Za početnike

Console

Atari Jaguar

Nekada davno, još pre početka moderne istorije igara koja praktično nastaje predstavljanjem NES-a 1985. godine, Atarijeve igračke konzole, posebno Atari 2600 važile su za najbolje i najpopularnije na tržištu. Međutim, kada su se Sega i Nintendo uključili u igru, Američka kompanija je bila prosto pregažena. Poslednji pokušaj koji je učinjen da se stvari izmene na bolje bila je konzola krštena kao Jaguar, koju je Atari samostalno razvio i prodavao, a posao testiranja i proizvodnje konzole poverio IBM-u a kasnije i kompaniji Comptronix iz Kolorado Springsa. U načelu, u pitanju je 64-bitna konzola koja je predstavljena 1993. posle pune 3 godine testiranja i u tom trenutku je sigurno bila najsnažnija igračka platforma na svetu, mnogo jača od Super NES-a i Sega Mega Drive 2 sistema koji su potpuno dominirali tržištem. Startna cena sistema iznosila je ne naročito visokih 250$ a pored jednog džojpeda i potrebnih kablova u paketu je dolazila igra Cybermorph čiji je proizvođač sam Atari, a koja je zamišljena kao naslov koji bi trebao da pokaže sve potencijale konzole. Kasnije, Jaguar se prodavao bez igara, a cena je oborena prvo na 150$ a kasnije i na 99$.

Sama konzola je dimenzija 24cm x 25cm x 6cm i na sebi je posedovala samo power on/off taster, potrebne ulaze za povezivanje sa televizorom i dva porta za kontrolere. Što se tiče tehničkih podataka, izdvojili bismo samo one najvažnije. Maksimalna vertikalna rezolucija zavisi od toga da li je u pitanju NTSC ili PAL sistem, a prema nekim podacima, Jaguar bez ikakvih memorijskih proširenja na NTSC sistemu može da prikazuje 576 redova piksela. Podržana je 24-bitna paleta boja, ali se na ekranu istovremeno mogu naći i objekti koji koriste 2-bitnu, 4-bitnu, 8-bitnu ili 16-tobitnu paletu. Grafički podsistem je sposoban da kreira i neke specijalne efekte poput pretapanja objekata ili prozirnosti, a veličina objekata na ekranu nema nikakvo ograničenje. Osnovni kontroler (džojped) poseduje ukupno 5 tastera, pored digitalnog krstića koji registruje osam smerova i predstavlja primer jednog od najgorih igračkih kontrolera u istoriji.

Znajući da je kvalitetna softverska podrška najbitnija za uspeh svakog igračkog sistema a ne samo sirove tehničke karakteristike, Atari se potrudio da angažuje što više igračkih kompanija među kojima su sigurno najznačajnije Ocean Software, Ubi Soft, Accolade, 21st Century Software, Epic Megagames, Midway/Williams, Bullfrog Productions, Team 17 Software Ltd., Rage Software, Electronic Arts, Maxis Software, U.S: Gold, Gremlin Software, Virgin, Activision, Argonaut Software, GameTek, Core Design, Titus Eurosoft, Microprose, Interplay, id Software, Sunsoft, Visual Concepts, Jaleco, Bethesda Softworks. Međutim, neke od njih nikada nisu nikada izdale nijedan naslov za Jaguar.

(1) Cannon Fodder je fantastično portovan na Jaguar
(2) Najpoznatija i verovatno najbolja igra za Jaguar - Alien Vs Predator
(3) Area 51 je sigurno najpopularnija Atarijeva igra iz sredine devedesetih
(4) Doom je prilično dobro konvertovan na Jaguar i predstavlja jednu od najboljih igara za sistem
 

I pored evidentnog truda Atarija, za ovaj sistem nikada nije napravljeno mnogo igara (svega nekoliko desetina), tako da se na prste mogu izbrojati one koje stvarno zavređuju pažnju. Da stvar bude gora, većina kvalitetnih naslova su portovi sa drugih platformi, dok je broj dobrih ekskluzivnih igara izuzetno nizak. Veliki broj naslova je najavljen pa otkazan a spisak onih najvažnijih možete pogledati u odvojenom tekstu na ovoj strani. Razlozi za potpuni fijasko sistema su prilično brojni. Prvo, softverska podrška je bila bedna, u odnosu na ono što su imali SMD2 i SNES praktično nikakva. Sam Atari nikada nije posvećivao mnogo pažnje izradi igara, za razliku od Nintenda i Sege koji su tu beležili ogromne prihode. Iako fanovi sistema i njegovi proizvođači uvek imaju potrebu da naglase da je Jaguar prva 64-bitna konzola, ona samo delimično poseduje takvu arhitekturu, koja je daleko ispod onog što su kasnije ponudili Playstation i Sega Saturn, a kamoli Nintendo 64. Ipak, iskreno govoreći nijedna igra koja je objavljena za Jaguar nije koristila njegove kapacitete do maksimuma, tako da njegov pravi potencijal nije ostao poznat do danas. Posebna priča je programiranje igara: u samoj konzoli nalazi se i Motorolin 68000 procesor i daleko moćniji, ali i komplikovaniji za programiranje RISC procesor. Atari je zapravo 68000 procesor namenio samo za osnovne funkcije kao što su beleženje rezultata, prenošenje signala sa kontrolera u igru i slično, ali su ga programeri obliato koristili, stavljajući potpuno u drugi plan glavni procesor. . Što se tiče Atari Jaguar CD sistema, stvari nisu stojale mnogo bolje. Jaguar CD je zapravo nadogradnja koja omogućava konzoli da kao medijum za igre koristi CD. U pitanju je dvobrzinski čitač koji je zahvaljujući ugrađenom softveru u stanju da pušta audio CD diskove, animacije u MPEG formatu i Kodakove foto CD-ove. Zahvaljujući enkripciji, kopiranje igara je bilo onemogućeno, a zbog male popularnosti sistema, ne verujemo da je iko i pokušavao da je razbije. Originalni paket je koštao 60 dolara a u sebi je sadržao 3 igre (demo verzija Mysta, Vid Grid i Blue Lightning) i jedan audio CD (soundtrack igre Tempest 2000). Međutim, ni CD varijanta sistema nije prolazila baš najbolje zbog čega je izdato svega nekoliko igara, među kojima su najpoznatije Dragon's Lair, Iron Soldier 2, Myst i Primal Rage. Mnogo najavljenih igara nikada nije ni objavljeno, jer je prodaja sistema od starta bila isuviše slaba. Po nama dostupnim informacijama, ukupan tiraž ove konzole je bio samo 20000 primeraka! Životni vek Jaguara bio je veoma kratak, tako da je praktično samo 2 godine posle pojavljivanja sistem bio mrtav. Finansijski problemi u koje u upao Atari onemogućili su razvoj i objavljivanje Jaguar II sistema, koji je već postojao kao prototip. S obzirom koliko su grešaka napravili u razvoju Jaguara, verovatno je i bolje što je tako.

Atari Jaguar CD