Tesko da bi neko pre 5 godina mogao da poveruje da ce se na Nintendovoj platformi pojaviti ekskluzivni nastavak Seginog No.1 naslova Sonic-a. Vremena se menjaju i Segino odustajanje od pravljenja konzola i totalni prelazak na software pocinju da daju rezultate. Poslednja dzepna konzola na kojoj smo mogli da igramo Sonic igre je bio Segin GameGear, a sada, mnogo godina kasnije, Sonic se vraca na 'male ekrane' u odlicnom Sonic Advance-u za GameBoy Advance, Nintendovo aktuelno dzepno cudo.

Sonic Advance nije ni pravi nastavak serije 2D Sonic-a, niti obrada nekog starijeg izdanja sa MegaDrive-a ili GameGear-a, vec je potpuno originalna igra napravljenja po starom dobrom receptu Sonic Team-a u koji su dodati i neki novi elementi iz poslednjih 3D Sonic igara sa Dreamcast-a (Sonic Adventure i Sonic Adventure 2 u daljem tekstu SA i SA2). Prvo sto ce svaki stari igrac Sonic-a primetiti u Sonic Advance-u je potpuno drugaciji izgled likova. Naime, korisceni su novi sprajtovi inspirisani izgledom likova iz SA (svi izgledaju odraslije i imaju slicne poteze kao u SA/SA2). Od likova tu su Sonic, Knuckles, Tails i Amy, koje mozete izabrati na samom pocetku igre. Za razliku od SA u Sonic Advance-u svi likovi dele iste nivoe i isti cilj, tako da ce od izbora zavisiti jedino nacin na koji cete ih prelaziti, jer likovi imaju razlitice sposobnosti. Igra sa Sonic-om je i dalje najbrza; pored svih klasicnih poteza iz 2D igara dodato mu je i proklizavanje iz SA2 kao i grind. Knuckles i dalje moze da leti i da se penje uz vertikalne prepreke, a dodat mu je 'shoryuken' iz SA2 za eliminisanje protivnika iz blizine. Tails kao i ranije moze da leti sa svoja dva repa, ali i da udara njima kao u SA. Sa Amy je igra definitivno najteza, jer sve sto moze da radi je da udara protivnike svojim ogromnim cekicem; ona je jedini lik koji nema cak ni spin-dash potez. Naravno 'skriveni lik' je SuperSonic koga dobijate tek kada predjete igru sa svim likovima i pokupite sve chaos emeralde i sa kojim jedino mozete videti pravi kraj igre.

Sonic Advance Ima 6 regularnih nivoa i svi su podeljeni na po dve zone. Vecina je inspirisana klasicnim nivoima iz 2D serije, pa se tako prvi nivo zove Neo Green Hill Zone, a tu je naravno i standardan 'Las Vegas' nivo, jedan snezni stage nalik na Ice Cap iz Sonic-a 3, kao i nivo u 'antic' stilu vidjenom u skoro svim 2D Sonic-ima. Naravno svi nivoi u Sonic Advance-u su potpuno originalni i samo sadrze elemente koji podsecaju na stare igre, tako da ce iskusni Sonic igraci tacno znati sta u kom trenutku treba da urade skoro intuitivno. Boss-ovi su potpuno originalni, ali sumnjam da ce bilo kome ko je presao nekog klasicnog 2D Sonic-a predstavljati problem, posto su kao i cela igra znatno laksi. Specialni nivoi, na kojima je cilj skupiti chaos emeralde su ponovo u kvazi 3D okruzenju i za razliku od ostatka igre extremno su teski i trebace vam dosta koncentracije da biste ih presli tj. skupili sve chaos emeralde.

Grafika je odlicna za GameBoy Advance, sve je sarnije od starih 2D Sonic igara sa MegaDrive-a, a brzina, ono sto je najbitnije za Sonic igre, je na prihvatljivom nivou. Igra mozda nije histericno brza kao neki nivoi u Sonic-u 2, ali za dzepnu konzolu sve ovo je i vise nego dobro, jer su igrivost i lepota izvodjenja i dalje prisutni. Zvucni efekti su autenticni, preuzeti iz starijih Sonic igara, dok je muzika mix originalnih i starih tema. Igra cak sadrzi par autenticnih tema iz Sonic-a i Sonic-a 2, koje mozete cuti na samom kraju igre, koji inace ima poseban retro 'feeling' (pretposlednja dva boss-a su preuzeta iz prve dve Sonic igre). Pored glavne igre 'po prici', tu su i time attack, versus ("multiplayer" za koji ce vam trebati jos jedan GBA i jos jedna kopija igre), ali i mini igra Mini Chao Garden u kome cete kao u SA/SA2 gajiti male virtuelne ljubimce Chao-e. U Mini Chao Garden-u i lezi link povezivanja GameBoy Advance-a sa Sonic Advance-om i GameCube-a sa SA2 Battle, ali to je sasvim druga tema. Sve ukupno, Sonic Advance je trenutno najbolja i najbrza avantura/platforma (kako god hocete) za GBA, obavezna igra za sve nove igrace, kao i za stare Sonic nostalgicare kojima sigurno nece zameniti klasicne Sonic naslove, ali ce ih bar dobro podsetiti na njih i dokazati im da Sonic Team i posle deset godina i prelaska na 3D nije zaboravio svoje slavne korene i da je i dalje u stanju da napravi odlicnog 2D Sonic-a.