E, ovaj je već kontroverzan. Ali stvarno. Mišljenja o ovom animeu su podeljena, čak i među vrhunskim poznavaocima gradiva. Dok jedni tvrde da bolju seriju nisu gledali, drugima smrdi do gornjeg neba. Kako imam mogućnost da moj stav bude uvažen kao merodavan, poštovaću obe struje i iznositi argumentaciju i pro i contra Elfen Lieda.

Jedno je sigurno: ko god da gleda ovu seriju neće ostati ravnodušan. Sve počinje dirljivim i prelepim koralnim napevom u najavnoj špici, da bi ga potom smenila slika otkinute ruke koja se trza u lokvi krvi. Slede scene u kojima naga devojka s kacigom nalik viteškoj beži iz zatočeništva i za pet minuta na najsuroviji način ubije tridesetak ljudi, bez ikakvog vidljivog kontakta sa njima. Posle masakra nesrećnih čuvara, devojka odlazi ka litici i tad je u glavu pogađa metak ogromnog kalibra, ispaljen iz snajpera. Hitac joj raznosi masku, ošamućuje je i ona bez svesti pada. U tami je samo blesnula njena ružičasta kosa i čudni izraštaji na glavi, pre nego što ju je progutala voda. Međutim, treba mnogo više od toga da bi se ubio neko poput Lucy. U isto vreme, dvoje studenata, Kouta i Yuka, sreću se ponovo posle osam godina da bi rešili Koutino stambeno pitanje. On se tako sam useljava u ogromno zdanje koje je nekad služilo kao motel. Ipak, pre nego što su uradili bilo šta korisno, pošto su se našli na sentimentalnom mestu sa koga je Kuota ranije često gledao more, dvoje mladih se upućuje u šetnju do plaže na kojoj su se igrali kao deca. Evociranje uspomena prekida pojava nage devojke sa roščićima i ružičastom kosom i sve sluti da će Kouta i Yuka biti razmazani po pesku. I tada, devojčin pogled se podiže i otkriva slatko i bezazleno lice, kao u deteta. Dvoje studenata pomažu uplašenom i potpuno dezorijentisanom biću, nalaze joj odeću i vode je kod Koute u motel. Sirota curica ne zna da govori ništa osim "Nyuu", te ju je Kouta nazvao upravo tako. I pored infantilnosti, Nyuu je veoma zgodna, i ponekad, istražujući sopstveno telo, izaziva srčane smetnje mladome junaku. Videvši da tu nisu čista posla, Yuka se takođe useljava u motel, da Kouta ne bi izgubio kontrolu i iskoristio situaciju. U isto vreme Nana, druga pripadnica opasnog soja, odlazi da vrati Lucy natrag u okrilje matične ustanove a po nalogu tajanstvenog doktora. Igrom slučaja, Nana se nađe na istoj strani sa Lucy i ostalima u borbi protiv ultimativnog ubice koji je oličen u naizgled slabašnoj devojčici.

Kontroverze u vezi sa Elfen Liedom počinju od vidljivog. Odličan crtež, jasne, pune linije, dobra upotreba boja i senki, skladna kompozicija kadrova i odlične statične scene su ono što mu služi na čast. Šta onda ne valja? Pa, izgled pojedinih likova je ispod proseka. Tu izuzimam Lucy, ona stvarno izaziva i jezu i saosećanje samo direktnim pogledom. Kouta i Yuka već izgledaju skoro kao vršnjaci Mayu, koja je nekih pet godina mlađa od njih. Odrasli ljudi su već mnogo proporcionalnijih očiju sa ostatkom. Ne kažem da je trebalo forsiratri stil Katsuhiro Otomoa, ali zreliji izgled lica mladih junaka nije naodmet. Moguće je da je to urađeno namerno, zbog efekta šoka kada se tako stilizovano slatkim likovima dogode užasne stvari. A ima ih. Krvi ima kao da se prevrnuo kamion za transfuziju. Možda sam je viđao i više u drugim serijama, ali krvopoliće je bez izuzetka bilo u kontekstu nekog društvenog sukoba, što ga je činillo opravdanim (Berserk je dobar primer). Takođe, u Elfen Liedu način puštanja dotičnog fluida zgražava nasilnošću i neočekivanim ispoljavanjem. Ovde se potpuno uobičajeno mirnodopsko okruženje poput učionice ili vagona može pretvoriti u klanicu za treptaj oka i bilo ko može da završi kao gomila pokidanog mesa i zdrobljenih kostiju na dva kvadratna metra. Isprva sam se pitao ko bi mogao da uživa u tako nečemu, a posle sam shvatio da serija nije namenjena uživanju, bar ne namerno.

Zvuk je jako dobar, veoma bitan činilac u atmosferi. Naravno, tri Bambija za Lucin glas, da ne zvuči onako izmučeno ne bi pobuđivala ni delić emocija kod publike. Ostali glasovi su čisto recikliranje već isprobanih rešenja: šarmantni i pomalo zbunjeni mladić, brižna devojka potajno zaljubljena u njega, hladni i proračunati intelektualac sa gadnom prošlošću, naivna i simpatična curica i tome slično. Aspekt koji možda nije morao da bude urađen tako dobro jesu krici, jauci i vrištanje. Užasavajuće verodostojno. Isto važi i za zvučne efekte. Otkidanje ekstremiteta, šištanje krvi iz prekinutih aorti, krckanje kostiju. Muzika je odlična, na čelu sa Liliumom koji je i glavna tema serije i obično prati najemotivnije scene dajući im osoben osećaj, tako da je vrlo teško ostati priseban pri gledanju istih.

Najizrazitiji motiv od mnoštva je ljudsko igranje Boga i posledice. U želji da stvori savršeno biće, čovek stvara Diclonuse, mutante sa izraslinama na lobanji nalik na rogove i nevidljivim rukama. Te ruke, takozvani vektori, su smrtonosno oružje, ne samo zbog ogromne snage i dobrog dometa već i zbog mogućnosti da prenose svoje gene i viruse na obične ljude i tako proširuju vrstu Diclonusa. Dugo i mučno eksperimentisanje pravi od njih sociopatske ličnosti, kojima je ubiti čoveka ravno gaženju insekta. Da bi izdržali takav način života, nesrećna bića pronalaze osobe koje im znače, i traže svoje priznavanje od njih. Za sve Diclonuse je ta osoba doktor Kurama, koji se postavlja kao očinska figura, osim za Lucy koja u sećanjima na život pre ustanove čuva lik jednog posebnog momka.

Postoje i slikoviti simbolički motivi. Kouta uvek nosi sa sobom školjku sa plaže, Yuka donosi muzičku kutiju koja kucka Lilium (i ona je Koutina), a najupadljivija stvar u pansionu je veliki stari rashodovani sat, koji Nyuu uporno pokušava da popravi.

Verovatno najveći razlog antipatije prema Elfen Liedu jeste nepostojanje odmerenosti. Ide se iz jedne krajnosti u drugu, erotizovana komedija, romantika i bolesno nasilje se smenjuju bez dodirnih tačaka, stvarajući konfuziju kod gledaoca. Balans se uspostavlja tek u poslednjim trenucima, koji su bez preterivanja srceparajući. Mada, ponekad mi se čini da su autori insistirali na šokiranju po svaku cenu, makar i na silu.

Elfen Lied postavlja mnoga pitanja o samim ljudima. Očito je da su autori pristalice Monteskjea, pa smatraju da se ljudi rađaju kao tabula rasa, i da ih okruženje određuje kao ličnosti. Serija je ogromna kritika ljudske vrste i jasno stavlja do znanja ko je u stvari krivac. Onaj ko je stvorio čudovište je gori od čudovišta samog. Postoji puno niti koje su ostale nepovezane i ideja koje su ostale nedorečene. Ni sam kraj nije jasno prikazao šta se desilo. Zaključci su, izgleda, ostali na nama da ih donesemo, ali, kako svako od nas drugačije tumači stvari, prebaciću tu odgovornost na vas. Na kraju da napomenem da, zbog ekstremne nasilnosti, seksualnih konotacija i teške priče ne preporučujem seriju deci i osetljivim osobama, a ne garantujem uživanje ni onima koji ispunjavaju uslove. Čak i pošto se završi, Elfen Lied još dugo muči gledaoca turobnim nedoumicama. Zahtevan i nezgodan za analizu, gledajte na sopstvenu odgovornost.