Simulacije letenja su oduvek prilichno slabo zastupljene na igrachkim konzolama pre svega zbog svoje slozhenosti koja uslovljava veliki broj komandi za koje chesto ni tastatura nije dovoljna a kamoli jedan dzhojped sa svega 4-10 tastera. Zbog toga simulacije letenja na konzolama (ovde konkretno na NES-u) vishe liche na arkade ali pre svega zbog nemogucnosti da se to uradi a ne zbog zhelje da to bude tako (mada naravno ima i takvih sluchajeva). Zbog toga i Top Gun, iako je prilichno jednostavna igra, moramo svrstati u simulacije jer su programeri zaista ulozhili sve napore da u igru uvedu shto je moguce vishe realnih parametara. Grafika u igri je sasvim zadovoljavajuca mada se stiche da je mogla biti i bolja shto je potvrdio i njen nastavak. Protivnichki avioni deluju lepo, a eksplozije jako slabo, najvishe zbog nikakve animacije. Zvuchni efekti su zato odlichni a muzika postoji samo u verziji za americhko trzhishte (za vreme akcije). Naravno, chim pokrenete igru, chucete prepoznatljivu temu iz ovog kultnog filma. Kontrole pored osnovnih manevara chine i taster za pucanje i rakete kojih ima ukupno 3 vrste i to Hound (idelan za prvu misiju), zatim Wolf i Tiger koji su bolji izbor za kasnije nivoe. Pogled je naravno iz kokpita gde imate uvid o kretanju protivnika ili polozhaju aviona prilikom sletanja. Ostali pokazatelji su kolichina goriva, brzina, visina (u stopama), polozhaj aviona, broj preostalih raketa i kolichina preostale energije (ispod radara) - prilichno impresivno. Protivnika ima u izobilju u obliku kopnenih i vazdushnih snaga i nisu za potcenjivanje. Pogodak raketom je naravno fatalan i gubi se jedan od 3 zhivota (dodatni se zaradjuje na 50000 poena). Sama akcija je prilichno intenzivna, bicete u prilici da punite gorivo u vazduhu, sklanjate protivnike sa repa i naravno da slecete na kraju svake misije (nije nimalo lako). Top Gun predstavlja osvezhenje na NES-u i zaista zasluzhuje pazhnju. Jedina krupnija mana je mali broj misija (svega 4).