Verovatno vam se često desilo da pričate sa nekom novom osobom i pitate ih da li i oni uživaju u video igrama. Iako mnogi vole da odigraju bar po koju igru na telefonima, sigurno ste upoznali i one ljude koji podrugljivo odgovore sa: “Nemam vremena za igrice“.

Naravno, ovo u prevodu znači : “Ne zanimaju me ta sr**a”, “To je gubljenje vremena” a često čak i “Kako te nije sramota? Pa ‘igrice’ su za decu”. Ništa protiv ovakvih ljudi, svako ima pravo na svoje mišljenje i svako ima pravo da mu se gade neke aktivnosti.

Međutim, šta biste rekli da ovo isto pitanje pitate neku osobu za koju znate da je uživa u igrama a da dobijete isti odgovor? Kako starim, i dalje volim video igre, ali sve češće i češće odbijam da igram mnoge koje izađu, ma koliko lepo i zabavno delovale. Kada sam bio glupi klinja, mislio sam da ću jednog dana odigrati sve igre. Naravno, kada sam odrastao, ograničio sam se na samo one “najbolje”. A sad kad sam mator, redovno odbijam igre. Pa šta se desilo?

Jednostavno, nemam vremena za video igre.

Vreme je ograničeno

Image via Atomic Ninjas

Ajde da počnem sa obaveznim “kako je nekada bilo”. Kao i mnogi, ja sam počeo da igram igre kao dete. Imao sam konzole, PC-e, kupovao sam igre, voleo sam ih i ovo je i dalje istina. Iako imam preko 30, i dalje obožavam video igre, radujem se da probam nove i volim da pričam i pišem o njima.

Ali desile su se dve stvari koje znatno otežavaju moje uživanje u igrama:

  • Manjak vremena zbog obaveza
  • Igre su se promenile

Hajde da počnemo od prve — manjak vremena. Onaj mali milioner iz Yakuza 0 je ovo najbolje rekao:

“Ko god je rekao da je vreme novac, je kreten. Vreme je mnogo vrednije od novca. Ograničeno je”.

Da, kad sam bio dete, nisam imao para za igre. Sad para imam ali nemam vremena. Jednostavno, imam posao, imam ženu i dete kojima treba posvetiti pažnju i imam još 100 drugih obaveza kojima je potrebna pažnja. Nasuprot svemu ovome, uvek pronađem bar malo vremena da se posvetim mom hobiju pa makar je to samo sat ili dva predveče.

Sa ovako ograničenim vremenom, želim stvarno da uživam u onome što igram i baš zato i birkam šta ću ili neću da igram. Naravno, cilj mi je da što više igara, makar probam i da ne zaostajem mnogo za industrijom. Drugim rečima, za ovo malo vremena što imam, hteo bih da odigram što više igara mogu.

Igre su se promenile

Dok sam rastao, igre su imale svoj stil. Trajale su oko 5-10 sati, takmičile su se koja će imati najbolju grafiku, isprobavale su nove mehanike i gurale su industriju unapred.

Danas, mi se čini kao da je AAA video igre udarile u zid i nemaju više ideja. Igre kako izlaze su samo veće, a ne kreativnije. Dozvolite mi da izlistam par dobrih igara.

E sad, ovo su sve, diskutabilno, dobre igre, zar ne? Naravno, sve su različite na svoj način. Velike je šansa da ste prešli jednu ili neke od ovih igara.

Da li ste ih prešli sve? Verovatno niste. Ja sigurno nisam, zapravo, samo sam dve prešao sa ove liste, a čak i to je diskutabilno koliko je “pređena” igra.

I sad da vas pitam očigledno pitanje: Šta sve ove igre imaju zajedničko?

Sve su dugačke. Od onih 5-10 sati o koijma sam pričao, svaka od ovih igara nudi preko 100 i više sati igranja.

Pa to je lepo zar ne? Kada jedna igra, za jednu cenu, nudi toliko mnogo sati zabave, stvarno se isplati, jel da? Naravno. Izaberite bilo koju od ovih igara i velika je šansa da će te uživati u njoj nedeljama a možda čak i mesecima. Verujem da svako ima lepa sećanja na svoju prvu dugačku igru.

Druga stvar koju sve ove igre imaju zajedničko je da su open-world. Imate na raspolaganju ogroman svet u kome možete slobodno da se krećete, prolazite kroz glavnu priču ili odradite jedan od stotine dodatnih zadataka. A o skrivenim stvarima koje treba da se pokupe da ne pričam.

Eto, vi lepo izaberete jednu od tih ovih igara, i počnete da igrate. I tako lepo igrate, i igrate, i igrate a niste stigli ni do pola igre. Stvarno je lepa ili velika, ali dugo to traje. Štaviše, već ste videli sve što ta igra nudi. Da, zabavno je, svakako, ali možda je red da se pređe na neku drugu igru. A da ne spominjem da druge igre i dalje izlaze a vi ih propuštate jer ste se posvetili jednoj od ovih velikih.

Ne, ne smem da odustajem. Već sam dovoljno vremena uložio na ovu igru i greh bi bio da je tako ostavim nedovršenu. I zato nastavljam i igram i posle 100 ili 200 sati, konačno sam sve završio. Možda sam čak i pokupio sve dodatne predmete i sporedne questove.

I šta onda? Hoćemo na sledeću igru od 100-200 sati? Još jednu igru zbog koje ću propustiti sve ostale, kraće igre, koje u međuvremenu izlaze. Ne…NE… NE NE NE NE NE, hvala lepo, ali NE. Pustite me da se odmorim i da igram nešto kraće.

Ali nema više kratkih igara

Image via Gamepressure

Jedna velika mana gaming industrije je da postoji jedna osnovna cena za sve AAA igre, a ovo je jako loše, jer ne vrede sve AAA igre isto. I kada se pojavi duga igra, kao recimo The Elder Scrolls: Skyrim koja daje stotine i stotine sati, onda kraće igre izgledaju gore, jel tako? Naravno da nije, ali izdavači tako gledaju.

I šta se desilo? Pa u današnje vreme, gleda se da svaka igra koja izađe nudi otvoreni svet, preko 100 sati sadržaja, DLCeve i još gomilu drugih stvari kako bi se igrači što duže zadržali. Čak je i Eiji Aonuma (kreator Zelde) rekao da linearne (zatvorene) igre pripadaju u prošlosti.

Ove godine pogotovo, videli smo previše velikih i dugih igara: Tears of the Kingdom, Forspoken, Final Fantasy XVI (nije open world, ali je i dalje ogromna), Diablo 4, Redfall,… sve ove igre traže dosta vremena da bi se prešle i gledaju što duže da vas zadrže.

I baš zato se nađem u situaciji da kada vidim ovakve igre da samo kažem: Ne, hvala.

Hoćete dokaz da nisam jedini koji ovako misli?

Već toliko igrača neće ni da krene da igra duge igre, da je ovo rodilo vrlo unikatan sajt pod nazivom howlongtobeat.com. I odmah da vam priznam, mnoge igre sam odbio i da probam samo zato što sam video koliko dugo traju.

Moraš igrati igru bar 100 sati da bi stvarno znao kakva je

Ovo je jedna od najvećih gluposti koju igrači (naročito MMORPG igrači) koriste. Da je potrebno igrati igru 100 sati da biste imali validne kritike je glupost. Znate koliko dugo stvarno treba da provedete igrajući igru da bi znali da li vam se sviđa? Nula!

Dovoljno je da pogledate trailer i vidite da li vas se sviđa grafika, koncept, priča i mehanike. Već ovo je dovoljno da vas odvrati od igre. Čak i da prođete ovaj trailer i odlučite se da probate igru, nekada je dovoljno svega 20 minuta da shvatite da nećete uživati u igri.

  • Ako je skakanje čudno, kao recimo “Jak and Daxter: The Precursor Legacy” smetaće mi do kraja igre, samo ću još više mrzeti.
  • Ako me nervira glavni protagonista, kao u recimo “Final Fantasy XVI” nerviraće me do kraja igre.
  • I, naravno, ako mi se ne svidi sistem oružja u open world Zelda igrama, zašto bi mi se svideo posle 100 sati?

Za Zeldu Tears of The Kingdom i Breath of the Wild se često kaže da ih niste ni igrali ako nemate bar 100-200 sati. Gari, drago mi je da se tebi toliko svidela igra, ali meni nije legla. Ovih 60 sati što imam u Tears of The Kingdom je i više nego dovoljno.

A da budemo fer, razumem kada mi neko kaže da ne voli silno umiranje u Souls igrama. Meni ne smeta, jer volim Souls igre, ali ne očekujem da će svaki igrač ovo voleti. Razumem vas, zato i vi razumite mene.

Šta ja zapravo hoću?

Hoću kraće igre. Hoću igre za koje se ne ulažu milioni dolara. Hoću igre gde developeri neće raditi prekovremeno kako bi doneli još jedan generični otvoreni svet. Hoću da video igre probaju nove ideje a ne da samo prepakuju stare stvari.

Hoću indie igre. Indie igre se jedine usude da probaju nešto novo. Dok se svi žale koliko je Starfield generičan i dosadan, dosta nas još uvek igraju Vampire Survivors.

Već neko vreme, Internetom kurži ovaj slogan, za koji mislim da će savršeno sumirati poenu ovog ličnog ugla:

Zato vas molim da mi oprostite ako vas ljubazno slažem i kažem da ‘nemam vremena za video igre’ dok zapravo hoću da kažem da bih radije igrao pet malih nego jednu ogromnu.

Stavovi izneti u “Lični Ugao” autorskoj rubrici ne predstavljaju obavezno stavove kompletne EmuGlx redakcije, a ponekada ni samog autora 😉
Za ostale tekstove iz Ličnog Ugla posetite sledeći link.