Skull & Bones (2024)

Kada je Skull & Bones originalno predstavljen, najavljeno je da će biti ne AAA, nego AAAA naslov koji će pomeriti granice gaminga i pokazati nam kako se pravi igra sa brodovima. Za igru ovakvih dimenzija bilo je potrebno više od decenije da se usavrši i 16. februara ove godine je i zvanično ugledala svetlost dana iako se najavljuje još od 2013. godine. Ipak, ono što sam video kad sam ušao je bila potpuno druga priča, kao da ne pričamo o istom naslovu. Iako je već bilo par beta eventova, nisam stigao da isprobam igru već sam je igrao tek poslednjih par dana kad je zvanično izašla tako da ćete u narednim redovima imati priliku da pročitate utiske iz svega što sam prošao. Inače, Skull and Bones je oduvek povezivan sa Assassin’s Creed Black Flagom pošto je kao ideja prvobitno i zamišljen kao multiplayer ekspanzija za ovaj legendarni naslov tako da ću u ovoj recenziji izvlačiti dosta paralela između dve igre.

Tutorial je prilično grub, umesto da po glatkom moru učimo da plovimo dok slušamo galebove, upadamo u sred pomorske bitke gde je manje više cela britanska mornarica uperena protiv nas. Kako je poraz neizbežan, kad konačno padamo dobijamo priliku da napravimo izgled našeg ličnog pirata kako god poželimo. Ne brinite, ako vam se ne svidi neki detalj ili sve ukupno, uvek može da se promeni posetom modnom ateljeu na piratski način.

Prvi brod koji dobijamo je ribarski čamac uz koji od oružja u setu dolazi samo drveno koplje da se branimo od nasrtljivih ajkula, te kako bi se dokopali luke pod imenom Sainte Anne ispunjavamo prvih par questova i usput viđamo druge igrače kako rade isto što i mi. Ne zaboravite – ovo je multiplayer igra u kojoj svako gleda svoja posla.

Ubrzo stižemo u Sainte Anne i tu kreće neprekidni grind. Storyline postoji u obliku questova koje ispunjavamo, ali sve to je veoma suvoparno jer kao “nagradu” za pređenu misiju dobijamo cinematice u kojima slušamo NPC-eve kako vode monolog jer, zaboga, naš lik ne govori… Opravdanje za to je što u multiplayer igri moj pirat treba da predstavlja mene samog, te kako svaki igrač ima svog pirata, napravili su ga tako da bi trebalo svakome da se svidi, tj. da mu lik nema osobine koje mu se neće dopasti. Ne znam za vas, ali ja bih to pre opisao rečima da se nisu dovoljno potrudili da dovedu još par muških i ženskih voice actora za glavnog lika i da smo zbog toga dobili potpuno jednosmerne cinematice…

Radnje koje možemo da radimo van broda su vrlo limitirane. Postoji veliki broj sigurnih zona na mapi gde se možemo iskrcati, ali sve što može da se uradi je da se protegnu noge i trguje sa trgovcima i majstorima. Eventualno ako imamo mapu možemo da potražimo zakopano blago, ali i ta potraga izgleda tako što čekamo da se pojavi narandžasti marker, stanemo pored njega i kliknemo Interact dugme, prezanimljivo…

S druge strane, ni plovidba nije nešto mnogo zanimljivija. Kao i kod drugih Ubisoft igara mapa je ogromna (čast izuzecima), ali postoji Fast travel opcija od baze do baze da nam uštedi vreme sve dok plovimo u poznato. Kad plovimo u nepoznato, srećno ti bilo kapetane! Povrh svega nije moguće sve vreme ploviti punim jedrima, ali ne samo zbog promenljivih vremenskih uslova koji su prilično realni, već zbog nekakvog energy bara koji me dosta podseća na staminu jahaćih životinja u novijim Assassin’s Creedovima. E sad, ko će da im kaže da jedra ne mogu da se umore?

Kako bih najbolje opisao combat sistem, koristiću paralele sa već spomenutim Black Flagom. Prva stvar koju vidimo je da je sada moguće nišaniti topovima što dosta olakšava život jednog pirata, ali to je jedina stvar koju sam pronašao kao napredak u odnosu na prethodnika. Pirati su oduvek poznati po ratovanju u kom upadaju na neprijateljski brod i ubijaju ili hapse sve koje vide na palubi, međutim u Skull and Bonesu to nije moguće jer hand to hand combat ne postoji. To što su najveći kapetani bili poznati po svojim mačevima i pištoljima – nikom ništa…

Boarding kao takav postoji kao opcija, ali umesto bilo kakve borbe prsa u prsa, dobijamo kratak cinematic i malo više loota nego obično pre nego što pređemo na sledeći brod. Cela poenta borbe sa drugim brodovima je da se zabavimo, ali u ovom naslovu su nam svi zabavni delovi borbe oduzeti…

Kad već nije moguće zabaviti se ostaje nam samo da grindujemo, toga bar ima na pretek. Cela poenta igre je nabaviti što jaču flotu brodova pošto postoji više tipova brodova sa različitim funkcijama, ali nije dovoljno samo skupljati srebro (glavnu valutu) već i sve potrebne materijale: drvo, gvožđe, tkaninu i tako dalje… Kao dodatke imamo naoružanje u obliku topova raznih vrsta i tu stvarno moram da pohvalim autore jer su se stvarno potrudili. Imamo sve: od kratkih topova koji imaju neverovatnu razornu moć na blizinu, pa sve do dugih cevi koje skidaju pticu s grane na kilometar i bacača plamena. Pored topova imamo i nameštaj koji nosi pasivne moći za posadu i gomilu cosmeticsa! Kao i uvek, Ubisoft nas ni ovog puta nije izneverio sa brojem ponuđenih boja i dekoracija za svaki deo broda tako da ima po nešto za svačiji ukus.

Sveukupno, utisci iz Skull and Bones su mi prilično izmešani. S jedne strane moram da pohvalim koliko su autori mislili na detalje kao što su npr. vrste oružja i naravno ambijent i grafika koji već standardno kidaju (mornarske pesme tokom plovidbe su odlične), ali i pored svega toga uopšte se nisam zabavio jer je priča bledunjava, a combat sistem pun rupa tako da mi se gameplay pretvorio u čist grind i apsolutno ništa više. Iskreno sam se radovao ovoj igri jer sam očekivao 11 godina napredniju verziju Black Flaga koji mi je vrlo drag naslov, međutim posle svega samo dobijam želju da se vratim i prođem avanturu Edwarda Kenwaya još jednom.