Hogwarts Legacy (2023)

Šta reći o Hari Poteru? Iako je jedna od najpopularnijih franšiza na svetu, svakako nije univerzalno obožavana kao, recimo, Lord of the Rings ili Star Wars. Koliko god ja lično voleo svet Hari Potera, što sam stariji, shvatam koliko ima rupa u zapletu i koliko su likovi nezanimljivi (bar meni lično). A šta je sa video igrama o Hari Poteru?

Iskreno, od kada su filmovi počeli da se prikazuju, igre o Hari Poteru nisu bile toliko dobre. Uglavnom su bile jeftine, na brzaka, igre koje su fanovi kupovali i zaboravljali na njih, baš kao i izdavači. Prošlo je već dosta vremena od poslednje AAA Hari Poter igre i sada na scenu dolazi Avalanche Studios koji je napravio novu igru i to bez Hari Potera.

I kako im je uspelo? Posle 30 sati igranja tokom kojih sam prešao celu glavnu priču i proveo dosta vremena po otvorenom svetu, mogu vam reći da je Hogwarts Legacy skoro savršena igra kako za fanove tako i za igrače koji žele jedno dobro open-world iskustvo.

Ovo nije Hari Poter igra! Ovo je igra o Hogwarts-u!

Znate šta najmanje volim u celoj Hari Poter franšizi? Glavnog lika! Što sam stariji, sve mi je manje simpatičan Hari Poter kao karakter. Njegovi prijatelji Ron i Hermiona su mi mnogo zanimljiviji kao i pojedini sporedni likovi. U svakoj knjizi/filmu mi pratimo stope ovog nezanimljivog dečaka kome je suđeno, još pre rođenja, da spasi čarobnjački svet. Ono što istinski volim iz ove franšize je sam svet, odnosno, školu čarobnjaka i veštica. Od kada sam pročitao prvu knjigu, uvek sam maštao da ću jednog dana, baš ja, MisterGrinch, (ne u senci Hari Potera) otići na Hogwarts i učiti da koristim magiju. Hogwarts Legacy je nešto najbliže onome što sam želeo.

Ovo nije još jedna priča o Hari poteru, ovo je VAŠA priča! Vi igrate kao učenik u najvećoj školi čarobnjaka i veštica na svetu! Vi bacate magije, letite na metlama i brinete se o magičnim bićima!
Suza mi je krenula kada sam prvi put kročio u virtuelni zamak i krenuo na prvi čas magije.

Milo nam je da vam saopštimo da ste primljeni u Hogwarts školu za veštice i čarobnjake

Hogwarts Legacy je open-world akcioni RPG koji se dosta fokusira na istraživanje i sakupljanje predmeta. Vi igrate kao učenik od 15 godina koji kreće u Hogwarts ali preskačete prva četiri razreda. Razlog zbog ovoga je zato što posedujete unikatnu moć: drevnu magiju (ancient magic).
Nakon uzbudljivog tutorijala, igra se otvara i vi dobijate mogućnost da idete i radite šta god želite u ovom predivnom otvorenom svetu. Priča se odvija tako što istovremeno pohađate Hogwarts i istražujete svoje unikatne sposobnosti. U međuvremenu se odvija i buna Goblina. Udruženi sa drugim mračnim čarobnjacima, Goblini tragaju za novim izvorom moći koji je povezn sa drevnom magijom i na vama je da ih u tome sprečite.

Iskreno, priča nije ništa naročito ali mi je držala pažnju do samog kraja. Nije bilo velikih zapleta ili nepredvidljivih događaja ali zato je bilo puno Sećaš li se ovoga? momenata. Čak i da ste gledali samo jedan Hari Poter film iz cele franšize, verovatno će te prepoznati neke od ovih aktivnosti jer se mnogo oslanjaju na avanture Hari Potera. Letećete na hipogrifu, pićete višesokovni napitak, boriti se sa džinovskim paucima, koristiti sobu za potrebe pa čak ćete i doći u kontakt sa relikvijama smrti. Zapravo, čak i Fantastične Zveri (spin-off filmova Hari Potera) gostuje jer dobijate Newt Scamander-ovu torbu za čuvanje zveri. Sve ove avanture deluju kad da su na silu ugurane u igru i da ih previše ima. Zapravo, za samo jednu godinu Hogwarts-a, vaš lik će uraditi više nego Hari Poter za svih svojih 7 godina. Ovo nije nužno zamerka ali bih ipak voleo da sam video malo više originalnosti.

Škola za čarobnjake i veštice koja moli da je istražujete

Zamak Hogwarts, je definitivno zvezda ove igre. Baš kao i u knjigama/filmovima, pravi je lavirint prepun hodnika, učionica, spavaonica i naravno, tajnih sobi. Jasno je da je mnogo ljubavi i truda uloženo da se napravi jedan autentičan zamak u kome se vrlo lako možete izgubiti. Tokom mojih prvih par sati, samo sam se šetao po Hogwarts-u i pokušavao da naučim put do učionica i soba napamet. Srećom, ne morate biti ludi kao ja, jer imate vrlo dobar vodič, u obliku svetlucave putanje, koji će vas jasno navigati gde tačno treba da idete, kao i fast-travel system (u obliku Floo praha).

Ono što sam najviše želeo da radim je da tražim tajne sobe i odaje po zamku i srećan sam što mogu da kažem da sam baš to i dobio. Hogwarts zamak je prepun tajnih kovčega, soba i prečica. Uživao sam istraživajući i tražeći tajne. Međutim, ovo uživanje je moralo da sačeka dok nisam otključao određene sposobnosti i magije, što je jedino moguće kako napredujete kroz priču. Tek negde pred kraj igre imaćete sve sposobnosti koje su vam potrebne da u potpunosti istražujete kako Hogwarts, tako i ostatak sveta. Nisu samo sobe i hodnici Hogwarts-a prelepi, nego i ljudi što po njima hodaju. Cela igra ima glasovnu glumu i svi glumci su dali sve od sebe. Najupečatljivi su mi bili profesor čari Profesor Ronen (veseli Indijac), Direktor Škole (koga glumi Simon Pegg i koji skoro ukrade celu igru), Sebastijan (Sliterinac koji pokušava da izleči svoju sestru), pa čak i vlasnica kafane kod Tri Metle, Sirona Ryan (prvi trans lik u velikoj AAA video igri). Nažalost, većina mojih omiljenih likova dobiju vrlo malo interakcije tokom igre, naročito direktor škole.

A kad već pričamo o ljudima u Hogwarts-u, Avalanche Studios je uradio izuzetan posao što se tiče lore Hari Potera. Mnogi obožavaoci, uključujući i mene, su se uvek bunili kako su kuće u Hogwarts-u jednodimenzionalne, gde su svi iz Grifindora dobri a svi u Sliterinu zli. Srećom ovo je mnogo bolje urađeno u igri. Grifindorci su, naravno, hrabri i odvažni, Revenklovci tragaju za znanjem ali ne vole konflikte, Haflpafovci (koji su često smatrani kao najgora kuća) vole svet i prirodu i obožavaju sport. Sliterinovci (koji su portretisani kao zli u knjigama/filmovima) su ovaj put ponosni i odani ljudi koji se upliću u crnu magiju ali samo ako je to potrebno da bi spasili svoje voljene. Zapravo, moj omiljeni lik bio je Sliterinac Sebastijan koji pokušava da spasi svoju sestru putem crnih magija (on vas takođe može naučiti da ih koristite). Tokom igre, vi ćete se sprijateljiti sa bar jednim karakterom iz svake kuće, bez obzira kojoj kući vi pripadate. A što se tiče House Cup-a (takmičenja gde se sve kuće trkaju ko će skupiti najviše poena i osvojiti kup), manje-više je ukinuta. Kao bivšem profesoru, uvek mi je smetao sistem ocenjivanja u Hogwarts-u gde cela grupa ispašta zbog greške pojedinaca. Neki profesori će reći “points to your house” ali nećete imati nikakvo bodovanje jer, kao što i dolikuje svakoj školi, svaki učenik je zaslužan za svoje uspehe i neuspehe.

Malo bolje od prosečne open-world igre

Kada neko kaže “Svet Hari Potera” ja se obično našalim i kažem “Koji svet?”. Osim fanastične škole za čarobnjake i veštice, jednog jedinog sela (Hogsmeade) i Diagon Alley-a (komercijalna ulica za čarobnjake i veštice), svet Hari Potera ne postoji. Čarobnjaci i veštice zapravo žive u našem svetu, samo se skrivaju od nas normalaca i baš zato i nemaju toliko poznatih lokacija. Zato sam se bojao kada sam čuo da će Hogwarts Legacy pustiti igrače da odu mnogo dalje od same škole. Srećom, ni ovo nije toliko loše izvedeno.Osim Hogwarts-a, na raspolaganju vam je i Hogsmeade selo. U ovo malo, ali ljupko, selo je takođe uloženo mnogo ljubavi i trudi i stvarno je lep osećaj prošetati se i osetiti tu magičnu atmosferu.

I na kraju nam ostane… pa… ostatak sveta, koji je okej. Nemojte loše da me shvatite, nije svet loš ali u poređenju sa Hogwarts-om i Hogsmeade-om, jasno je da je manje truda uloženo. Imate par sićušnih sela, nekoliko šuma, par rudnika i mnogo skrivenih pećina i tamnica. I kao i kod svih modernih igara ovog žanra, imate mnogo fakultativnih aktivnosti koje možete da radite po ovom otvorenom svetu. Tažite Merlinove skrivene zagonetke, istražujete mini tamnice, spašavate magična bića, letite metlom ili hipogrifom i naravno, borite se sa svima koji žele da vam naude. Srećom, aktivnosti nisu samo tu da bi naduvali glavnu igru. Svaka aktivnost ima određene nagrade koje će vam pomoći da lakše prođete kroz glavnu priču.

Recimo, Merlinovi zadaci vam proširuju inventar, borbe sa određenim zverima otključavaju unapređenja za opremu, briga o fantastičnim zverima vam daje materijal za unapređivanje a pojedini zadaci za NPC likove vam otključavaju čak i nove magije. I da, možete naučiti i tri neoprostive kletve ali nije obavezno. Imate čak i sobu za potrebe koja vam služi kao vaša lična odaja. U ovoj sobi pravite napitke, gajite čarobne biljke i zveri, unapređujete i identifikujete opremu ili jednostavno dekorišete po izboru.

Vadite štapiće! Idemo u napad!

Osim istraživanja sveta, dobar deo će te provesti u borbama. Borićete se sa drugim čarobnjacima, goblinima i drugim magičnim zverima. Borbe su vrlo zabavne! Ako ste ikada igrali neku Batman Arkham igru, Shadow of Mordor/War ili čak nove Sprderman igre, znaćete šta vas čeka. Najčešće će vas napasti grupa neprijatelja gde vi treba da ih skidate jednog po jednog dok usput izbegavate jake a kontrirate slabe napade. Pre svakog napada neprijatelja, dobićete indikator koji vam telegrafiše kakav napad je u pitanju. Ako pritisnete ili držite dugme za blok možete se odbraniti ili čak kontrirate slabe napade. Veliki napadi moraju da se izbegnu. Što se tiče ofanzive, na raspolaganju su vam 26 različitih magija i većinu njih možete koristiti u borbama. U početku možete samo 4 da ponesete ali možete kasnije da otključate još hotbar slotova i da nosite do 16. Magije takođe možete menjati tokom borbe. Svaka magija ima svoj cooldown a, osim glavnih magija, vi u svakom trenutku možete da ispaljujete varnice iz čarobnog štapića (kao neki osnovni napad). Glavnim magijama možete onesposobiti neprijatelje, naneti im štetu ili ih čak ubiti iz jednog udarca (Avada Kedavra). Na svakom nivou, takođe dobijate jedan talent poen, kojim možete da dodatno unapredite magiju ili sposobnost.

Ako vam ni ovo nije dovoljno, na raspolaganju su vam i čarobni napici koji će vam na kratko dati imunost ili jači napad kao i čarobne biljke koje mogu da vam asistiraju u borbama. Kad smo kod čarobnih napitaka, u svaku borbu možete nositi čak 25 napitaka za lečenje što čini igru pomalo lakom čak i na najjačoj težini. Naravno, imate i drvenu magiju koja nadmašuje sve ostale sposobnosti. Koristeći drevnu magiju možete da uništite jednog slabijeg neprijatelja ili da nanesete dosta štete jačem neprijatelju (boss-u). Doduše, moraćete da dignete kombo brojčanik pre nego što napunite bar za korišćenje drevne magije. Zato je pametnije da se borite oprezno i izbegavate/kontrirate napada kako bi što češće koristili ovu jako sposobnost.

Bitno je da budete i prikladno odeveni. Dok istražujete igru, često će te pronaći odeću koja vam može dati prednost u borbi. Imate obična odela, ogrtače, rukavice, šešire, maske/naočare i šalove. Svi predmeti koje pronađete će imati nasumične pogodnosti u zavisnosti na kom nivou je vaš lik. Kasnije možete i unaprediti pojedine premete i prikovati pojedina unapređenja koja vam mogu dati još malo zaštite/napada za određene magije.
Problem u ovom sistemu je što opreme ima previše i što će vam se prilično brzo popuniti inventar te će te morati da zbrišete u Hogsmead i da i prodate višak. Što se tiče neprijatelja, većina njih su predvidljivi dokle god kontrirate slabe a izbegavate jake napade. Pojedini neprijatelji, kao recimo džinovi, zahtevaju određene taktike (magije) kako ih ne bi tukli pola sata. Kako bih u potpunosti testirao borbe, ja sam celu igru prešao na hard modu i mogu vam reći da igra i nije toliko teška. Umro sam par puta na nekim borbama, ali to je bilo uglavnom rano tokom igre jer nisam znao kako pravilno da je igram. Sve u svemu, iako nekada mogu da budu haotične, borbe su vrlo zabavne.

Par zamerki

Iako sam Hari Poter obožavalac, moram da priznam da je bilo par aspekata u kojima nisam uživao. Već sam napomenuo kako se inventar brzo napuni i kako morate često (skoro posle svake velike ekspedicije) da prodajete višak opreme. Ovo bi bilo manje zamorno da meni sistem nije toliko spor. Iako Playstation 5 ima SSD disk, bilo je naporno navigati opcijama. Ako ne volite direktnu borbu, možete koristiti i potajnost. Bacite na sebe magiju nevidljivosti, prišunjajte se iza neprijatelja i skidajte ih jednog po jednog. Ubite čak redom dva ili tri neprijatelja dok stoje jedno pored drugog, niko se neće ljutiti, a neće ni primetiti. Nevidljivost sama po sebi lepo radi ali su neprijatelji previše glupi da shvate kako ih redom uništavate.

Kad smo već kod glupih neprijatelja i šunjanja, ono što mi je najviše ubilo atmosferu bila je Alohamora magija. Ova magija otključava zaključana vrata. Čak i u starim Hari Poter igrama, ovo je mi je uvek bila jedna od omiljenih magija za istraživanje. Problem je kad izađete van zamka i počnete da je koristite da obijate kuće. Lepo krenite noću po Hogsmead-u, vrata po vrata, i tako pokupite sve što stignete. I opet, niko se neće ljutiti. Niti morate da se brinete za čarobnjačku policiju, niti za stanare koji vas gledaju dok im uzimate stvari, niti imate sistem moralnosti. “Dobro veče, dobro veče. Ja sam vam obio bravu i sada ću da pokupim ove pare na stolu i onaj epski šal u vašem kovčegu”.

I pre nego što se neko pobuni i kaže da isto ovo možete u Witcher 3, razmislite malo. Ako vam tokom noći upadne 15-ogodišnjak u odori da vas pokrade, verovatno ćete se više buniti nego ako vam upadne Geralt sa dva mača. Međutim, svi ovi nedostaci su samo kapljice u moru svega što je dobro u Hogwarts Legacy.

Prezentacija i performanse

Hogwarts Legacy je jedna prelepa igra. Hogwarts i ostatak sveta su puni detalja i referenci u kojima će ljubitelji franšize uživati. Sove će leteti i raznositi pisma, učenici će čavrljati po hodnicima, kantice za vodu će zalivati cveće u baštama Hogsmead-a a u pozadini će te čuti poznate melodije iz filma kao i skroz originalne melodije. Dovoljno je da se samo malo prošetate, bilo gde, i pronađete neki nasumični događaj koji ničemu ne služi ali zato obogaćuje atmosferu. Što se tiče grafike, igra se može igrati u 5 modova na konzolama. U zavisnosti kakav ekran imate i koliko su vam bitne performanse možete učiniti da vaš boravak u Hogwartsu bude lepši ili glađi. Imate opcije za jaču rezoluciju ali zaključanu na 30 FPS-a kao i opcije za više FPS-a (do 60 FPS pa čak i više) ali na manjoj rezoluciji. Ja sam uglavnom igrao u Balanced modu, i mogu vam reći da je igra prelepo izgledala. Iako je u pitanju open-world igra, nisam iskusio mnogo buggova i glitche-va, a one koje sam video su bili zanemarljivi ili smešni.