Skrolujuce borilachke igre su verovatno najzastupljeniji zhanr igara na automatima u periodu od kraja osamdesetih do sredine devedestih, a za to je najzasluzhniji upravo Capcom koji je objavio Final Fight 1989. a kasnije i nekoliko josh kvalitetnijih ostvarenja kao shto je i Warriors Of Fate. Radnja ove igre smeshtena je u srednjovekovnu Kinu izdeljenu na brojne sitnije drzhavice: zemljom Shang-Lo vlada tiranin Akilla Orkhan koji, poshto je unishtio sopstvenu zemlju sada baca oko i na zemlje iz okruzhenja. Ipak, jedan hrabri velikash po imenu Kuan-Ti zajedno sa 5 najhrabrijih ratnika Kine pokushace da ga zauvek uklone i povrate mir i blagostanje narodu. Warriors of Fate je zapravo direktni nastavak igre Tenchi Wo Kurau koja je izbachena samo u Japanu. Ceo Tenchi Wo Kurau serijal se zasniva na kineskim pripovetkama poznatim kao ''Romance of the Three Kingdoms'', ali nema nikakve slichnosti sa poznatim igrachkim serijalom. WOF je verovatno jedina borilachka igra ovakvog tipa u kojoj cete morati da se borite sa pravim buljucima protivnika (nekad i preko 10!). Na svu srecu, nashi junaci nisu nimalo naivni, pa su gotovo svi osim Portora naoruzhani i efikasno tamane protivnike. Interesanta je mogucnost jahanja konja kada je ubojita moc josh veca.

Kontole su standardne za ovu vrstu igara i navikavanje na njih je zaista trenutno. Shtavishe, iako se koriste svega 2 tastera, njihovom kombinacijom mozhe se izvesti izuzetan broj udaraca, shto je jako prijatno iznenadjenje. Jedino shto nije dobro odradjeno je upotreba oruzhja, pa se chini da je mnogo bolja borba opremom koju vec imate u startu. Kao i u svakoj borilachkoj igri ala Final Fight i ovde cete razbijati raznu burad i cupove u kojima se nalaze raznorazna oruzhja, dodatna energija i poeni koji vam donose ekstra zhivote ( po default setovanjima pochinjete sa 2). Grafika je zaista izuzetna i samo neznatno zaostaje za neprikosnovenim Punisherom po detaljnosti, odnosno kvalitetu animacije. Pozadine su zaista prelepe a posebno treba pohvaliti zhivopisne nivoe koji ce vas voditi kroz shume, preko drvenih mostova, ali i u utvrdjenja a bogami i na brod pred kraj igre. Zvuk je takodje prijatno iznenadjenje. Zvukovi u igri su manje-vishe standardni a muzika je sjajno uklopljena u okruzhenje. Zbog obilja protivnika pozheljno je da se u avanturu ne upushtate sami, vec uz pomoc jednog ili najvishe 2 prijatelja. Kao jako pozitivnu stavku uzimamo da je igra izuzetno dugachka kada se uporedi sa konkurentim naslovima, tako da postoji chak 9 nivoa rastuce tezhine, a na kraju svakog vas cheka glavni protivnik (ili chak 2) poduzhe energetske skale koji uz to nikad nece biti sam pa se uporedo morate boriti i sa ''obichnim'' protivnicima kojih uvek ima u izobilju.

Za kraj da napomenemo da se japanska verzija ove igre (Tenchi Wo Kurau II) prilichno razlikuje od World i ostalih revizija. Pored toga shto su imena svih junaka drugachija, pricha je mnogo dublja i bolje se nadovezuje na prvi deo igre usled chega je i broj dijaloga izmedju nivoa (i za vreme nivoa) daleko veci. Takodje, japanska verzija poseduje i 3 oruzhja kojih nema u Warriors of Fate a igru je moguce zavrshiti na 3 umesto 2 nachina. Mozhda je grubo poredjenje, ali je razlika otprilike kao izmedju japanskih i americhkih Final Fantasy igara za SNES koje su po pravilu za SAD trzhishte previshe pojednostavljivane. Ako ste ljubitelj Romance of the Three Kingdoms pa josh znate i japanski, nishta vas ne sprechava da odigrate i tu reviziju. U tom sluchaju, sigurno cete proci bolje od nas 99,9% koji su osudjeni samo na engleski.