Horizon Forbidden West (2022)

Malo ko je očekivao da će Holandski studio Guerilla Games uspeti da se razvije na ovaj način. Posle decenije rada na četiri FPS igre smeštene u sumornom Killzone univerzumu, oni su iznenadili sve oko sebe kada su 2017. godine uspeli u prodaju da izbace odličnu open world akcionu igru Horizon Zero Dawn koja nas je sve oduvala sa nogu. Prelepo dizajniran, hrabro napisan, i ponajviše jako ugodan za igranje, ovaj naslov obeležio je srednji period života PlayStation 4 konzole kao igra koji je otvorila vrata drugim Sonijevim velikim internim studijima da se ne drže samo svojih starih franšiza i da slobodno eksperimentišu sa ambicioznijim originalnim igrama. Svega par godina kasnije, u prodaju su stigli veliki hitovi kao što su Insomniac-ov Spider-Man i Sucker Punch-ov Ghost of Tsushima, dajući PlayStation igračima odlične nove velike svetove za istraživanje.

Ali posle završetka rada na Zero Dawn-u i njenoj odličnoj ekspanziji Frozen Wilds, šefovi GG-a i PlayStation-a su par puta rekli u javnosti da im je cilj da buduće igre velikih PlayStation studija izlaze brže, napajane optimizovanom engine tehnologijom i propratnim Sony studijima za pozadinsku ispomoć (animacija, zvuk, klokalizacija, testing i sl.), a nastavak Horizon-a je bio izdvojen kao naslov koji će biti predvodnik ove inicijative. Ali, na kraju krajeva, nova igra ipak nije uspela da izađe brzo. Dok je Zero Dawn izašao četiri godine posle Killzone Shadowfall-a, rad na ambicioznom Forbidden West-u je trajao čitavih pet! Tokom ovog perioda tim iz GG-a je uspeo da se prebaci na unapređeni engine (na čijem je razvoju radio i poznati tim iz Kojima Productions-a), detaljniji sistem snimanja pokreta glumaca, i u pandemijskim godinama i na razvoj softvera od kuće, što je sve odložilo izlazak ovog naslova koji je prvobitno ciljao da izađe krajem 2021. godine.

Na svu sreću, finalni proizvod ovog talentovanog tima je igra koja prosto obara sa nogu, ogromna i prelepa open world avantura koja unapređuje svaki aspekt originala i igračima daje više gameplay i traversal opcija što čini igranje ove igre pavim uživanjem.

Horizon Forbidden West se direktno nastavlja na ambicioznu priču ispričanu u Zero Dawn-u gde smo pratili prvu veliku avanturu Aloy, ratnika i izaslanika plemena Nora u post-apokaliptičnoj Zemlji u kojoj su na vrhu piramide preživljavanja ogromna i impresivna robotska bića. Iako se na prvi pogled činilo da je nemoguće da ćemo u Zero Dawn-u dobiti odgovore na sva pitanja koje smo mogli da postavimo (šta je izazvalo apokalipsu, zašto je zemlja prepuna robotskih dinosaurusa, i koji je origin naše glavne junakinje koji je izazvao njeno pleme da je protera u divljinu dok je ona još bila samo beba), scenaristi iz Guerilla Games-a su uspeli da urade baš to. Zadovoljavajuća priča iz originala je uspela da nam da kompletnu avanturu sa smislenim i spektakularnom završnicom u kojoj su Aloy i sva plemena nove Zemlje mogli da odahnu posle sprečene apokalipse.

Ali nastavak je tu da nam da još veće probleme nego što smo ih mogli i zamisliti. Svega šest meseci posle završetka originala, Aloy se već nalazi u dubokoj misiji pronalaska leka za novi problem koji napada njen svet – pomahnitali AI sistem ljudskih predaka koji je destabilizovao prirodni ekosistem dolaskom redovnih oluja, otrovnih biljaka koje nadjačavaju sve pred sobom i novih talasa pomahnitalih robota. Naoružana svojim ogromnim znanjem i grupom starih prijatelja koji su spremni da urade sve da bi joj pomogli, Aloy dobija indikaciju da se spas može pronaći iza poslednje granice plemenske imperije Carja – zabranjena zapadna teritorija obale Severne Amerike u kojoj se kriju nove vrste opasne vrste robota, ratoborno pleme Tenakth koje nema milosti ka nikome ko kroči na njihovu teritoriju, i nikada istražene ruševine ljudskih predaka koji su nestali u razornoj apokalipsi pre 1000 godina.

Iako ova igra može biti odskočna daska za mnoge nove igrače koji nisu igrali original, poznavanje osnovnih dešavanja iz stare kampanje može itekako pomoći da se igrač lakše snađe u ovom velikom nastavku. Ovo kažemo jer će igra na primer veoma često da se razbacuje sa imenima starih AI sistema koji su trebali da povrate ekosistem Zemlje pod kontrolu (glavni AI sistem Gaja, pod-sistem za edukaciju ljudi Apolo, pod-sistem za pravljenje novih robota Hefastus, i pod-sistem za ponovno uništenje zemlje Hades), što su imena koje će novi igrači teže moći da nauče bez jasnog opisa šta je bila njihova svrha u originalu. Ali već do sredine igre ovaj početni problem biva rešen sa dobrim story sekvencama, i igrač se može u potpunosti posvetiti istraživanju zabranjenog zapada.

Tokom kampanje koja u proseku traje oko 30 sati (sa dosta sporednog materijala da vam potraje još duplo više), Horizon Forbidden West nam se čini igrom koja će itekako opravdati svoju visoku cenu.

Posle uvoda koji traje oko sat-dva (ili dosta više ako zaista želite više da istražujete), igrač biva poslat na misiju na zapad gde će se susresti sa miroljubivijim Utaru plemenom, ponosnim Tenakth ratnicima, vođom pobunjenika Regallom, kao i misterioznim planovima Sylens-a koji je uvek jedan korak ispred Aloy. Igra je u svojoj osnovnoj postavci podeljena na nekoliko velikih deonica (ograničenim planinama koje igrač mora da savlada igrajući glavne misije kampanje), i na svakih 5-6 sati uspeva da igraču predstavi veliku akcionu sekvencu koje se ne bi postideo ni najskuplji Holivudski film.

Ono što čini igru malo različitom od keca je naš odnos prema Aloy. Ona je u svojoj prvoj avanturi imala veoma ličnu misiju koja je bila blisko povezana sa istorijom njenog nastanka i života njene prethodnice Dr. Elizabeth Sobek, i zajedno je sa nama učila sve detalje i nepoznanice velikog sveta koji je okružuje. U nastavku, Aloy više nema tako ličnu misiju i potrebu da nam opiše baš svaki detalj sveta, i sve je više fokusirano na generično „spašavanje sveta“. Ono što uzdiže novu kampanju je svakako nova grupa ljudi sa kojima će se Aloy sresti, i u formi novih plemena ali i u formi individualnih saboraca koji će joj se diretno pridružiti u njenoj velikoj misiji. Među ovim likovima se svakako izdvaja Tenakth ratnik Kotalo, Utaru sveštenica Zo, kao i dva lika čije spominjanje ovde bi samo dovelo spojlere.

Iako se na prvi pogled može činiti da je mapa prepuna sa raznoraznim ikonicama u maniru najveće Ubisoft openworld igre, gameplay HFW-a nam se činio veoma podoban igračima koji su navikli da igraju linearne igre. Tok kampanje i sporednih misija teče veoma dobrim tokom, igrač ne mora da rešava baš sve probleme na koje naleti, ali ako im se posveti biće dobro nagrađen. Kvalitet glavne kampanje je na veoma visokom nivou, a ovaj put su čak i sporedne misije dobile visok nivo pažnje od stane developera. Svaki razgovor pa i sa najnebitnijim sporednim likom u malom questu je prezentovan na odličan način, a te sporedne misije se skoro uvek sastoje od više faza u kojima igrač mora žonglirati između istraživanja, upoznavanja sa novim likovima, rešavanja puzzle sekvenci, i naravno borbi sa robotima.

Collectible elementi su takođe prošireni, pa sada Quest tab u meniju igre sadrži čak dvanaest sporednih tabova koji opisuju sve vrste opcionih radnji koje Aloy može raditi u igri. Tu se nalaze spiskovi za Melee Pit-ove, zone za lov robota, kampove pobunjenika, trkačke izazove, drevne ruševine, i još mnogo toga. Pored svega ovoga, igra u sebi ima i stonu puzzle igru Machine Strike u kojoj se mogu skupljati dodatne figurice za borbu i naći razni protivnici širom velikog sveta.

Svaki gameplay sistem kojeg možete da se setite iz keca je ovde unapređen. Osnovni sistemi su svi tu nepromenjeni – trčanje, šunjanje, skakanje, jahanje robota, korišćenje koplja za melee borbu i luka i strele za prepucavanja na daljinu. Ono što je daleko unapređeno su sistemi unapređenja lika i opreme. Svaki centralni i sporedni quest sada daje određen broj skill poena (nagrade za rešen quest su sada jasno označene u quest logu) koji se može potrošiti na jedan od šest glavnih skill tree-ova (Warrior, Hunter, Survivor, Trapper, Inflitrator i Machine Master) koji su prepuni aktivnih i pasivnih bonusa i za ofanzivne i defanzivne igrače. Ono što je novina je da ti isti bonusi mogu biti dodatno pojačani preko naprednih armora i oružja koja Aloy mora da unapredi tokom igranja. Craftovanje boljih verzija armora i oružja zahteva lov na raznorazne delove dinosaurusa, a sa druge strane, unapređenje futrola za municiju i potrošnu opremu (napitci i zamke) zahtevaju lov običnih životinja. Kao i u prvoj igri, u crafting menijima se krije opcija za pravljenje custom quest-a za lov ovih crafting elemenata, tako da se igrač lako može upgradeovati pre velike bitke.

Novina u gameplay-u tiče se uglavnom dotiču unapređene dostupnosti novih vrsta municije (Acid, Plazma i Adhesive), kao i nova oružja (od kojih će vam se sigurno najviše svideti eksplozivno koplje). Aloy u svakom trenutku može da prikaže weapon wheel u kojem se nalazi do 6 aktivnih oružja i sve njihove vrste municije (sa lakim i brzim craftingom), a veće bitke će svakako terati igrače da koriste aktivne bonus poteze (među kojima se nalazi i stari sistem korišćenja do 3 strele odjednom) kao ispecijalni potezi  koji zahtevaju da dublje istražite skill tree-ove. Možda najviše proširenja je dobio kritikovani melee sistem iz originala. Koplje koje Aloy nosi sada može da se „energetiše“ i prebaci pulisirajući efekat na protivnike, dajući igraču šansu da ga pogodi strelom i time oslobodi masivnu eksploziju. Sistem melee borbe se na početku igre ne čini previše efektivnim, ali upgradeovanjem Warrior skill tree-a i posećivanjem svih Melee Pit arena u glavnim gradovima Tenakth plemena može zaista naučiti igrača kako da iskoristi sve dostupne opcije ovog melee sistema.

Sakupljanje crafting elemenata i medicinskih bobica je naravno opet prisutno, ali je celo baratanje sa inventarom ovde drastično bolje rešeno. Aloy sada ima tri nivoa nošenja opreme – ono što direkno drži u rukama (svo oružje, municija, i medicinske trave), ono što nosi sa sobom u svom backpack-u (mali broj crafting elemenata, i posebno mesto za još jedan mali broj medicinskih trava koji se može brzo prebaciti u njene ruke), i njen primarni kovčeg koji je dostupan u svakoj prijateljski nastrojenoj naseobini. Svaki item koji ne može da stane u njen backpack se automatski šalje u primarni kovčeg, a prilikom svake posete inventaru je preporučljivo da se pritiskom na dugme kocka popuni backpack od Aloy. Ovo je itekako poželjno raditi kada znate da idete u veliku bitku, gde će vam biti potreban pristup crafting elementima za pravljenje dodatne municije tokom prepucavanja sa ogromnim robotima.

Vizuelna prezentacija igre prosto obara sa nogu.

Iako je ovo nije punokrvna nextgen igre (igra je pored PS5 konzole takođe dostupna u veoma dobrim verzijama na PS4 i PS4 Pro konzolama), detaljnost okruženja i likova je podignuta na značajni nivo. Ova velika openworld igra posto odiše malim detaljima i životom, sa velikim brojem prirodnih zona koje su dizajnirale prave armije developera. Tu je sve od zelenih livada do suvih pustinja, gustih džungli do hladnih vrhova planina. Posebnu pažnju je dobio biom obale okeana na samom zapadu mape, koji prosto odiže morskim detaljima sa verno renderovanim talasima, palminim drvećem i dubokom vegeracijom koja buja na sve strane.

Pored mikro-detalja, Forbidden West takođe briljira i na renderingu velikih lokacija. Igrač često može pronaći prelep pogled na udaljene predele igre, gde su dizajneri na pametan način uspeli da ubace nekoliko slojeva oblaka i magle koji čine svet ove igre neverovatno dopadljivim i vizuelno upečatljivim. Lepota okruženja igre postaje pogotovo jasno vidljiva u zadnjoj trećini kampanje kada Aloy uspeva da pripitomi vrstu robota koju su svi igrači Zero Dawn-a sanjali da će jednog dana ukrotiti. Da, u ovoj igri igrač može da poleti i time preskoči sporo trčanje između ruševina starog sveta i lepota nove prirode. Ovim potezom developera se potpuno redefiniše odnos igrača ka svojim okruženjem, dajući mu šansu da brzo poseti bliske i udaljene lokacije na veoma spektakularan način.

Možda najveću pažnju dizajnera su dobili likovi igre. Naša heroina igre Aloy je naravno renderovana na spektakularno detaljan način, sve do prisustva malih dlačica na njenim obrazima koji ponekad sijaju na suncu. Njen lik je dodatno osvetljem specijalnim nevidljivim svetlima koji su u originalu (i sada na starim PS4 konzolama) bili dostupni samo tokom cinematika. Ali ono što nas je zaista oduševilo su svi drugi likovi i njihovo ponašanje u razgovorima sa Aloy.

Dok je kec bio kritikovan zbog jednoličnih kadrova kamere, statičnih likova, i loše animiranih razgovora, nastavak prosto briljira na ovom polju. Ovo je ogromna open world igra sa maltene stotinu likova sa kojima Aloy može da priča i svi su modelovani jednako lepo kao ona, sa uverljivim animacijama glave pri razgovorima i mnogo dinamičnijom kamerom i ponašanjem likova u tim sekvencama. Čak i najmanji sidequest sada ima likove i prezentaciju kojima bi se pohvalile druge igre u svojoj glavnoj kampanji. Ovo čini istraživanje svakog kutka mape pravim uživanjem i definitivno opravdava dugo čekanje koje smo dobili između izlaska keca i ovog nastavka.

Vizuelna komponenta je takođe veoma bitna za same borbe protiv velikog spektra velikih i malih robota koji čuvaju svet Forbidden West-a. Igra je obogađena sa nekoliko zaista masivnih protivnika (zimjoliki Slitherfang i mamut Tremortusk nisu sve što ova igra nudi!), a nivo težine je dodatno pojačan prisustvom posebnih elementnih i „Apex“ vrsta robota koji u nekim borbenim sekvencama mogu namučiti i najiskusnije igrače. Igra od starta preporučuje igračima da detaljno skeniraju robote oko njih, što može otkriti njihove bolne tačke ili oružja koje se lako mogu uništiti ili skinuti, i time drastično olakšati borbe protiv čak i najvećih protivnika. Dok većina kampanje ne zahteva da se posvećujete sporednim aktivnostima radi dizanja XP nivoa od Aloy (protivnici neće uglavnom biti preteški), samo pred kraj igre dolaze deonice u kojima će biti poželjno da se malo upgrade-ujete i spremite za teže bitke (pogotovo protiv zadnjeg boss-a).

Dok će fanovima keca ova igra biti čista desetka, novi igrači će ako pažljivo pogledaju možda ovde naći svega poneku zamerku. Aloy i dalje „ne zaklapa“ prilikom trčanja po terenu (čak i pred kraj kampanje hoće da nas podseti kako su medicinske trave korisne) i ponekad hoće čak da nam i spomene kako da rešimo neku zagonetku ili da nam kaže da smo pronašli quest zonu, što neće ceniti igrači koji hoće sami sve da reše. Pored ovoga, jedino možemo reći da je korišćenje luka i drugih oružja na daljinu i dalje daleko zabavnije od borbe prsa u prsa, koji će verovatno mnogi igrači ignorisati, neće previše levelovati, i neće naučiti kako da pravilno koriste svoje koplje.

Sve u svemu, Horizon Forbidden West je opravdao dugo čekanje.

Ovo je punokrvna open world igra koja je unapredila mnoge elemente originala, i igračima nudi zagarantovanu zabavu bilo da vijaju samo centralnu kampanju ili hoće da istraže svaki kutak mape. Prezentacija je vrhunska, priča nam otkriva potpuno nove i veoma bitne događaje pre apokalipse, daje nam nove grupe zanimljivih protivnika, i transformiše stanje sveta u novu fazu istorije čovečanstva koje će uskoro morati da se spremi za dolazak nove velike opasnosti (da, sigurno dobijamo i treći deo igre!).

Sada nam jedino ostaje da se nadamo da će nova avantura Aloy doći za vreme ove generacije konzola i da je nećemo čekati baš pet godina.