Zaposleni u studiju odgovorno tvrde da je Hayao Miyazaki bog na zemlji. Njegova dela su rezultat eskapističkog bega od stvarnosti i poznavanja klasične literature, mitologije i istorije, ona mešaju svet visoke tehnologije sa drevnim i naturalističkim motivima, stvarajući opojnu fantaziju koja opčinjava i obuzima celo biće. Spirited Away je najizrazitiji primer njegove filozofije. Priča počinje dolaskom Chihiro i njenih roditelja u novi grad. Ona nije baš srećna zbog toga, jer joj predstoji teška adaptacija na nove uslove života. Ni ne sluti koliko je u pravu. Pošto prođu kroz tunel i nađu napušteno egzotično mesto, Chihirini roditelji obilaze tezge sa hranom po praznoj tržnici i počinju da jedu kao sumanuti. Chihiro ih napušta, a kada se vrati čeka je šok. Umesto svojih roditelja zatiče par svinja (kao ono pismo: "Dragi roditelji svinje, zarez, sam prodao..."). Tada pada noć i grad polako počinje da oživljava. Ispostavlja se da u gradu stvarno nema ljudi, ali da uopšte nije pust. Chihiro mora da se snađe u tom magičnom svetu i da vrati roditeljima pravi oblik.

Jedna od osobenosti Ghibli studija je da sve svoje zapanjujuće detaljne animacije radi bez pomoći kompjuterske grafike. "Sa pojavom kompjuterske animacije uvideo sam da je važan deo moje umetnosti ugrožen", - rekao je Miyazaki u intervjuu Total Filmu - "Iako se uz pomoć CG-a može uraditi više, ja se i dalje držim olovke i pera." Zato su slike još u većoj meri za divljenje. Filigranski detalji krase svaki kadar a animacija je tečna i lagana. Ipak ono što je vrh ovog ostvarenja je genijalna kompozicija većine scena. Zamislite kako noću sa terase gledate u nepreglednu plavu vodu i odjednom, sekući plavetnilo, nailazi voz. Zastajući načas, voz nastavlja dalje ka horizontu gde se nebo i voda spajaju, ne remeteći tišinu noći ni mirnoću vode. Ceo film je pun ovakvih nadrealnih i očaravajućih kadrova.

Na savet tajanstvenog dečaka, da ne bi iščezla, Chihiro mora da pronađe posao. S tim ciljem ide kod gospodarice grada, jedne predimenzionirane starice sa, čak i za standarde grada, neobičnim slugama. Na jedvite jade uspeva da dobije angažman u gostionici za duhove. Već prva mušterija joj je nešto što svako ko je u toku sa običajima grada pokušava da izbegne. Koncept crtanja likova poštuje Miyazakijev standard, uspostavljen još osamdesetih, ostvarenjem My Neighbor Totoro. Uznemirujuće kombinacije živih bića, duhovi, demoni, daleko su od slatkih stvorenja kakve bi neko očekivao u animeu. Chihiro je takođe produkt autorove vizije, jednostavno je koncipirana ali otvorena za prilično veliku paletu emocija. Ipak, ona je samo formalno glavni junak. Zvezda filma je sam svet i njegovi stanovnici. A ima ih raznih. Izrazit primer je poluprovidni duh sa tužnom maskom, koji kasnije postaje jedan od oslonaca zapleta. Zvuk je odrađen tako da adekvatno podržava animaciju. Poslušao sam samo engleski dub i govor nije bolji nego u Princezi Mononoke, jer je radnja mirnija, ali služi svrsi. Efekti su odlični i na momente se potpuno stope sa grafikom u duhovnom jedinstvu. Radnja je izdeljena na puno manjih celina koje nisu potpuno koherentne. Iako postoji glavni motiv, oslobađanje roditelja od kletve, toliko se toga izdešava da se potpuno zaboravi na njih: "Šta, svinje? Koje svinje? Pogrešan film, prijatelju." Atmosfera je poetična, prelepe slike se smenjuju u laganom i opuštenom tempu, kao stavovi u simfoniji. Montaža i kadriranje su na vrhunskom umetničkom nivou, bilo da je u pitanju mirna scena grada noću ili opšta uzbuna, pa ne čudi što čelnici Pixara govore da je Miyazaki najveći režiser današnjice.