Diablo IV (2023)

Pakleno dobra ili pakleno loša igra?

Završena škola, uštekali smo kao klinci dovoljno para da odemo u PlayStation klub jer je retko ko imao tetku iz Nemačke ili strica iz Švajcarske koje su svrbeli džepovi pa su dobili PC sa mogućnošću da pokrene adekvatne igre. U mirisu vlažnih podruma i oronulih lokala koji su većinski bili bivše “Segateke” koje su uvele prvi Sony PlayStation na CRT televizorima, lokalni vlasnik koji je imao skoro pa uvek nadimak do četiri slova (Pera, Mare, Kiza, Srba, Crni itd.) je našao neku igru koja se zove “Diablo!!!” i pitao nas da li smo zainteresovani da probamo jer se “ubijaju neki demoni i čudovišta”.

Kako smo upalili Diablo (1996) otkrili smo svet za koji nismo znali da postoji. Action RPG sa level up sistemom koji je do tada bio izuzetno redak. Istraživanje raznih pećina i dungeon-a je bilo nikad zabavnije pogotovo u naletu silnih D&D igara u tom periodu. Nakon toga Blizzard je shvatio da je uradio dobar posao i iznenadio svet sa Diablo 2 (2000), za sada najboljim delom ove igre. Pregršt misija, karaktera, kombinacija klasa, multiplayer koji je pružao fanovima hiljade sati beskrajne zabave dok su jurili nove delove opreme. Onda se pojavio Diablo 3 (2012) koji obeležava trenutak kada su igre krenule nizbrdo.

Live money auction house je doneo armiju botova i ljudi koji su farmovali iteme i prodavali ih na aukcijskoj kuci. Always Online je takodje bio užasan koncept zbog koga niste mogli da igrate igru na laptopu ili konzoli ukoliko niste povezani za Internet (nažalost Diablo 4 se isto odlučio za always online), generalno mnogo svetlija i “cartoonish” igra od prethodnih impending doom igara koje su predstavljale Diablo. Posle par godina i ekspanzije, Diablo 3 je zapravo postao donekle dobra igra ali u poredjenju sa Diablo 2, bilo je tu mnogo više posla što se videlo po reakcijama fanova.

Diablo 4 je bio tu negde u blizini, najavljivao se malo po malo, taman da uzdrma maštu ljudi koji već preko dve decenije pomno prate ovu franšizu i plaše se da će je Blizzard upropastiti kao što su počeli i sa drugim igrama uveliko da rade. 10+ godina nakon Diabla 3, pojavio se nastavak ove epohalne franšize i… Invalid license issues errori su počeli da haraju onemogućujući igračima da uživaju u igri.

Mnogi su platili poveće svote novca za Ultimate i Deluxe edicije samo da bi nesposobnost Blizzarda im onemogućila raniji pristup igri pre launch date-a. Forumi su izgoreli od žalbi, ljudi koji su želeli da što pre igraju igru su zbog Blizzarda koji sedi na ušima dok broje milione koje su zaradili, izgubili dragocene dane igranja, mnogi fanovi su uzeli slobodne dane i shvatili da su ih potrošili za džabe. Zahtevi za refundiranje pršte na sve strane jer su ljudi jednostavno besni da i pored silnih stress testova koje je Blizzard radio prethodnih meseci, oni i dalje se ponašaju kao Indie developer koji ne zna da popravi jedan ozbiljan game breaking bug i oduzima ljudima dragoceno vreme za koje su itekako platili.

Ako ste ipak bili neki od srećnijih igrača kao što su PC igrači koji ovih problema uglavnom nisu imali (Xbox i PlayStation su bili zahvaćeni ovim problemom većinski) imate priliku da se upustite u ovaj “pakleni” svet i vidite da li je ova igra zapravo vredna vaših para. Pa, šta se dešava u četvrtoj iteraciji ove avanture?

Lilith, kreator Sanctuary-a, je odlučila da nakon više pokušaja drugih prime evila iz prethodnih delova (od Diabla preko Baal i drugih) uplete svoje prste i da na malo perfidniji način osvoji Sanctuary i ljudski rod koji je oduvek bio razapet u borbi izmedju demona i andjela. U izvanrednoj uvodnoj animaciji možete videti ono po čemu je Blizzard uveliko poznat – kvalitetu animacije koji se prostire već decenijama kroz sve njihove igre. Nakon uvodne scene vreme je da izaberete jednu od 5 početnih klasa i krenete u borbu za spas čovečanstva. Izgleda da je Blizzard zapravo slušao svoje fanove i izbegli greške od trojke, tako da je legendarni Necromancer ponovo tu i nećete morati da čekate novu ekspanziju posle par godina da bi igrali sa istim.

Kreacija karaktera u ovakvim igrama je beskorisnija od nošenja zaštitnih naočara tokom skoka u aktivni vulkan, obzirom da ćete nakon par sati kompletno srediti svog karaktera sa opremom koja će pokriti svaki aspekt vaše customizacije. Klase koje su vam na raspolaganju da stanete na put uništenju Sanctuary-a su:

• Barbarian koji je uvek spreman da se razdere i baci u grupu čudovišta zakucavajući ih u zemlju jačinom babe koja seda na prazno mesto u punom autobusu.
• Druid je tu da lupa šamare kao medved ili da transformacijom u druga bića iz životinjskog carstva, upropasti dan svim karikaturama koje su izmilele iz pakla zahvaljujući Lilith.
• Rogue je dobra duša koja preciznim ubodima u ledja nesebično razbija kamenac u bubrezima protivnika i obzirom na njegove uveliko poznate mehanike, najverovatnije će sa critical strikes biti overpowered kao i u svakoj igri do sada.
• Sorcerer je definicija glass cannona koji masterovanjem raspoloživih elemenata provlači neprijatelje kroz vatru, led i struju u isto vreme (nešto kao što momci prolaze sa bipolarnim devojkama) ostavljajući za njima samo tragove i čestice.
• Necromancer je priča za sebe. Armija mrtvih uz tonu kletvi, upotrebe magije krvi, senke i ostalih ne baš svetih elemenata će iza sebe ostavljati armije leševa koje će ili koristiti za postavljanje zamki ili od njih dopunjavati svoje redove  undead armije.

Atmosfera je neverovatno tamna i mračna što je očekivano ali ima i svojih mana. Sve one svetle boje koje su kao disko kugla blještale po Diablo 3, sada su jedva primetne tako da ćete poison pool teško primećivati u nekoj tamnici ili pećini, stoga će prizor smrti vašeg karaktera ponekada doći kao totalno iznenadjenje uz neizbežni gubitak izdržljivosti opreme. Mapa za razliku od Diablo 3 nije stalno custom generated već je fiksna, što ima svoje dobre i loše strane. Srećom world events i dungeoni su uvek sa random sadržajem tako da će vas varijacije itekako držati zainteresovanim.

Jedna od novina je realm mehanizam, koji omogućuje da u svetu nailazite na druge igrače koji vam se mogu pridružiti u javnim misijama (world events) bilo to spašavanje karavana od najezde čudovišta, ili savladavanje javnih mega bossova na mapi. Tehnički igra ima MMORPG elemente ali bez dubine koju je World of Warcraft pružao. Pored te novine treba takodje napomenuti da je igra uvela level scaling, tako da ni u jednom momentu nećete naići na prelake protivnike kao što je to nekad bilo u ranijim delovima ove djavolje igre (pun intended) već ćete uvek biti okruženi izazovom što uvodi neki pomalo drugačiji aspekt u igru ovog tipa.

Kamera je izuzetno čudna u Diablu 4. Nije previše blizu, ali nije ni daleko koliko treba za neke borbe. Automatski se adaptira u raznim situacijama što može biti jako zbunjujuće i uticati na preglednost tokom borbi gde će na višim nivoima i najmanja greška vas koštati života vašeg protagoniste. World events se regenerišu jako brzo stoga nikad vam neće biti dosadno dok lutate po Sanctuary-u, a uz zagarantovane dropove i nagrade, imaćete konstantnu inspiraciju da odradite barem još jedan event. Naravno su tu sad već legendarni dungeon runs za one malo ozbiljnije igrače i večna lutrija sa statistikama na itemima.  Nakon levela 50 vaš katakter ulazi u late game element poznatiji kao paragon, koji je beskonačni leveling i fino tune-ovanje heroja za pretposlednji i poslednji nivo težine.

Male izmene koje utiču na quality of life igre su tu. Tona optimizacija HUD i funkcionalnosti su ubačeni (npr može se čuti zvuk pada itema SAMO rariteta koji vi odaberete itd). Iskustvo optimizacije Diablo igara za konzole je uradjeno izuzetno dobro. Iako svi znaju da je Diablo prioritetno bio za PC, konzole se neće uopšte osećati izostavljeno. I dalje imate 6 slotova za skillove i magije tako da vaš čeka ozbiljna gimnastika mozga da nadjete idealnu kombinaciju za vašeg karaktera. Generalno gledano, pored svih bagova i grešaka koje Blizzard pravi, imate jednu solidnu igru zbog koje ćete izgubiti nedelje i mesece igrajući ovaj grindfest.