Za početnike

Console

Sega Dreamcast

Prve glasine o tome da Sega radi na novoj konzoli koja bi nasledila ne naročito uspešni Saturn mogle su da se čuju i pročitaju još tokom 1996. kada je postalo jasno da on ne može da se ravnopravno takmiči sa Playstationom. Na osnovu nezvaničnih podataka, radni naziv sistema bio je "Dural", prema jednom od boraca u igri Virtua Fighter 2. 1997. već je bilo poznato da se Sega i Microsoft nalaze u pregovorima a da je NEC/VideoLogic zainteresovan zaizradu grafičkog čipseta za novu igračku platformu. Nedugo zatim, kompanija 3Dfx objavljuje da će sarađivati sa Segom na izradi nove konzole nazvane "BlackBelt". Ne treba mnogo potsećati da je u to vreme 3Dfx bio neprikosnoveni lider u proizvodnji grafičkih kartica Voodoo serije za PC računare, pa je tako ovaj revolucionarni čipset bio namenjen i Seginoj konzoli. Međutim, to nije značilo da je Dural projekat obustavljen, već da on i dalje ostaje moguća opcija. Zapravo, Dural je razvijan u Japanu a BlackBelt u SAD-u. Ovaj drugi je čak i uspešno prikazan za krug odabranih razvojnih timova koji su trebali da podrže novu platformu. Operativni sistem koji je delo Microsofta zamišljen je tako da omogućava lak razvoj igara i jednostavnu konverziju softvera sa PC-ja i na PC. Poredeći tadašnje prototipove, moglo se zaključiti da je japanska verzija hardverski jača, ali i da bi izrada igara za nju bila daleko komplikovanija. Ipak, potpuno neočekivano Sega otkazuje posao sa 3Dfx-om, što je ujedno označilo da BlackBelt projekat nema budućnost. Razlozi zbog čega on nije izabran do danas nisu javno poznati, a pretpostavlja se da je bilo reč o znatno višoj ceni produkcije, koja bi dovela do toga da startna cena konzole bude prevelika. Druga mogućnost koja se pominje je sam hardver, za koji se tvrdilo da nije dovoljno snažan da bi se suprotstavio tada već najavljenim konzolama iz Nintendo-a i Sony-ja. Japanski prototip tada ostaje jedina opcija i dobija novo ime "Katana" a oficijalno se objavljuje da će Hitachi proizvoditi centralni procesor mašine. Početkom 1998. potvrđeno je i da će NEC/Videologic biti zaduženi za grafički čipset koji je bio poznat kao Power VR II, napredniji model originalnog Power VR-a sa PC-ja, koga je 3Dfx-ova serija Voodoo kartica svojevremeno potpuno zbrisala. Dosta se radilo i na pojednostavljivanju programiranja igara, a Microsoft je u tu svrhu napisao i novi operativni sistem, zasnovan na Windowsu CE. Konačno, maja 1998. Bernie Stolar, CEO Sega Of America najavio je novu konzolu pod njenim finalnim imenom - Dreamcast. Prva javna demonstracija sistema i igara za njega bio je na Tokyo Games Showu 1998. gde su prikazani Godzilla, Virtua Fighter 3tb, Sega Rally 2, Pen Pen Tricelon, D2, Sonic Adventure... Ono što se pamti sa te po Segu uspešne manifestacije je suluda izjava Phila Harrisona, jednog od ljudi iz Sonyja koji je ovako prokomentarisao grafičke mogućnosti Dreamcasta: "Crash Bandicoot 3 (za Playstation) se lako može porediti sa najboljim igrama na potpuno novom sistemu".

Sadrzaj pakovanja evropske verzije Dreamcast-a.
 

Početak prodaje usledio je 27 novembra 1998. u Japanu a verzije za ostala tržišta pojavile su se mnogo kasnije. Američka 9. septembra 1999., Evropska 14. oktobra 1999. i na kraju verzija za Okeaniju 30. novembra iste godine (spisak igara koje su se pojavile na prvi dan prodaje možete pročitati u posebnom tekstu na ovoj strani). Prijem konzole u Severnoj Americi je bio izuzetno dobar. Naime, pola miliona Dreamcasta prodato je za samo 2 nedelje, dok je za isti učinak Nintendo-u 64 odnosno Playstationu bilo potrebno 2, tj. čak 4 meseca! DC nije ništa lošije prolazio ni na tradicionalno najjačem Seginom tržištu u Evropi. Prvog dana otišlo je 100.000 konzola, a tokom prve nedelje ukupno 185.000. Na tržištu Okeanije bilo je velikih problema (ponuđeno je samo 9 igara i nijedan dodatak za konzolu) što je uzrokovalo veoma slabu prodaju.

Dreamcast nije naročito atraktivnog oblika ali ne zaostaje za drugim novijim konzolama. Dimenzije uređaja su vrlo male - u odnosu na originalni Playstation i XBOX npr. deluje kao igračka a na njoj se nalaze i portovi za ukupno 4 kontrolera što je prvi put viđeno na Nintendo-u 64. Džojped Dreamcasta je bio unikatnog oblika (kažemo "bio", jer ga je XBOX kasnije praktično prekopirao) i poseduje analogni i digitalni kontroler, taster start kao i 4 tastera na desnoj strani kontrolera (A, B, X, Y) odnosno dva na bokovima (L i R). Dizajn osnovnog kontrolera ipak nije bio najsretniji ali daleko od toga da je bio loš. Može se reći da je pogodan za gotovo sve vrste igara osim za borilačke arkade gde je snalaženje po opštoj oceni znatno teže. Memorijska kartica - VMU se postavlja na sam džojped i ima ugrađen mali LCD displej koji je aktivan za vreme igranja. Veličina memorije koju poseduju kartice je sasvim dovoljna a upis podataka je brz, višestruko bolji nego kod konzola starije generacije. Igre za Dreamcast su smeštene na GD diskovima (specijalna varijanta CD diskova) kapaciteta ukupno 1 GB kojim je Sega neuspešno pokušala da onemogući piratizovanje igara. Inače, specijalna verzija CD čitača je dvanaestobrzinac koji se u praksi pokazuje bolje nego ekvivalent na PC računaru tako da je brzina učitavanja igara sasvim prihvatljiva. Za grafiku Dreamcasta zadužen je pomenuti NEC-ov Power VR 2 čipset koji omogućava igranje u true color paleti (24 bita) i podržava sve napredne funkcije modernih akceleratora a Sega ga je takođe koristila za svoj NAOMI sistem prve generacije. Za zvuk je zadužena Yamahina 3D kartica sa 64 kanala koja podržava okružujući zvuk.

Kralj je mrtav, živeo kralj - najava kraja Saturna i rada na novoj konzoli objavljena u GamePro-u. (click za high-res scan)	Dreamcast pored XBOX deluje prilično sitno (na slici su US verzije konzola)

Ipak, istorija često pokazuje da sirova snaga nije dovoljna da bi jedna konzola uspela na tržištu već da je ipak najbitnija softverska podrška zbog koje je i Saturn ostao u senci Playstationa. Sega je odmah potpisala ugovore sa gigantima kakvi su Ubisoft, Capcom, Namco, Konami ali nije uspela da privoli EA i Square da učine isto (mada je ovo drugo iskreno govoreći bilo praktično nemoguće). Međutim, i pored sjajne startne prodaje, i pored izobilja kvalitetnih igara, Dreamcast je ubrzo počeo da doživljava Saturnovu sudbinu. Najprodavanija konzola u tom trenutku, Playstation je i dalje uspevao da se zadrži na ubedljivom prvom mestu ostavljajući samo mrvice Dreamcastu. Pojava piratskih diskova bio je još jedan veliki udarac za Segu, mada je teško proceniti koliko je to negativno uticalo na njenu reputaciju. Playstation je imao taj problem od starta, ali je Sony i pored toga beležio ogromne prihode. Lako je uočiti da su najveća prepreka DC-ju bili svi Segini projekti posle Sega Mega Drive 2 i fenomen zvani Playstation. Niko se nije obazirao na kvalitete koje je posedovala konzola, umesto toga mnogi su je nazivali običnim klonom Playstationa i čekali na Playstation 2 koji je bio dizan u nebesa još mnogo pre nego što se pojavio. Nikakve reklame i dobar izbor igara nisu to mogle da promene. Dreamcast je prva konzola na tržištu koja podržava igranje preko Interneta (mada je već bilo pokušaja sa Saturnom) ali nažalost, ne i modemsko igranje. Napravljen je solidan broj igara koje podržavaju ovu funkciju (4X4 Evolution, Quake III, 2KX serijal sportskih simulacija…) od kojih su se neke mogle igrati i protiv PC i Machintosh igrača. Kao i Saturn, i Dreamcast možete koristiti za surfovanje netom a za tako nešto je naravno najpogodnija tastatura koja se može opciono dokupiti. Drugo, za Dreamcast nije teško praviti programe (za gledanje DivX filmova ili slušanja MP3 muzike npr.), ili što je za nas najinteresantnije, emulatore konzola tako da za njega postoje emulatori Playstationa, SNES-a, NES-a i drugih popularnih sistema iz bliže prošlosti. Uz to, Sega je rešila da uradi i reizdanja nekih popularnih igara kao što su Quake, Dino Crisis, Resident Evil 3, Virtua Cop 1&2 što je svakako bio dobar potez.

Dreamcast je izuzetno pošteno odrađena konzola sa gomilom naprednih mogućnosti i velika je šteta što je doživela sudbinu Saturna (čak se prodavala slabije nego ova konzola nekada) jer to zaista nije zaslužila ni svojim performansama ni zaista izuzetno povoljnom cenom (poslednji primerci su čak koštali mizernih 49$). Poslednji proizvedeni DC isporučen je 23. Novembra 2001. godine u Severnu Ameriku a prema podacima od 31. marta 2002. konzola je prodata u ukupno 10 miliona primeraka (malo više od Saturna) dok je ukupan broj izdatih igara nešto veći od 400 (od toga 245 za Američko tržište) što predstavlja otprilike i konačnu cifru. Od 2002. nove igre se pojavljuju samo na Japanskom tržištu ali su prilično skromnog tiraža i retko izazivaju veću pažnju. Dreamcast ćemo pamtiti po tome što je to prva konzola koja je imala ugrađen modem, po prvoj igri za konzole koja se kontroliše glasom (Seaman), po prvoj online igri za konzole (NFL 2K1) kao i po prvom konzolnom online RPG-u (Phantasy Star Online).

(1) Sonic Adventure 2 najbolji 3D Sonic do sada, kasnije portovan na GameCube.
(2) Dead Or Alive 2 u vreme pojavljivanja grafički najlepša 3D borilačka igra, kasnije portovana na PS2.
(3) 4x4 Evolution - 4X4 Evo je posedovao fenomenalan multiplayer u kome su mogli uporedo da učestvuju igrači sa Dreamcasta, PC-ja i Macintosha.
(4) Crazy Taxi - jedna od najpopularnijih igara za Dreamcast.
 

Visual Memory Unit, VMU, omogućavao je i igranje mini igara.