Final Fantasy XVI (2023)

Final Fantasy franšiza je najveće čedo Square Enix-a. Retko koji gamer na ovome svetu barem jednom nije čuo za famozni Final Fantasy ili skraćeno “FF” sa nekim rimskim brojevima. Usled izuzetnog obima i bogate istorije ove franšize, čije objašnjenje bi zauzelo 4/5 ovog teksta, preskočićemo opširnu priču te vrste i baciti se na akciju.  Nakon svežih Final Fantasy Pixel Remastera prvih šest igara, kao i Final Fantasy VII Remake-a Square Enix nas je jako fino pripremio za dolazak ovog spektakularnog hita, sledećeg “glavnog” nastavka u legendarnij JRPG seriji.

O ozbiljnosti pristupa kreiranja FFXVI, govori činjenica da je Square Enix odredio da producent ovog projekta bude Naoki Yoshida, čovek koji stoji iza izvanrednog FFXIV, igre koja je bez pardona otela krunu MMORPG žanra World of Warcraftu, i ima izvanrednu bazu igrača godinama nakon izlaska. Pored FF14, Yoshida je takodje imao pregršt iskustva u drugoj jako popularnoj franšizi Square-a, DRAGON QUEST i to epohalnog desetog dela. Glavni direktor za FFXVI projekat je Hiroshi Takai, čovek iza igara kao što su Final Fantasy V, SaGa Frontier i The Last Remnant, stoga je dodatni šmek starih igara tu što se vidi u nekim detaljima koje će stariji fanovi itekako ceniti.

U slučaju da ste upoznati sa svim ovim igrama, shvatate težinu i pritisak koji je Creative Business Unit 3 (razvojni tim Square Enixa) imao da napravi igru koja će nadmašiti sva iščekivanja starih veterana FF sveta, ali i novajlija koji su oduvek želeli da se okušaju u ovim igrama.

Olakšanja za nove igrače

Nakon što pokrenete igru i udari vas nostalgična i do sada itekako svima poznata uvodna svema Final Fantasy igara (koja je remiksovana na svoj način) čeka vas jedan jako zanimljiv odabir opcija. Po prvi put Final Fantasy serijal ima Story Focused Mode i Action Focused Mode. Da, svima je jasno da nove generacije retko kad vole izazov, ali Square je i to shvatio pokušavši da nadje sweet spot za sve gamere koji žele da se okušaju u ovoj igri. Bilo da želite da jednostavno uživate u priči ove igre ili u svakom aspektu akcije, ova igra vam dozvoljava oba tako da možete kada god želite da promenite način igre bez ograničenja. U slučaju da ste story focused, imate opcije da koristite četiri prstena koji vam olakšavaju igru:

1. Prsten sa kojim samo držanjem kocke, koja je osnovni napad, vaš karakter pravi super kul komboe tako da ne morate ni da pazite na timing.
2. Auto evade prsten koji će automatski za vas izbegavati napade protivnika (ukoliko se može izbeći napad)
3. Prsten koji usporava vreme pre nego što vas protivnik napadne tako da imate vremena da reagujete ukoliko ne želite prethodni prsten.
4. Prsten koji vam automatski konzumira potione tako da dokle god imate iste, vaš karakter neće umreti.

Kasnije dobijate još neko prstenje ali to bi bilo spoilovanje priče tako da vam ostavljamo da sa zadovoljstvom otkrijete iste.

Grafičke opcije su vam takodje na raspolaganju, tako da možete birati ili Framerate mode koji favorizuje glatke scene na ekranu, ili Graphics mode koji je tu da na štetu framerate-a, vam pruži još veći grafički spektakl i pokaže pravu moć PS5 konzole, čije su sve specifičnosti podržane. Nažalost u performance opciji igra ne izgleda da koristi stabilnih 60 fps, već su u nekim situacijama osetni padovi frameratea, što može biti breaking point za neke ali se nadamo da će se to rešiti vremenom. Takodje igra ima pomalo agresivan motion blur u nekim situacijama i ne može se isključiti što je jako čudna odluka Square Enixa.

Nakon što ste namestili sve opcije i izabrali stil igre, krećete u epohalnu avanturu. Vi ste u ulozi Clive Rosfield, dragog protagoniste u svetu Valisthea, sina kralja regije Rosaria. Životna priča Clive-a će vas voditi kroz tri faze njegovog života, od njegove mladosti, preko njegovih odluka i situacija koje su ga dovele u trenutnu situaciju do … trećeg jako zanimljivog dela. Obzirom na specifičnost priče i avanture Clive-a, nećemo dalje pričati niti spoilovati šta vas čeka. Imate pomalo tipičan JRPG uvod sa puno akcije nakon čega vas igra polako uvodi u sve mehanike, gde će stariji igrači primetiti prve ozbiljne promene u žanru.

Borbe u realnom vremenu

Prva stvar koju je bitno naglasiti pored perfektne grafičke optimizacije, je način borbi u FFXVI. Od poteznog RPG pa sve to nekih mikseva live action i turn based, poslednja iteracija ove FF je odlučila da se opredeli za nešto totalno drugačije, a to je kompletna real time akcija, što objašnjava odabir direktora za dizajn borbi u ovoj igri, Ryota Suzuki-a, koji je poznat po Devil May Cry 5. Na raspolaganju su vam običan napad, magija, i specijalni skilovi koji će se unapredjivati tokom igre jer je ovo ipak JRPG. Ozbiljna novina osim real time akcije koje je izuzetno osveženje je i “Will gauge”, skala koja predstavlja tehnički moral protivnika u borbama. Ukoliko uspete da istrošite ovu skalu protivnik će pasti na kolena kao sponzoruše iz ruralne sredine kada vide kola skuplja od očevog traktora. Takodje delite bonus damage dok se protivnik oporavlja.

Jedina zamerka je navikavanje na “lock on” komandu u igri obzirom da nije kao u 99.99999% igara ovoga sveta na R3 već na L1 što je čudniji odabir od influenserki koji nose čupave papuče. Jedno malo neprijatno iznenadjenje u igri su “cinematic” akcije iliti QTE momenti koji su kao suvo groždje u slatkišima – neko se setio da ubaci jer je njemu odgovaralo, navedeno voli 5% populacije i opet je neko odobrio mislivši da je sve ok. QTE bi trebalo generalno da budu zabranjeni jer drastično remete story mode i uživanje u priči, ali sa promenom game mode-a i to se donekle može rešiti i olakšati.

Kada je akcija u pitanju, spremite se na jedan totalno novi svet FF. Neke od borbi su toliko fascinantno dobro odradjene da ćete uživati u svakom aspektu sa ogromnim osmehom i zadovoljstvom. Učitavanja su izvanredno optimizovana tako da su skoro pa nepostojeća. Main i side questovi će vam u zavisnosti od vašeg angažmana pružiti 35-70h zabave, ali se Square Enix potrudio da vam pruži još veći izazov u vidu New Game Plus (zovu ga Final Fantasy mod?) tako da će se sati igranja poprilično uvećati.

Mračna fantazija

Obzirom da Final Fantasy igre često umeju da vas preplave sa informacijama , pogotovo novije igrače, omogućen vam je ATL – active time lore koji vam daje detaljnije informacije o regiji u kojoj ste, karakterima, njihovoj povezanosti sa Clive itd. Jako zanimljiva stvar je da je ovo najbrutalniji Final Fantasy do sada. Nismo mogli da zamislimo da se ni u jednoj od prethodnih igara vidi krv kako pljušti i kotlrjaju se krvave glave, kamenje koje bukvalno mrvi protivnike, da ne spominjemo psovke koje su poprilicno prisutne. Igra je poprimila drastično tamniji ton što je izuzetno iznenadjenje i drastično osveženje u odnosu na prethodne iteracije, što se baš i neće svideti puristima i onima koji su pomislili da je ovo samo još jedna tipična FF igra.

Mapa ali i neke mehanike pomalo vuku na spinoff igru FF – Stranger of Paradise (poznatiji kao SoP) što je neočekivano pošto je to tehnički poslednja FF igra koja je izašla a da nije remake , iako iz totalno drugog studija, uveliko se može videti uticaj iste na FF XVI. Upravo iz tog razloga i pomalo nerealne težine koju je SoP imao, FF XVI je odlučio da uprosti igru u učini je malo manje mazohistički nastrojenom umesto SoP.