gde sam prošao kroz celu priču i malo istraživao, mogu da potvrdim da su sva loša predskazanja bila tačna. Da nesreća bude još veća, ni ovo malo što nismo znali o ovom naslovu, nije dobro odrađeno.

Alisa u zemlji čuda… sa magijom

Forspoken je akciona open-world RPG igra gde tumačimo ulogu mlade devojke iz New Yorka. Frey nema lak život. Stalno je hapse zbog sitnih prekršaja, ulične bande žele da je ubiju, živi u napuštenoj zgradi i samo želi da pobegne od svega i počne svoj život iznova.

Nakon, još jednog, simbolično lošeg iskustva, Fray pronalazi čarobnu narukvicu koja otvara portal i vodi je u novi svet: Athea. Ovo ja magična, mistična zemlja sa zelenim dolinama, visokim planinama, bistrom vodom i smrtonosnom miazmom (The Break) koja je uništila 99% čovečanstva. Poslednji preživeli su se povukli u jedini grad u zemlji gde miazma ne može da dopre. Zbog nekog razloga, Fray je imuna na miazmu i može slobodno da se kreće po svetu.

Narukvica, koju Fray zove Cuff, ume da govori i pomoću nje Fray ima čarobne moći. Atheom vladaju 4 Tante (Tetke) koje takođe imaju magične moći i koje su uzrok mnogih problema u zemlji. Iako se preživeli boje gneva Tetki, takođe ih obožavaju i pamte ih kao miroljubive vladare. Fray treba da smiri ove pobesnele antagonistkinje i možda da pokupi od njih još koju magiju. Koristeći svoju narukvicu, magiju i imunost, Fray kreće da traga za načinom da se vrati u New York kao i da, možda, pomogne preživelima u ovom novom svetu.

Parkour i magija

Tokom igre, često ćete biti primorani da se borite koristeći magiju. Borbe su mi se svidele tokom prvih par sati. Bacanje čarolija, izbegavanje napada i generalno pomeranje je vrlo zabavno i dinamično. Ako blago pritisnemo trigger ili klik mišem, Frey će uraditi običan napad, ali ako ga držimo par sekundi, radimo jači napad. Levi trigger se koristi za support magije koje uvek imaju nekakav cooldown. Konačno, ako istovremeno koristimo dva klika triggera, možemo izvesti ultimativni napad.

U svakom momentu možemo, ne samo da zamenimo magije, nego čak i cele škole kojima one pripadaju. Na ovaj način možemo u svakoj borbi koristiti skoro sve support magije i nekoliko različitih napada.
Ako volite da kombinujete različite čini, ovo će vam se sigurno svideti.

Ubijanjem neprijatelja, dobijate XP poene i kako se levelujete dobijate mana poene kojim otključavate nove magije ili unapređujete stare. Međutim, postoji mnogo lakši način. Jednostavno se prošetajte malo po otvorenom svetu i pokupite mana poene, ima ih i više nego što je potrebno. Moja omiljena mehanika u Forspokenu su Spellcraft izazovi. Kako bi vas igra motivisala da isprobate nove veštine koje ste tek otključali, prirediće vam male izazove gde je potrebno da pravilno iskoristite specifične magije. Ovo su, uglavnom, jednostavni zadaci kao što su ubij 10 neprijatelja sa ovom čarolijom, udari istovremeno troje ili završi borbu ultimatnim napadom. Spellcraft Challenges nisu nužni, ali daju utešne nagrade i stvarno su me motivisale da oprobam nove kombinacije.

I šta je sad problem? Ovo sve deluje zabavno, zar ne? Pa, problem su neprijatelji. Drugim rečima, neprijatelji ne pružaju veliki otpor. Čak i na najjačoj težini, većina njih brzo umiru. Nije potrebno da izmišljate taktike ili koristite određene kombinacije magija da bi savladali većinu negativaca. Dovoljno je da koristite školu na koju su neprijatelji slabi i samo spamujete sve što možete.Ako vas neprijatelji udare, imate par sekundi da aktivirate parry sistem koji će ih ošamutiti na kratko. Ni to vam ne treba kad jednostavno možete sve da izbegnete pomoću parkour poteza. Ako ste igrali Final Fantasy XV, znaćete tačno na šta mislim pošto Forspoken koristi isti game engine. Ne samo da možete da izbegnete skoro svaki potez, nego imate i kontra napade kojima možete još štete da nanesete. Ako vam ni ovo nije dovoljno, imate i napitke za lečenje koje možete sami da napravite ili pokupite po svetu. Čak ni boss-evi nisu mnogo teži. Samo ih spammujete magijama na koje su slabi.

Sve u svemu, Fray je naoružana do zuba najjačim magijama za bilo koju situaciju dok neprijatelji samo besmisleno jurišaju na nju.

Open world jer… zašto da ne?

Forspoken ima otvoreni svet koji je prepun stvari koje možete da pokupite ali, naravno, ništa od toga nije obavezno. Osim ako niste niste completionist, stvarno nema poente da provedete sate i sate skupljajući predmete, unapređenja, opremu i mačke (?).

Pošto je miazma opustošila Atheu, svet je pun zombija i monstruoznih životinja koji žive na ruševinama nekadašnjih sela. Drugim rečima, imate jednu veliku pustinju koju možete da istražujete do mile volje. Već sam napomenuo da možete skupljati mana poene koji se…eto samo tako nalaze na zemlji. Osim ovoga, možete posetiti tamnice gde vas čekaju tri sobe pune neprijatelja i mini boss na kraju. Postoji mogućnost da posetite statue koje će vam unaprediti neke od atributa. Naravno, ne možemo da imamo open world bez nadglednica koje skeniraju okolinu i bez kovčega na svakom ćošku (mora da je Ubisoft ponosan). Side questovi ne postoje, jer nema ko da vam ih da (bar ne van grada). A mačke? Pa, mačke su samo tu za ukras i ako se budete odmarali u jednoj od kućica, sklupčaće se kod vas i zadremati.

Apsolutno vam ništa od ovoga nije potrebno da biste igrali igru.

Jedina zabavna stvar bila je trčanje kroz svet. Zahvaljujući svojim parkour veštinama i malo magije, Fray može vrlo elegantno da pretrči velike distance kao i da se penje na najviše vrhove. Još bolje, kako otključavate nove škole magija, tako unapređujete i sposobnosti pomeranja. Možete naučiti da surfujete po vodi, da cupkate nakon svakog koraka ili da, samo tako iz vazduha, odskočite još koji put. Manevrisanje dosta podseća na Saints Row 4 ali je nekako elegantnije i zabavnije. Šteta što ova mehanika nije bolje iskoršćena. Misije ne traže da se penjete na zeznute vrhove niti da se trkate protiv nekoga. Bukvalno postoje samo da biste istraživali otvoreni svet koji je, sam po sebi, fakultativan.

Zapravo, ceo ovaj open-world više deluje kao neki sporedni sandbox mod nego kao deo glavne igre.

Nije loša priča, samo si je loše ispričao

Forspoken ima veliki problem sa dinamikom odvijanja priče, odnosno, sa pejsingom. Tokom prvih par poglavlja, igra nas fino i lagano upoznaje sa mehanikama i sa svetom. U trećem poglavlju baca nas u open-world gde peške hodamo do prve Tetke, opet fino i lagano. Već ovde sam počeo da primećujem prve probleme sa dizajnom. Put do prvog glavnog boss-a je dug i zamoran, kao da idete peške od Borče do Železnika. Da imate magije da se brže krećete ali i dalje morate pokriti veliku distancu.

Da ne spominjem, druge škole magija otključavate tek nakon što pobedite prvu Tantu a do tada će vam trebati dobrih 4-5 sati. Uzput možete da pokupite par collectables ali, kao što smo već ustanovili, ništa nije obavezno. Nakon prvog glavnog bossa, igra vas pošalje opet u svet da nešto pokupite i onda vam narukvica kaže: “Ej, znaš, drugi boss je ovde iza ćoška! Ajmo i nju da sredimo kad smo već tu!”, a vi nemate izbora nego da pratite.

Kada budete krenuli na trećeg boss-a, igra vas bukvalo teleportuje na lokaciju. Znači, nema pešačenja, istraživanja, putovanja, nema ničega. I kada završite trećeg glavnog boss-a, Forspoken digne ruke od naracije i samo vas baci na poslednje poglavlje da što pre završite igru. Odmah idete na poslednjeg boss-a, i to baš kada ste otključali poslednju školu magija (a niste stigli ni da je isprobate).

Ok, zapravo, nije baš tako. Forspoken vam zapravo daje da birate da li ćete da radite poslednjeg boss-a ili da završite kampanju ranije (ne zezam se). Drugi izbor čak ne otključava ni trofej, i skroz je besmislen. Kada izaberete “pravi” kraj, igrate još jedno poglavlje, jednog boss-a i to je to. Cela priča se može preći za oko 15 sati. Nakon ovoga možete provesti koliko god hoćete u sandbox… mislim, u open world-u skupljajući sve što stignete.

Još nikada nisam video da igra tako sporo prepričava radnju samo da bi vas, negde na sredini, praćkom ispalila na sam kraj priče.

J*#$m ti… sve!

Oprostite za ovakav podnaslov ali morao sam da ga stavim kako bi ilustrovao koliko Fray zapravo psuje. Psovke u igrama su, uglavnom, retke. Kada likovi iz igara psuju, uglavnom je to zbog konteksta ili kako bi uneli određene emocije u dijalog. I onda imamo Fray… Ova devojka svaki put kada otvori usta baci po koju F-bombu. Nekada psuje zato što je ljuta, nekada, zato što je nervozna a ponekada zato što nema šta pametnije da kaže.

Inače, Fray je portretisana kao inteligentna i saosećajna devojka koja voli da čita, i baš zato mi je bilo čudno da toliko psuje. Zapravo, to je jedan od prvih problema koji smo uvideli još u Demo verziji. Fray i njena narukvica Cuff forsiraju komentare o svemu i svačemu. Fray će uraditi nešto, reći kako je to bilo super, Cuff će komentarisati kako je moglo i bolje i Fray će mu reći da ide da se… pa znate već. Osim svog čudnog odnosa sa Cuff-om, Fray ima i labave odnose sa ostalim likovima. Svi joj uvek govore kako ima potencijal i kako može svašta, a ona im kaže da idu da se… pa znate već. Jasno mi je da devojka ne želi da bude heroj i jasno mi je da je imala teško odrastanje, ali apsolutno nema smisla da stalno priča kako želi da se vrati u New York (gde je bila beskućnica) kada može sa vrlo malo truda da postane slavni junak u ovom novom svetu.

Grafika i Performanse

Što se tiče PS5 verzije, Forspoken lepo radi. Imate tri moda za grafiku: Quality, Ray Tracing i Performance mod. U prva dva moda igra radi u dinamičnoj 4K rezoluciji i izgleda malčice lepše i oštrije ali je zaključana na 30 FPS-a. U performance modu, igra znatno lošije izgleda (naročito kad je reč o teksturama kose i mačijih dlaka) ali zato radi oko 60 FPS-a dok rezolucija skače sa 720p do 1080p. Ako imate televizor ili monitor koji podržava osveženje od 120hz, možete pokrenuti i ovaj mod gde je igra zaključana na 40 FPS-a (ja sam uglavnom igrao u ovom modu). Forspoken ume fino i glatko da radi na PS5.

Ako planirate da igrate ovaj naslov na PC-u, neka vam je sa srećom. Čak i da imate nenormalno jak preporučen hardware (32 GB rama i RTX 4080) igra i će i dalje lagovati jer je katastrofalno optimizovana, a da ne spominjem i da je skuplja za $10. Forspoken je Crysis nove generacije samo što uopšte nije dobra igra.