"San mi je spas - san tvrd još više,
Dok zemljom hode zločin i sram,
Moja je sreća što to ne znam
Ne budite me, zborite tiše"
- Mikelanđelo Buonaroti

Ovo je jedan od najsvežijih anime naslova, i to ne samo zbog skorog datuma proizvodnje, već i zbog nemogućnosti nalaženja referentnog ostvarenja s kojim bih ga uporedio. Ne verujem da će to uticati na kvalitet opisa ali ako se to desi - znate razlog. Brojne pohvale su me nagnale da posvetim Ergo Proxy-ju neko vreme i mogu reći da sam bio lepo iznenađen.

Dakle, ovako. Sve počinje u postapokaliptičnom okruženju u mestu zvanom Romdom (Romedome, Rim kupola?), idealnom gradu pod kupolom sa visokim stepenom tehnološke razvijenosti. U gradu vlada tehnokratija i kompanije koje odlučuju o egzistencijalnim pitanjima vode glavnu reč. Ljudska bića se fabrikuju da bi mogla da ispune svoju društvenu ulogu, a kao garant te funkcije svakom ljudskom biću dodeljen je Pratilac (Entourage), kibernetski organizam. To uslovljava vrlo nisku stopu kriminala i miran i idiličan život. Inače, svi mehanički oblici života se u seriji zovu Auto Rejv, što dovoljno dobro zvuči da ne moram da prevodim. Iako bi mogli da budu stvarani s istim izgledom kao ljudi, to je izbegnuto, osim u posebnim slučajevima, recimo kod čuvanja dece. Velika opasnost za Auto Rejvove je Kogito (lat.mislim) virus, koji raskida programiranjem nametnute veze između Pratioca i njegovog gospodara i postavlja pitanje razloga postojanja (fra. raison d’etre) pred mašinu. Većina Auto Rejvova samo padne na kolena i digne ruke k nebu, ne mogavši da spozna smisao pitanja. AutoRejvovi zaraženi Kogito virusom su ogromna opasnost za populaciju, budući da su skloni ubijanju svojih dotadašnjih gospodara.

Romdomom upravlja regent Donov Majer, koji je jedva u životu pa mu pomažu čak četiri Pratioca (nazvana po filozofima, Derida, Huserl, Barkli i Lejkan) u liku Mikelanđelovih skulptura. Majerova unuka, Ri-l Majer, radi kao inspektor u Građanskom obaveštajnom birou Romdoma. Ona je jedna od retkih ljudi koji nisu "dorađivani" po potrebi. Njen Pratilac je Igi, na momente šarmantan AutoRejv. Biroom javne bezbednosti upravlja Raul Krid, odlučan mladi čovek vrlo visokog intelekta, ali ne i moralnih načela, dok naučne radove nadgleda i konducira Dedalus Jumeno, za koga sam mislio da je žensko, čak i po saznanju da je zaljubljen u Ri-l. Šta, kao da se prvi put srećemo sa tom granom seksualne opredeljenosti. Hvala bogu, Dedalus je muško, što opet njegovu ljubav prema Ri-l ne čini zdravom.

Ipak, u tom balansiranom svetu postoji pojam koji uliva nadređenima strah u kosti. Misteriozna individua zvana Proksi, humanoidni organizam koji širi Kogito virus i izaziva haos, uspeo je da pobegne iz Dedalusove ustanove. Po Romdomu počinje serija ubistava koja čine androidi. Ri-l Majer počinje da istražuje ta ubistva uz pomoć Jedinice za kontrolu Auto Rejvova. Jedne večeri, ona u svom stanu zatiče napisanu reč "awakening" (buđenje). Sekundu kasnije biće nalik na deformisanog fantoma prolama kroz staklo i surovo se poigrava sa šokiranom Ri-l. Spasava je biće slično prvom, koje napada uljeza i odvlači ga u noć. Zapanjena Ri-l tek tad se priseća da je fantomsko biće koje ju je napalo zaplakalo u isto vreme kad i ona. Njena potraga za razlozima i identitetom napadača nije urodila plodom unutar Romdoma. Čak štaviše, ta misterija je povezana sa eksperimentima koje je vlada izvodila s ciljem da spasi čovečanstvo. Ri-l polazi na putovanje izvan sigurnosti rodnog grada da potraži odgovore, ali ne sama. Dva njena saputnika su Vinsent Lo, mladi imigrant koji se celog života uzaludno trudio da postane idealan građanin, i Pino, zaraženi AutoRejv u liku slatke devojčice.

Vizuelni identitet Ergo Proxy-ja je neverovatno osoben za ostvarenje anime kulture, u kojoj su za četrdeset godina verovatno oprobane sve moguće kombinacije kolorita i stilizovanja likova. Ovde se ide u totalno odsustvo boja, osim neutralnih. Kao da je neko na TV-u podesio intenzitet boja malo veći od minimuma. To izaziva efekat monotonije i turobnosti, koji vrlo lepo pristaje opštem tonu priče. Kako se većina epizoda odvija u pustari izvan Romdoma, dominantno je sivilo u raznim nijansama. Ima ga dovoljno da natera Dobricu Erića da u sunčano majsko jutro izvrši harakiri.

Muzika ima neverovatnu osobinu da je neprimetna, što može da znači da je potpuno integrisana u radnju ili da je prosto retka. Uvodna i odjavna tema su otpevane na engleskom, čini mi se da je ending uradio Radiohead. Glasovi junaka su odlično odabrani, što je dobro jer ih nema puno.

Da, serija je kamerna po broju likova, uglavnom je to neki uži krug oko Ri-l, Vinsenta i Pino. Moram da primetim da dobar deo anime ostvarenja transport poistovećuje sa transformacijom. I ovde troje junaka putujući stiče nova saznanja i iskustva i menja se u skladu sa razvojem situacije. Mada je osnova radnje jasna, serija je krcata simbolikom i omažima, od kojih se neki lako prepoznaju, a neki baš i ne. Uz to, postoji ogroman uticaj egzistencijalističke filozofije, religijske misli i legata Vilijema Gibsona (tvorac cyberpunka). Uglavnom, trebaće vam makar obilazak Wikipedije za potpuno razumevanje serije, ali užitak pruža i sama bazična radnja koja se može shvatiti i bez konzumiranja Tarabićevih rajskih pečuraka.

Ispostavlja se da Proksi nije jedinstveno biće, već da ih ima više. I ne samo to, Proksiji su zapravo faktori u očuvanju čovečanstva, a ne u njegovom uništavanju. U epizodi koja je parodija na kvizove tipa "Milionera" objašnjava se kako je došlo do kataklizme koja je izbrisala većinu Zemljinog stanovništva. Proksiji su nešto kao predstavnici višeg entiteta, bogovi u malom, s jednom malom razlikom - ljudska su tvorevina, tako da ne mogu biti savršeni. Neki od preživelih Proksija imaju svoju teritoriju pod kupolom. Pod svakim svodom je jedan pomereni svet inspirisan nekim delom savremene kulturne baštine ("Ofelija", Diznilend, "Čekajući Godoa"...). Ogroman broj pitanja koji ova serija postavlja visi u vazduhu, a ja nekako nemam volje da odgovaram na njih i za vas. Zašto da vam kvarim, uostalom?

Pa, ako ste spremni da (opet) bacite mozak na ozbiljna iskušenja, pogledajte i ovo delo. Ipak se ispostavilo da sam našao neki referentan anime - to je, naravno, Ghost In the Shell, mada je poredeći sa Ergo Proxy-em I.G.-ovo delo vedro kao Kockica. Teme identiteta i funkcije u društvu su neka njihova zajednička crta, kao i zapanjujuća glavna junakinja.