|
Da li ste znali da je na listi 10 najrasprostranjenijih savremenih legendi ona o grofu
Drakuli na 7.mestu? Rumunski plemić bio je junak u viÅ¡e od 250 filmova a sajtova o njemu ima na hiljade. A sve je počelo
kada je Irski pisac Brem Stocker 1899. objavio svoje delo »Drakula« za koji mu je kao glavna inspiracija poslužio upravo
istorijski Drakula, čije je pravo ime Vlad CepeÅ¡. Interesovanje za grofa Drakulu nije opalo do danaÅ¡njeg dana, zbog čega
i ne čudi to Å¡to postoji veći broj igara u kojima je upravo on jedan od glavnih (anti)junaka. Ali ako iz tog mora treba
izdvojiti jednu igru, to svakako zaslužuje serijal Castlevania. Sve je počelo davne 1986. kada je u Japanu objavljena
igra pod nazivom Vampire Killer, za nikad dovoljno popularni kućni računar MSX. U godinama koje su sledile gledali smo
nove nastavke objavljivane na raznoraznim platformama i pod raznim imenima a koji su vremenom uzdigli serijal na sam vrh
popularnosti i obezbedili mu besmrtnost, baÅ¡ kao i krvopiji koja se kroz njega konstantno provlači. Zapravo, Castlevania
govori o večnoj borbi između porodice ubica vampira Belmonta i Drakule i njegovih podanika koja se odigrava u srednjem i
novom veku, na teritoriji koja okružuje grofov zamak a koja je poznata pod nazivom Castlevania.
Ovaj tekst će pokuÅ¡ati da vam predstavi sve igre iz serijala, ne računajući izdanja za
Gameboy/Gameboy Color. Dozvolite nam da vas povedemo u Transilvaniju...
Vampire Killer
Godina izlaska: 1986.
Platforma: MSX (kućni rachunar)
Zvanično prva igra ovog dugovečnog serijala je Vampire Killer, koja na prvi pogled deluje kao ranija verzija igre
izbačene godinu dana kasnije za NES pod nazivom Castlevania. U osnovi, obe verzije su posedovale sličnu grafiku,
kontrole i muziku, ali je Vampire Killer imao viÅ¡e zajedničkog sa kasnijim igrama kao Å¡to su Dracula X: The Rondo of
Blood i Castlevania: Symphony of the Night.
Vampire Killer nije izgledao loÅ¡e u trenutku kada se pojavio, ali nije nudio ni naročito
impresivan vizuelni doživljaj, čak ni za standarde MSX-a. U osnovi, izgled likova je bio isti kao u prvoj Castlevania-i
za NES, ali su pozadine bile zaista očajno urađene. Osim Å¡to su patile od nedostatka boja, ponavljale su se tokom celog
nivoa Å¡to je samo izazivalo konfuziju i naravno dosadu kod igrača. Jednostavno izvođenje koje krasi Vampire Killer vrlo
je slično onom u kasnijim nastavcima. Osnovno oružje koje Simon Belmont (glavni junak, naravno) koristi je bič kojim se
obračunava sa neprijateljima ali i uniÅ¡tava svećnjake u kojima se nalaze razni korisni predmeti i sekundarna oružja
poput sekire, svete vodice, krstova itd. Ali to je praktično sve Å¡to ima zajedničko sa svojim naslednicima. Prvo Å¡to se
primeti kada započnete igru jeste da se ekran ne skroluje, nego prelazite iz jednog u drugi Å¡to je slično izvođenju u
igri Castlevania Adventure za Game Boy (ili Abe's Odyssey, ako vam zvuči poznatije).
Međutim, ovde ste mogli da birate put (bolje rečeno da tražite put) Å¡to je igri davalo
delimičnu nelinearnost i generalno je svrstalo u istraživački žanr. Cilj nivoa bio je da pronađete beli ključ koji
omogućava dalje napredovanje ka cilju, odnosno prelazak na sledeće nivoe. Upotreba specijalnih oružja je bila potpuno
drugačija nego u svim kasnijim igrama: naime, njihovo koriÅ¡ćenje nije obavezno oduzimalo srca kao u kasnijim igrama, već
su ona mogla biti iskoriÅ¡ćena za kupovinu stvari u radnjama kojih je bilo na svakom nivou. Specijalna oružja su se i
drugačije ponaÅ¡ala nego u novijim igrama, tako da je sekira delovala kao bumerang – morali ste da je uhvatite da biste
je opet koristili. Specijalni bonusi su se nalazili u kovčezima koje ste otvarali braon ključem a kojeg je bilo jako
teÅ¡ko pronaći. Nažalost, težina igre je bila viÅ¡e nego preterana. Pored toga Å¡to nije bilo snimanja pozicije ili Å¡ifri,
nedostajao je i continue, tako da ste sve morali da pređete odjednom. Nije da je nemoguce, ali je definitivno preterano.
Vampire Killer je zaista interesantna igra iz koje je Konami kasnije uzimao ideje za
Dracula X: The Rondo of Blood, Symphony of the Night, i nešto manje u Caslevania-i II. Njena popularnost ipak nikada
nije bila na nivou značaja koji je stvarno imao, pre svega zbog Konamijevog čudnog izbora platforme na kojoj će je
plasirati. Naime, MSX nije beležio nikakvu popularnost van Japana, pa zbog toga mnogi i ne znaju da ova igra postoji.
Međutim, to nije bilo poslednji put da Konami napravi ovakvu greÅ¡ku...
Sledeći deo:
Castlevania - istorijat (prvi deo)
|
