Pragmata (2026)

Već poslednjih par godina imamo priliku da prisustvujemo renesansi japanskih izdavačkih kuća i dizajnerskih timova. Od Koei Tecmo-a koji je manje ili više uspešno vaskrsnuo Ninja Gaiden pa sve do Namco-a i sada Capcom-a koji su krenuli u opasnu ofanzivu sa svojim starim franšizama i sa novim materijalima. Iako je Namco tu najslabija karika jer igraju skroz na sigurno i izbacuju nov Tekken, Koei Tecmo i Capcom pokušavaju da se malo diversifikuju i da ne igraju na sigurno baš sve vreme. Na kraju u ovom dvojcu Capcom definitivno vodi jer imaju pored ekstremno uspešnog Resident Evil Requiem-a i najave za rimejk Onimushe, ovu igru koja je izašla skroz neočekivano posle nekoliko obskurnih trejlera.

Ovo je definitivno Capcom-ova godina jer odavno nismo imali priliku da vidimo nekog idavača koji je od tri igre imao dva ekstremna uspeha več početkom godine. Da, namerno kažemo uspeha jer pored Requiema, Capcom ima pun pogodak i sa ovom igrom koju smo dobili od distributera na recenziju. Iako ima prosto ime Pragmata, ovaj naslov krije mnogo dublji kontekst koji će se tokom kampanje pokazati veoma bitnim i zaroniti u neke dublje teme o humanosti i rositeljstvu i odnosu starijih pripadnika društva prema mlađim i da treba da budemo okrenuti jedni prema drugima. Prosto niko nije mogao da veruje od prvog koncept trejlera da Capcom uopšte ima planove sa ovom igrom. Na početku je delovala kao sjajan tech demo za RE engine ali eto dobili smo kompletnu igru koja odlično prikazuje vizuelne mogućnosti ovog endžina i narativne sposobnosti mlade krvi koja treba u nekom momentu da preuzme kormilo za development u ovoj firmi.

Čim pokrenete igru možete videti da Pragmata pokazuje jasno svoj stav. Kao i neko prkosno dete koje je došlo na igralište. E ja sam tu, možda sam nova ali znam da mogu itekako da vam pariram. U isto vreme nasmejana i ozbiljna, Pragmata hrabro korača kroz igrački prostor i uzima postojeće trope-ove koji su dugo vremena prisutni, kombinuje ih sa RE gimicima i to pakuje u jednu toplu ljudsku priču o odnosu glavnog protagoniste Hugh-a i zadivljujuće simpatičnog androida u telu devojčice zvane Diana. Sam početak gde se njih dvoje upoznaju pokazuje da su scenaristi roditelji i pokušavaju da vam prikažu roditeljski odnos koji Hugh ima prema Diani. Od učenja osnovnih pojmova o ljudskom životu do instrukcija kako da Diana bude dete u pravom smislu te reči. Iako je Hugh ovde samo radnik koji se našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, sasvim je jasno da igra ne pokušava da vas udari u glavu maljem sa ovim konceptom nego vam na kašičicu kroz gejmplej servira ova iskustva i daje osećaj prave topline.

Posle prvih par chaptera primetićete da Pragmata nije klasična 3^rd person pucačka igra koja u japanskom stilu forsira SF haos. Iako na momente podseća na Binary Domain zbog dizajna robota i akcije koja vam se odvija “in the face”, ovde nemate besomučnih akcionih sekvenci zbog kojih ćete proklinjati japansko seme i pleme. Ovde dobijate akciju koja vam budi osećaj da želite da istrajete kroz priču da biste videli kraj i ispratili evoluciju glavnih protagonista. Sa time dolazimo do glavne stavke koja ovu igru krasi a to je combat model. Na stranu klasično pucanje na koje smo do sada itekako navikli, uvođenjem nove mehanike hakovanja u borbi dobijate jednu skroz novu dimenziju igranja i potrebu da se efikasno adaptirate na nov model igranja. Svakoj borbi je potrebno pristupiti sa premisom da svaki robot ima neku slabost koja se može eksploatisati uz Dianinu pomoć. Kako razvijate Shelter bazu i kako se otvaraju nove opcije, dobijaćete pristup oružjima i hak mehanikama koje čak i najtvrđeg protivnika mogu baciti na kolena. Žongliranjem ovih mehanika i uvežbavanjem vaše efikasnosti bez problema ćete izlaziti iz sukoba sa većim i mnogo nadmoćnijim protivnicima. Pragmata pored refleksa zahteva da imate i mozak koji je u stanju da reaguje u trenutku.

Kada želite malo mira i retrospekcije onda ćete posećivati Shelter. To je svojevrsni hub u kojem ćete moći da istražujete oružja, nove hak mehanike i modove koje ćete moći da koristite u borbi ili tokom hakovanja. Dele se na više grupa ali odlična stvar je u tome što sa njima možete štelovati svoj “build”. Nema idealne kombinacije. Svaki mod ima svoju svrhu i dobro se uklapa. Ovo je ono što Capcom radi dobro a to je kombinovanje elemenata u kvalitetnu pitu koja i diše i miriše. U Shelteru ćete moći pored istraživanja i upgrade-ovanja da unapređujete i svoj odnos sa Dianom. Na osnovu REM-ova tj memorijskih fajlova moći ćete da rekonstruišete delove baze koji će služiti kao igralište za Dianu. To će otključavati nove dijaloge sa njom i produbljivati narativ. Jako lep detalj koji fali u današnjim igrama.

Ako ste mislili da je veliki problem linearnost Pragmate, prevarili ste se. Ovo je ono što Capcom radi najbolje. Pragmata je igra koja ima kvalitetno povučenu pravu liniju koja ne odstupa od konačnog cilja. Nema momenata poput praznih mapa koje se svode na puko napucavanje ili da se vraćate 2x na tačku A iako ste jasno stigli do potrebne tačke B. Svaka regija, svaki deo nivoa je lepo i smisleno dizajniran sa prostornim zagonetkama i prečicama koje će vam olakšati kretanje kroz trenutni nivo. Capcom i dalje ovde se drži oprobane formule i u eri open world igara koje POŠTO POTO moraju biti open world sa dosadnim kvestovima i filler contentom, ovde imate nešto kvalitetno i ispolirano.

Borba je nešto u šta nismo od samog starta imali sumnje. Znamo ko radi ovo i u kom endžinu ova igra udara svoj gas. Ovde je gas skoro stisnut do poda. Kada krene combat morate sa Dianom odraditi hack, naći slabosti robota, obratiti pažnju na to kroz koje node-ove ide linija hakovanja i to sve uraditi sa što manjim brojem poteza. Ako ste u ovome uspešni, otvarate robota, nanosite mu dodatnu štetu i još neki debuff i na kraju svaki metak itekako savlađuje otpornost robotskog oklopa. Boss fajtovi su lepo osmišljeni ali nisu ništa revolucionarno. Dizajn je zaista dobar i podseća opet na Binary Domain što nije loše. SEGA je tada imala herca da pravi nove franšize i ovo je kvalitetno izvučena inspiracija iz gorespomenute.

Sa grafičke strane Pragmata je pokazala da ima pravi engine na kome radi i koji se sjajno snalazi u svim aspektima. Kao puter gladak gejmplej u 60 ili 120fps-a je zagarantovan. Na jačim mašinama koje imaju grafičke karte iz gornjeg segmenta ponude možete “raspaliti” do mile volje ray tracing i path tracing. Ako želite rock solid fps, onda možete malo smanjiti efekte jer i dalje postoji dosta noise-a kod ray tracinga u RE engine-u koji će verovatno biti popravljen kao što je bio slučaj i u Requiem-u. PC verzija i dalje izgleda najbolje iako je PS5 dobro ispolirana sa sitnijim vizuelnim problemima na base konzoli.

Sada dolazimo do krajnje stavke a to je da li je ovo igra koju možemo preporučiti? Mislim da bi gromoglasan odgovor bio DA! Ovo je primer kakav se danas reeetko viđa u industriji gde svako ili igra na sigurno kopirajući već viđeno ili prave nešto dosadno bez imalo duše. Pragmata je nov IP koji je došao niotkuda, samo je bio koncept trejler. Onda se neko dosetio e evo daćemo novom timu kreativaca koji su gladni da se pokažu. I pokazali su se.