Za početnike

Old Comp

Amiga

Jednom davno postojala je mala firma Amiga Inc. koja je bila sastavljena od kumpjuterskih entuzijasta i koji su bili na pragu sa sklope revolucionaran kompjuter. Ali onda se pojavio veliki zli Commodore sa parama koje mu je stvorio ljubimac br.64 poznat pod šifrom "debeljko" i progutao male revolucionare. Šalu na stranu i ovoga puta Commodore je bio gotovan i kupio je firmu sa skoro završenim kompjuterom koji je opet pomerao granice mogućnosti kucnih kompjutera. Ipak da ne grešim dušu zahvaljujuđi iskustvu sa Commodoreom 64 oni će od te serije kompjutera napraviti legendu od koje se neki ni dan danas ne odvajaju, ali će i svojim jednako velikim promašajima dovesti do njenog pada. Ovaj tekst bi se mogao i nazvati "Commodore Amiga: priča o neponovljivoj kombinaciji genijalnosti i idiotizma jedne firme, deo drugi".

Amiga 500, daleko najpopularniji model ovog računara, i kod nas i u svetu.

1985 godine je na svetlost dana izašla Amiga 1000. Predstavljena je uz veliku pompu kao high-end kućni kumpjuter pokupila je samo hvalospeve. Tada Commodore nije žalio pare i doveo je na promociju čak i Andy Warhola. Svi su bili oduševljeni "Prijateljicom" i njenim mogućnostima, ali ih je čekao hladan tuš u prodavnicama. I cena je bila high-end medju kućnim kompjuterima, što je Atari odmah iskoristio i počeo neometano da zauzima otvoreno i gladno tržište srednje klase koje je ujedno i najveće i najprofitabilnije. Ipak kvaliteti kompjutera su navleli mnoge ljude da je kupe. Commodore je uvideo potencijal i na osnovi prvog modela razvio dva nasladnika. Za profesionalnu primenu Amiga 2000 a za kućnu model 500 koji je najprodavaniji i najpopularniji clan te porodice kompjutera i koji joj je doneo legendarni status koji još uživa. Prica je bila slicna onoj sa predhodnim Commodoreovim hitom, glavni aduti su bili sa tehničke strane. Procesr je bio jedan od najpopularnijih 16bitnih procesora svih vremena, Motorola 68000. Grafika je bila spektakularna a standardne 32 tj 64 boje i čak 4096 boja u HAM modu koji je doduše imao velika ograničenja. Zvuk je takodje bio revolucija. 4 kanala osmobitnog, 27KHz stereo zvuka je zvučalo nezamislivo u to vreme. 512KB memorije je bilo više nego dovoljno za sve kućne primene u to vreme a ugrađena disk jedinica je bila nesto manje više neviđeno u tom cenovnom rangu (mada ih je Atari ST pretekao u tome). I za kraj unutar samog kućišta je postojao slot za proširenje mogućnosti ovog kompjutera a kome se pristupalo otvaranjem malog poklopca bez potrebe za raskantavanjem celog kompjutera. Naravno i prodaja je odmah buknula i Commodore je mogao lepo da broji parice.

Ipak tehnologija je napredovala sve brže i brže i sve veci i veci broj firmi je pravilo svoje kompjutere i Amiga je vodila ljut boj sa Atarijevom ST serijom sa jedne strane i sa PC-em sa druge. Prvih par pokušaja modernizacije amige nisu bili nesto značajni. Profesionalna serija je dobila modele 2500 i 3000 koji su uglavnom imali jače procesore i više memorije mada su se na njima pojavili i zorro II slotovi za proširenja koji ce biti standard do kraja amige. Kućna varijanta je dobila prvo model 500+ koji je doneo tako minimalne izmene da ih nije vredno ni spominjati a zatim i model 600 koji je bio ustvari model 500 ali u neverovatno malom pakovanju iz koga je izbačem slot za proširenje ali je imala sat sa baterijom (za koji je lot originalno i namenjen), čitav megabajt memorije a našlo se dovolno mesta da se ostavi prostor za ubacivanje 2.5" IDE hard diska. Bio je to lep pokušaj približavanja ovog kompjutera još široj publici. Ipak svi su željno isčekivali model koji će vratiti amigu na poziciju tehnološkog lidera. Želje ce im biti, makar delimično, ispunjene 1992 godine kada se pojavljuju modeli 1200 i 4000 sa dosta izmena u arhitekturi ali najjači utisak je definitivno ostavio novi grafički čipset pod kolektivnim nazivom AGA (Advanced Graphic Arhitecture) koji je bio onoliko napredan koliko je to Agnus i Denise (A500) bili u svoje vreme. Osim toga bila je to ovoga puta 32-bitna mašina zasnovana na opet Motorolinom 680EC20 procesru koji je u stvari bio osakaćena verzija 68020 procesora koji se nalazio u slabijim verzijama Amige 4000. Amiga 1200 je uspešno počela da zamenjuje već vremešnu 500-tku pre svega što je nova Amiga bila skoro savršeno kompatibilna sa predhodnim modelima pa je odmah posedovala veliku bazu softvera što je bio veoma bitan momenat (Prvi problemi sa kompatibilnošću su nastali kada je A500 prešao sa Kickstart-a 1.2 na .1.3 Svakom sledećom izmenom problem bi postajao za dlaku veći ali nikada nije bio ozbiljan jer su samo najprljavije pisani programi bili ugroženi ovim promenama. Naravno najbolje igre i demoi su najprljavije i pisani tako da su vlasnici novih Amiga bili uskraćeni za par megahitova sa predhodnice). Na žalost ovo je poslednji svetli trenutak amige kao kompjutera. Commodore je svojom politikom vec imao manje probleme koji ce ubrzo dovesti do kraha ove firme. Kao i uvek robne marke su propadale sa matičnom firmom i niko ih nije više mogao spasti.

(1) Superfrog, jedna od najpopularnijih jump&run igara za Amigu
(2) Chaos Engine je imao kultni status među našim igračima
(3) Slam Tilt, najbolji fliper svih vremena
(4) Cannon Fodder, definitivno jedna od najboljih Amiga igara

Commodore se nije zadovoljavao sa Amigom samo kao kompjuterom već se njom pokušao probiti i na tržište konzola. Prvi takav pokušaj je bio CDTV koji nije bio klasična konzola već je zamišljen kao sistem za celokupnu zabavu porodice. Proizvod je to i izgledom potvrđivao sobzirom da je lišio na video rekorder. Hardverski ovo je bila Amiga 500 sa jednobrzinskim CD-romom. Rezultati su bili katastrofalni sbog lošeg plasmana,marketinga i koncepcije proizvoda a pre svega jer je samo jedna jedina firma ikada pravila igre za njega, Psygnosis. Drugi pokušaj je bio mnogo bolje zamišljen. Bio je to CD32, prva 32bitna konzola sa CD-romom i mogućnošću reprodukovanja audio i VCD diskova. Hardverski i ovoga puta je bio slučaj sakrivanja kompjutera unutak oklopa konzole samo što je ovoga puta to bio model 1200. Osim toga obezbeđena je i dobra inicijalna softverska podrška i bombastične prezentacije Ali više o tome u odvojenom tekstu.

Zahvaljujući upravo svojim jakim tehničkim karakteristikama amiga je privlačila poluprofesionalce, amatere i ostale kućne umetnike. Oni su napokon mogli da po razumnoj ceni dobiju kompjuter koji im zaista može pomoći u radu Pre svega su se grafičari i muzičari uhvatili ovog kompjutera mada će ga ozbiljniji od potonjih napustiti zbog pojave serije modela od direktnog konkurenta, kompanije Atari, koji su imali daleko inferiornije audio mogućnosti ali i integrisan MIDI port za povezivanje sa kvalitetnim semplerima i klavijaturama sto je bilo daleko bolje rešenje. Naravno pojavili su se i programi za sve ostale grane privrede ali retko gde je Amiga našla neko iole značajnije mesto. Kancelarijske potrebe su već preuzimali PC i Apple Machintosh kompjuteri kao i praćenje robno-novčanog prometa u malim i srednjim firmama. Jedino je još u DTP vodama Amiga malo duže plivala. Ipak i grafičke mogućnosti Amiga serija kompjutera su brzo prevaziđene a sam HAM grafički mod je bio teško isakoristiv zbog mutne slike usled neizbežnog pretapanja bolja u njemu. Da bi se taj problem rešio i iskoristio sav onaj divni softver za grafičku i video obradu počele su se pojavljivati grafičke kartice. Među prvima i najpopularnijima je bila kartica koja to uopšte nije. Bio je to u stvari adapter za kačenje Targa kartice koja je tada bila reper za profesionalnu primenu kompjutera u vidao idunstriji i TV produkciji. Druge su bile namenjene drastičnom poboljšanju grafičkih mogućnosti radi obrade statičnih slika ili rada u programima za 3D modelovanje i animaciju. Na kraju i pored stvarno jakih dodatnih procesora na posebnim karticama, jakih grafičkih kartica i odličnog programa za 3D (LightWave) ona je izbačena sa tog tržišta i ostala samo u video produkciji. Prvi zazlog za njen opstanak je što je bilo izuzetno jeftino modifikovati je da može da vrši osnovne obrade signala. Drugi se zvao Video Toaster koji je za neverovatnu cenu od samo 3500 dolara od Amige (prvo se pojavio za model 2500, zatim 3000 i naslednike) pravio profesionalnu video miksetu I dan danas na televizijama koje su na izuzetno zategnutom i malom budžetu Amige rade svoj posao.

CDTV je zamišljen veoma ambiciozno, ali će i pored nekih naprednih
rešenja ostati upamćen kao najveći promašaj Amiga franšize.

Nisu samo kućni umetnici bili privučeni ovim kompjuterima. Naravno i igrači su očekivali da se veliki potencijali ove platforme dobro iskoristi za elektronsku zabavu, naročito zato što je princip puštanja igara bio skoro identičan onome sa konzola, tj ubaciš disketu, upališ kompjuter i sačekaš da ti se igra učita.. Na to nisu morali dugo da čekaju. Veliki deo firmi koje su radile igre za kompjutere su oberučke prigrabili novu, moćnu platformu (naravno ovde govorimo o Amigi 500) koja je tehnički bila ispred svega ostalog na tržištu. Baš kao i sa Commodore-om 64 gomila korisnika je radilo nešto svoje odakle su izrastatli specijalozovani timovi a na kraju i neke od najznačajnijih firmi u Amiginoj igračkoj istoriji. Glavni problem Amige je bio upravljački uređaj. Džojstik je bio standardno rešenje za to vreme ali samo jedan taster je bio veoma ograničavajući faktor. Miš, pošto je dolazio kao osnovni deo kompjutera, je takođobilato koristi u igrama i on je bio mnogo srecnije rešenje ne zato što je to generalno bolji upravljački uređaj za igre već zato što su se upravljački inerfejsi gradili oko uređaja umesto da mu se prilagođavaju. Mada je tu bilo i stvarno smešnih pokušaja da se miš koristi u žanrovima gde apsolutno nema mesta što je stvaralo veoma zabavne efekte. Ipak Amiga nije bila toliko cenjena dok se nije pojavila igra koja je jednostavno bila oličenje tehnološke superiornosti. Bio je to Defender of the Crown, prvenac firme Cinemware, firme koja je bila toliko fokusirana na audio i video doživljaj da je svoje igre zvala interaktivnim filmovima. Prvi problem Amige sa igrama osim kontrolnog uređaja je za to vreme velikih 512KB memorije. Prva igra koja je tu količinu memorije našla za premalu je bila konverzija arkadnog hita Dragon's Lair koji je za razliku od igara koje su dobile titulu interaktivnog fima od proizvođača to zaista i bila. Posle nje proširenje memorije od 512KB (obično sa satom koji je imao zasebo napajanje što gola Amiga 500 nije imala) je postao ubedljivo najprodavanije proširenje Amiginih mogućnosti. I kada su svi mislili da da je Amiga isceđena od strane firmi kao što su Psygnosis, Team 17, Factor 5, Bitmap Brothers itd, došla je Amiga 1200 sa AGA grafikom, jačim porocesrom, više memorije i, nažalost istom memorijskom memorijskom jedinicom (880KB disketnom jedinicom) što se pokazalo kao veliki problem. DotC je bio igra koja je pokazala superiornost Amige ali hardverski deo koji je to isto uradio bio je Audio sklop koji i posle 7 godina nije doziveo iole značajnije promene a pritom je i dalje bio veoma, veoma impresivan u poređenju sa konkurencijom. Tužno je što su se mnogi od ovih timova i firmi raspali nemogavši da se u tim sastavima prilagode drugim platformama, I Amiga je , kao i predhodni Commodoreov hit Commodore 64, imala tu neku fatalnu privlačnist koja je prosto vezivala ljude za nju.

Ni jedna priča o Amigi ne bi bila kompletna bez spominjanja Workbench-a, amiginog operativnog sistema. Za razliku od Commodoreovih predhodnih proizvoda Amiga nije imala ugrađen korisnički interfejs nego samo BIOS koji se zvao kickstart i po paljenju kompjuter bi odmah pretražio sve disk jedinice (bio to hard ili floppy) za aplikacijom koju treba da pokrene i ukoliko dotičnu ne bi našao prosto bi blejao jasno pokazujući slikom na ekranu šta mu treba. Kada bi napokon došli do Wokbench-a doživeli bi ste pravi šok. On je bio ispred svog vremena u svakom pogledu. Grafički inerfejs je veoma sličan onom sa Machintosh kompjutera mada malo poboljšan. Doduše za neke zahvate komandna linija je i dalje bila neophodna ali normalni korisnici se nisu sretali sa tim čseto ako i uopšte. Ali grafički interfejs je bio samo deo priče mada veliki jer je činio funkcionalnost. Ostali delovi su bili brzina rada koja je bila odlična, stabilnost - besprekorna, a modularnost i prilagodljivost korisniku za to vreme više nego zadovoljavajuća. I dok su ga igre zaobilazile programi su se oslanjali na njega iz mnogo razloga, među kojima delimični multitasking nije među zanemarljivima. I svakom sledećom verzijom postajao je sve bolji i bolji. Stvarno je jedinstven podvig izveden sa ovim OS-om kada je preko postojećeg instalirana nova verzija dok su drugi programi radili svoj posao pod njim.

 
Amiga OS4 će (konačno) biti u prodaji 2005. godine.

Naravno tako popularan kompjuter je imao i jaku demo scenu. Sasvim logično bar deo javnih aktivnosti te demo scene je bila vezana za demo scenu C64. Čak su u početku i većina demo grupa bile u stvari sastavljene od članova C64 demo grupa ali se to brzo menjalo u korist čistih amigista. I ovde je demo scena bila dosta darežljiva i rutine su se objavljivale javno ali ovde je takmičarski duh već bio jači i mnogi su makar neko veme krili svoje najveće adute ko zmija noge. Ipak ovde je bilo potrebno više truda nego C64 ze pisanje stvarno najboljih rutina jer je sve bilo na višem nivou i tražilo više vremena i upornosti. Bez obzira na to druženje je i dalje bilo važan deo tih konvencija, a i u nekim slučajevima to su bile jedine šanse da se članovi nekih grua vide jer su, usled rasprostranjenosti modema, grupe postajale sve intrenacionalnije. Ova demo scena je i dan dans prilično aktivna i mada se zasniva na hardveru od pre minimalno 7-8 godina i dalje ume i te kako da iznenadi.

Na žalost Commodore je imao velikih problema sa serijama promašenih investicija (C264 serija, nikada dovršene C65 i AAA platforme, CDTV itd) koje su ga iscrpljivale. Ni tehnologija kojom je radio nije mu bila jača strana i dok se to moglo savršeno lako oprostiti sa modelima do pošetka devedesetih, to je već bilo prilično smešno u vreme kada se pojavila A1200 gde su samo još ooni koristili tranzistorku MOS tehnologiju dok su svi ostali prešli na današnji sistem silikonske štampe, mada upravo zvog genijalnosti arhitekture specijalnih čipova to nije bilo primetno. Naravno najveći uticaj je verovatno imao loš marketing koji je opet bio relativno dobar u početku ali rapidno zaostajao za konkurencijom kako je vreme prolazilo. Neke od reklmanih kampanja su bilo toliko loše da neki veruju da su doprinele smanjenju a ne povećanju prodaje ali to je samo preuveličani mit.

I tako 1994 godine Commodore je objavio bankrot ali kao što su originalni kreatori rekli Amiga je suviše jak brend da bi umro.Gašenje Commodore-a na svu sreću zaista nije značilo smrt same platforme. U međuvremenu, pojavila su add-on rešenja koja su Amigi omogućavala da koristi tada nove 24-bitne SVGA grafičke kartice (čime je konačno bilo moguće osloboditi se već odavno zastarelih custom čipsetova) kao i i PowerPC kartice koje su se ponašale kao snažni koprocesori sa primenom u aplikacijama pisanih za njih. Ipak, ne pojavljivanje nove generacija Amige je umnogo naškodilo platformi što postepeno dovodi do prelaska korisnika na PC i Macintosh računare. Kompaniju Commodore zatim kupuje nemački Escom AG koji je bio zainteresovan samo za brand name i logo bez želje da se upusti u dalji razvoj Amige. Nekoliko godina kasnije Escom propada a Amigu odmah kupuje VISCorp koji takođe ubrzo biva likvidiran. Treći vlasnik je bio Gateway Computers, ali ni on nije doneo sreću Amigi, iako je rukovođstvo kompanije tvrdilo da su zainteresovani za dalji razvoj ove platforme. Ubrzo je postalo jasno da od toga neće biti ništa, pa je grupa investitora pod nazivom Amino Development kupila pravo na Amigu i njen operativni sistem tokom 1999. godine. Nova kompanija je dobila ime Amiga Inc., baš kao što je bio naziv grupe koju je predvodio Jay Miner, "otac" Amige, 20-tak godina ranije. Stotine hiljada Amigista koji su ostali verni svojoj platformi konačno su poverovali da je to kraj mukama, naročito posle najave novog operativnog sistema baziranog na QNX odnosno Linuxu, kao i nove generacije Amige krštene kao AmigaOne. Međutim, ništa od toga nije ostvareno, jer je i Amiga Inc. ubrzo objavio bankrot.

I pored dobrog starta, Amiga CD32 nije uspela da se nametne igračima.

I kada su već svi pomislili da je to definitivan kraj, objavljeno je da čak 3 kompanije rade na razvoju nove Amige. Jedna od njih je bila Gbmh (nastala od nekadašnjeg slavnog Phase 5, kompanije koja je proizvodila akceleratorske kartice za Amige) koja je imala ugovor sa Amiga Inc. o proizvodnji hardvera za OS4. Ubrzo je došlo do njihovog spajanja sa kompanijom Thendic da bi zatim usledila promena imena u Genesi i preorijentacija na proizvodnju hardvera i operativnog sistema koji će što više podsećati na Amiga rešenja. Produkti njihovog rada bili su PegasosPPC matična ploča i MorpOS koji su se pojavili krajem 2001. Ova platforma je još uvek aktuelna, ali ima prilično mali broj poklonika.

Druga kompanija koja je radila na novoj Amigi bila je Eyetech UK, koja je takođe imala ugovor sa Amiga Inc. o saradnji na razvoju OS4. Eyetech koji je bio proizvođač Amiga hardvera i njihov distributer sklapa ugovor sa jednom tajvanskom kompanijom a rezultat toga bila je pojava modifikovanih Teron PowerPC matičnih ploča. Danas se bave proizvodnjom AmigaOne platforme. Na kraju, treća kompanija koja je radila na vraćanju Amige u život bila je Hyperion Entertainment, koja je takođe imala imala ugovor sa Amiga. Inc o pisanju samog OS4. Na svu sreću, Hyperion je potpisao ugovor koji im garantuje prava na OS4 u slučaju da Amiga Inc. propadne, što se nažalost i desilo.Mnogo puta najavljivan i odlagan, AmigaOne model se konačno pojavio 2002. godine, ali bez nedovršenog OS4, pa je umesto njega korišćena Debian PowerPC distribucija Linuxa. Tek tokom 2004. kada su već svi izgubili nadu, objavljena je obećavajuća test verzija OS4 čija bi puna verzija konačno trebala da bude puštena u prodaju 2005. godine, što bi Amiga platformi konačno trebalo da vrati identitet i nekadašnji imidž. Povratak u mainstream vode će potrajati i toga su svi svesni, ali posle mnogo godina, konačno postoji nada da će se tako nešto ipak desiti.

Ostaje nam samo da će činjenica da Prijateljica još uvek ima veliki broj poklonika i da razne firme još rade na njenom mogućem povratku napokon doneti novu mladost ovom brendu.