Nintendo Switch je izašao 3. marta 2017. Za razliku od svog prethodnika, Nintendo Wii U-a, Nintendo Switch se pravilno reklamirao i preko noći postalo mega uspešna konzola. Ono što je Nintendo Switch probilo iznad konkurencije je portabilnost. Nintendo Switch ste mogli da nosite sa sobom i da ga nataknete na bazu i koristite kao standardnu TV konzolu. Ova hibridnost je bila veliki korak za fanove Nintendovih konzola.

Vidite, do izlaska Nintendo Swtich-a, Nintendo je uvek delio svoje obožavatelje na dva dela. Imali smo one koji su kupovali kućne konzole (GameCube, Wii, WiiU) i one koji su kupovali handheld konzole (GameBoy, Nintendo DS, 3DS). Ovo je uvek delilo Nintendove development timove na dva dela i obično je značilo da će jedna strana izvisiti zbog druge. Recimo, dok su igre izlazile za GameCube, GameBoy Advance je uglavnom dobijao lošije verzije postojećih igara. Takođe, dok niko nije hteo da igra Wii U, mnogi su pronalazili odlične naslove na Nintendo 3DS-u. E pa, pošto je Nintendo Switch namenjen za obe publike, to je značilo da svi development timovi rade na jednoj konzoli. Na papiru ovo je zvučalo super. Mnogi developeri su se vrlo lepo prilagodili na Nintendov hibridni sistem i počeli da prave igre koje su nekada bile samo za handheld konzole.

Kompanija koja ovo nije nikako prihvatila je The Pokemon Company.

Nintendo Switch i Pokemoni se baš ne slažu najbolje

The Pokemon Company je već napravila GOMILU igara za Nintendo Switch i većina naslova koje su doneli nisu bili sjajni. Imali smo nekoliko mainline Pokemon igara, uključujući Sword and Shield i sramotni Scarlet and Violet. Iako su Scarlet i Violet imale mnogo dobrih inovacija, GameFreak (developeri) jednostavno nisu znali da se snađu na Nintendovom novom hardware-u, te su im Pokemon igre izgledale ružno a radile još gore. Jedine igre koje su iole dobro radile su one sa zastarelim mehanikama i grafikom, kao što su Pokemon Let’s Go Pikachu ili Pokemon Brilliant Diamond i Shiny Pearl.

Developeri Pokemon igara ili ne znaju ili neće da prave Pokemon igre po modernim standardima i ne znam koja od ove dve varijante je gora.

I evo nas sada kod Detective Pikachu Returns, nastavak na 3DS igru Detective Pikachu. Da li je ovo igra koja će pokazati šta The Pokemon Company može da uradi na Nintendo Switch-u ili je samo još jedna zastarela igra. Zapravo… mnogo je gore od ovog drugog. Detective Pikachu Returns ne samo da je zastarela igra, nego je još i lenja i dosadna. Moja žena i ja, trudili smo se na sve moguće načine da nekako prođemo kroz ovu igru. Pozajmiljvali smo glasove, menjali dijaloge, igrali igru na smenu ali ništa nije moglo da nas spremi za ovako lenju igru.

Šta je uopšte ova igra?

Detective Pikachu Returns je igra gde ulazite u ulogu dečaka po imenu Tim Goodman. Tim je u prošlom delu (Detective Pikachu za 3DS) jednog dana pronašao Pikachu-a kojeg može da razume. Umesto svog slatkog “pika-pika” glasića, ovaj Pikachu je imao grub muški glas, voleo da pije kafu i imao nos (njuškicu) za rešavanje misterija. Zbog nekog razloga, samo Tim je mogao da razume šta ovaj Pikachu govori, dok su svi ostali čuli samo “pika-pika”. Uz pomoć svog novog Pokemon partnera, Tim počinje da rešava detektivske slučajeve u svom gradu baš kao i njegov otac pre njega.

Iako je direktan nastavak prve igre, nije neophodno igrati prvi deo da biste sve ovo pohvatali. Tim i Pikachu prolaze kroz pet poglavlja gde rešavaju misterije po gradu. Ovo rade tako što skupljaju tragove, dolaze do zaključaka i ispituju osumljičene. Tim, pošto je čovek, može da priča sa ljudima. Pikachu, pošto je Pokemon, može da priča sa drugim pokemonima. Međusobno, Tim i Pikachu mogu da razgovaraju i pokupe podatke od obe strane i na ovaj način reše svaku misteriju. Na papiru, ovo je zapravo super mehanika koja ima puno potencijala. Stvarno je zanimljivo slušati kako Pikachu priča sa drugim pokemonima i onda prevodi Tim-u. S druge strane, iako Pikachu razume ljudski jezik, osim Tim-a, svi ostali ljudi ga ne razumeju.

Ok, znači, ovo je igra gde idemo po gradu, pričamo sa svima i rešavamo mistrije? Pa… da… samo, zamislite da je sve ovo urađeno na najlenji mogući način. Jeste zamislili? E pa pomnožite to što ste zamislili dva puta i dobićete otprilike kvalitet ove igre.

Loše urađena vizualna novela

Detective Pikachu Returns je, uglavnom, vizualna novela. Mnogi igrači kažu da ne smatraju vizualne novele kao “prave” video igre, jer je u pitanju samo mnogo čitanja i vrlo malo interakcije. Ja se sa ovim ne slažem. Naprotiv, neke od mojih omiljenih igara su vizualne novele. Moj avatar je Monokuma iz igre Danganronpa, koja je vizuelna novela. Volim igre kao što su Ace Attorney, Steins Gate, Doki Doki Literature Club. Volim čak i neke dating simulatore. Drugim rečima, uopšte mi ne smeta kada je potrebno da čitam puno teksta u jednoj igri.

Vizualne novele uvek nađu način da nadoknade za svoj manjak gameplaya. Da li je to preko dobre priče, dobre muzike, glasovne glume, lepe grafike, zanimljivih dijaloga, šašavih likova, inovativnih gameplay mehanika, mnoštovo izbora i krajeva, vizualne novele uvek nađu neki interesantan način da nadoknade za manjak interakcije. E sad da vas pitam: Šta od svih ovih stvari Detective Pikachu radi? Odgovor: Ništa. Apsolutno ništa.

Apsolutno ništa nije dobro urađeno u ovoj igri

Hajdemo redom.

  • Detective Pikachu Returns, pre svega, nema dobru priču. Priča od pet poglavlja se obično svodi na pronalaženje nestale osobe, pokemona ili nekog predmeta. Za decu, ovo je dosadno jer zahteva mnogo čitanja i preskakanja dijaloga. Za odrasle, priča je vrlo predvidljiva i bez mnogo iznenađenja. A da ne spominjem što ima ogromnih rupa u naraciji. U jednom momentu u igri, jedan karakter mi je tražio dokaz da ga je grupa ljudi izdala a taj dokaz mu je bukvalno bio iza leđa. Glavni lik, naravno, nije rekao “Gari, okreni se i sve će ti biti jasno”.
  • Detective Pikachu ima apsolutno zaboravnu ili iritantnu muziku. U najboljem slučaju, muziku nisam ni čuo jer se nekako blendirala kako sam prolazio kroz igru. Međutim, u par delova, morao sam da stišam svoj TV / Switch jer je muzika postala toliko iritantna. Jedina tema koje mi se, donekle dopala, bila je Noire muzika koja se čuje kada Pikachu priča doživljaje iz svoje prošlosti.
  • Ako ste gledali trailere za ovu igru, verovatno se sećate da ova igra ima glasovnu glumu. Pikachu i ostali ljudski likovi imaju svoje glasove i par smešnih dijaloga. Jedini problem je, što ovakve scene kako dođu, tako i odu. U 90% slučajeva, igra neće imati glasovnu glumu i moraćete samo da čitate dijalog. Kad god bi se pojavila cut-scena već sam bio spreman za razočarenje jer sam znao da će brzo proći, što se na kraju i desilo. Obično ima jedna cut-scena sa glasovima na početku i jedna na kraju svakog poglavlja uz pojedine scene u međuvremenu koje traju svega par sekundi. Sve ostalo je čitanje.

  • Detective Pikachu Returns koristi identično isti engine i rezoluciju koju je koristio prvi deo za 3DS. Svaki predmet, osoba ili pokemon je urađen sa minimalnom količinom truda. Ulice su puste, ljudski karakteri generični, Pokemonima fale detalji, boje su jarke ali jednostavne, a rezolucija je toliko niska da titlovi skoro zauzimaju petinu ekrana. Ovo je primetila čak i moja žena koja obično ne primećuje grafičke detalje.
  • Rekao bih da su dijalozi prikladni za decu, ali mislim da čak ni deca neće imati strpljenja za ovako generično iskustvo. Niti ima ima humora, niti igre reči, niti nekih zanimljivosti o Pokemonima, ama baš ništa. Sve je nekako pitomo. Kao da je ChatGPT pisao dijaloge za ovu igru. Najgore od svega je dok pirčate s nekim, likovi na glavnom ekranu samo stoje i gotovo se ne pomeraju. Ne pokazuju emocije, kamera je fiksirana i osim tekst kutije koja stalno pokazuje nov tekst, igra izgleda skoro kao da se zapucala. Opet, dok smo čitali dijaloge moja draga i ja, posle jedno 10 minuta konstantnog čitanja, shvatili smo da se pozadina nije promenila.
  • Jedini, koliko-toliko, šašav lik je Pikachu. Njegove osobine se svode na to da voli da pije kafu i da ima visoke moralne standarde. Svi ostali likovi su generični NPC-evi, uključujući i glavnog lika Tim Goodman-a. Svaki lik će se samo smeškati kada je sve u redu ili biti zaprepašćen ako je nešto loše. Užasno je generično.
  • Ponekada, na svega par minuta, moraćete da odigrate malu mini igru da biste nastavili dalje sa pričom. Ovo je ili prejednostavna zagonetka ili button-masher ili praćenje tragova. Iako je zanimljivo da malo odmorite od stalnog čitanja dijaloga, ove sekcije su vrlo generične i brzo prođu.
  • Detective Pikachu Returns nema nikakve izbore. Od početka do kraja, igra je užasno linearna. Većina poglavlja se odvija na svega par malih soba/zona gde konstantno idete napred nazad. Svaka zona je puna nevidljivih zidova i igra vas često podseća da ne možete da se vratite u zone u kojima ste pre bili jer nema poente. Kada pokušavate da zaključite kako se misterija odvila, ne brinite ako pogrešite u pretpostavci. Pikachu će vam samo reći da pokušate ponovo i to bez ikakve posledice. Dijaloge takođe ne morate ni čitati. Samo pritiskajte A da ih preskačete i vidite šta vam je sledeći cilj u gornjem desnom uglu. Zapravo, ja sam celo poglavlje ovako prešao i opet mi je sve bilo jasno. Priča je, naravno, linearna i vaše odluke apsolutno ne utiču na tok priče.
  • A što se tiče same težine igre: ne postoji. Ne možete da ne uspete u ovoj igri. Bez obzira koliko grešili ili čak namerno pokušavali da sabotirate svoju igru, Detective Pikachu Returns će vam samo reći da probate ponovo, skoro iste sekunde.

Ima li išta dobro u ovoj igri?

Ima. Cut-scene sa Pikachu-om, ma koliko retke bile su nekada zabavne za gledanje. Svideo mi se Pikachu kada je davao savete Tim-u ili kada se svađao sa drugim, većim, Pokemonima. Mislim da je The Pokemon Company samo trebala napraviti crtani film u ovom 3DS engine-u i da bi svi bili zadovoljni. Nažalost, dobili smo samo par sati ovih momenata dok je ostatak ove igre samo čitanje dosadnih dijaloga.

Nemam reči

Pre nekoliko meseci dobili smo Master Detective Archives: Raincode. Vizuelna novela koje ne samo da je imala odličnu priču, lepu grafiku i glasovnu glumu, nego i puno stila. U poređenju sa tom igrom, Detective Pikachu Returns deluje kao neki Shovelware naslov. Stvarno je sramota da jedna od najvećih kompanija na svetu ovako malo truda uloži u jednu video igru. Verujte mi da sam se trudio svim silama da pronađem bilo šta valjano u ovoj igri a da nisam mogao, a ja sam osoba koja još uvek ume da peva Pokemon pesmu iz 90ih.


Igru na test dobili smo od firme Nintendo preko distributera CD Media

Detective Pikachu Returns (2023) Nintendo Switch
  • 3.5/10
    EmuGlx Score: - 3.5/10
3.5/10

Finalni utisci:

Apsolutno ne preporučujem Detective Pikachu Returns. Ako planirate da kupite ovu igru za dete, brzo će im dojaditi čitanje dijaloga i generična grafika. Ako ste odrasla osoba koja voli Pokemone (ne brinite, i ja sam) igra će vam biti dosadna i generična, a da ne spominjem kako grafički jadno izgleda. Ne mogu da verujem da ću ovo reći ali, bolje igrajte Pokemon Scarlet and Violet nego ovo.

PROS:
– Glasovne cut-scene sa Pikachu-om mogu da budu zabavne

CONS:
– Sve ostalo