Pobedom nad Trevorom Berbikom 1986. godine, Majk Tajson je ušao u istoriju profesionalnog boksa kao najmlađi šampion teške kategorije, jer je titulu osvojio već sa 20 godina. Slava i popularnost mladog asa bila je bezgranična što je osetio i Nintendo i napravio igru koja će zauvek ostati dragulj među naslovima koji za temu imaju boks.

Ipak, priča je počela tri godine ranije - 1984. godine Nintendo je još uvek najviše pažnje posvećivao igrama na automatima ali je i uveliko razvijao NES, svoju prvu konzolu namenjenu svetskom tržištu. Punch-Out!! koji se upravo tada pojavio na coin-up mašinama doživeo je ogromnu popularnost zbog dobre grafike i neobičnih protivnika ali pre svega zbog kvalitetnog izvođenja što je bio nedostatak svih dotadašnjih pokušaja da se napravi boks simulacija. U skladu sa opštom euforijom koja je pratila Majka Tajsona, Nintendo je pravilno zaključio da bi dorađena igra za NES bila veliki hit, a pojavljivanje Gvozdenog (u igri ima stari nadimak ''Kid Dynamite'') u njoj dodatno bi privuklo pažnju. Međutim, umesto da igru samo blago prerade tako da pristaje konzoli, programeri su načinili totalnu reviziju originala, pritom ne načinivši ni jednu grešku. I legenda je rođena...

Jedini mod ove igre je karijera. U ulozi ste fiktivnog junaka, 17-togodišnjeg Malog Meka (Little Mac) koji uz pomoć trenera Doka Luisa (Doc Lewis) treba da postane apsolutni svetski šampion i na kraju izazove Majka u Meču Snova. Put do vrha biće dug i naporan, a vodi kroz 3 kategorije u kojima će vas čekati sve opasniji (i krupniji) protivnici. Ipak, na početku će svi bokseri osim prvog (Glass Joe) predstavljati dostojne rivale jer za razliku od 90% drugih igara ovog tipa, besomučno udaranje po tasterima ne daje ama baš nikakve rezultate. Svaki novi meč zahteva novu strategiju i upoznavanje vrlina i mana protivnika što igranje uvek čini zanimljivim. Podjednako važne su i tehnike izbegavanja: pored bloka i saginjanja često je najkorisniji način za apsorbovanje protivničkog napada otklon u neku od strana. Defanziva je u ovoj igri izuzetno važna, i predstavlja ključ pobede nad gotovo svim protivnicima. Mnogi bokseri poseduju i super-udarce koji vam oduzimaju dobar deo energije ili vas odmah šalju u nokdaun, pa su pravilan tajming odnosno brzi refleksi u ovakvim mečevima izuzetno bitni.

Najveći problem svih boks simulacija ili arkada do dana današnjeg jeste preglednost, odnosno položaj kamere. Problem je u tome što se gotovo uvek ne zna ni ko pije ni ko plaća već se borba svodi samo na besomučnu razmenu udaraca bez mnogo smisla i taktike. Najveći krivac za to je pored loše osmišljenog izvođenja i položaj kamere koji vam često ne dozvoljava da na vreme predvidite i blokirate protivnički udarac. U Punch-Out!-u kamera je postavljena tačno iza leđa boksera, što zaista sjajno funkcioniše i pruža priliku da se u potpunosti udubite u igru. Kao što smo već konstatovali, gameplay je daleko bolje realizovan od verzije na automatu. Pre svega, vaš bokser nije više predstavljen kao žičani model i ne može da se šetka levo-desno već se borba odigrava samo u sredini ringa, što nije nimalo loše, jer eliminiše mogućnost bežanja po ringu i forsira aktivnu borbu sa konstantnom razmenom udaraca. Druga velika razlika je uvođenje rundi (maksimalno 3) a tokom pauza Dok Luis će vam ponekad davati izuzetno korisne savete koji vam mogu pomoći da lakše ostvarite pobedu, do koje možete doći nokautom (brojanjem do 10), tehničkim nokautom (tri nokdauna u rundi) i sudijskom odlukom (na poene). Interesantni su i komentari protivnika u pauzama borbe, kao i njihovi portreti posle nekoliko nokdauna.

Tehničke karakteristike igre su takođe vredne pažnje, iako na ovom planu Punch-Out!! ne spada u sam vrh. Borci su sjajno nacrtani i osmišljeni i koliko je to moguće kvalitetno animirani. Publici je posvećena manja pažnja ali ipak treba istaći da je i ona animirana pa nimalo ne kvari atmosferu. Muzička podloga se sastoji od jedne teme koja se javlja tokom trajanja runde, a zvuk je bogat sjajnim semplovima i dodatno poboljšava ugođaj igranja.

Nema sumnje da je Mike Tyson's Punch-Out!! najpoznatija, pa čak i najbolja boks igra koja se ikada pojavila, i jedna je od retkih koja uspešno odoleva vremenu. Ne samo što višestruko nadmašuje svog prethodnika sa automata i sjajnog naslednika za SNES (Super Punch-Out) već je i mnogo zabavnija od gotovo svake današnje igre na ovu temu.

Zbog čega postoje dve verzije igre?
Nintendo je objavio ukupno dve verzije Punch-Out!!-a za NES, od kojih je ona sa Majkom Tajsonom daleko poznatija (i popularnija) među igračima. Druga varijanta se pojavila tek posle prvog poraza Gvozdenog koji je usledio 1990. posle koga je Nintendo zaključio da dalja prodaja igre pod tim imenom nema smisla (mada postoji i druga teorija koja kaže da je to bila posledica isteka ugovora). Posle svega, možemo samo doneti zaključak da je načinjena greška, jer je originalna verzija ostala daleko popularnija.

Tajsonova biografija
Majk Tajson je svoju profesionalnu karijeru počeo 6.marta 1985. da bi već 22.novembra 1986. nokautom u drugoj rundi pobedio Trevora Berbika i postao najmlađi šampion teške kategorije, osvojivši pojas WBC verzije. Zahvaljujući činjenici da je u svojim borbama vrlo retko taktizirao i pobeđivao gotovo sve protivnike nokautima u prvim rundama, ubrzo je stekao veliku popularnost zahvaljujući kojoj se i našao u jednoj video igri. Potpuno neočekivanim porazom od anonimnog Džejmsa Bastera Daglasa izgubio je titulu 1990. a 1991. je završio u zatvoru zbog kontroverzne optužbe za silovanje koje nikada nije priznao. Po mnogim današnjim tumačenjima ovog slučaja, Tajson je bio nepravedno osuđen i prvi put je bio žrtva svog temperamenta kojeg će kasnije mnogi pokušati da iskoriste i iznude mu novac. 3 godine kasnije našao se na slobodi što je obeležio novim ekspresnim pobedama koje nije uspeo da kruniše protiv Ivandera Holifilda. Ovi mečevi su ušli u istoriju ali više zbog obostranih prljavih udaraca i skandala nego zbog svoje atraktivnosti. Posle nekoliko rutinskih borbi koje je dobio Tajson je izgubio još jednu veliku borbu, ovaj put protiv Lenoksa Luisa u 8. rundi.

I taman kada su ga svi otpisali i poslali u penziju, Gvozdeni Majk je odlučio da proba još jednom. Brojne špekulacije o tome kako je potpuno nespreman za borbu protiv do tada neporaženog nokautera Kliforda Etjena Tajson je razvejao u sopstvenom stilu - nokautom u prvoj rundi, posle svega 49 sekundi borbe. Nažalost, porazima od 2 potpuno anonimna boksera tokom 2004. i 2005. godine praktično je okončao svoju karijeru.