Ako se osvrnemo i pogledamo unazad, naći ćemo začetnika svakog žanra. Iako su postojale i
ranije igre koje su se vodile idealima survival horor žanra (Forbiden Forrest mi pada na pamet), tek je Project
Firestart sve to zapakovao u današnje pakovanje borbe usamljenog heroja sa pucanjem, istraživanjem i sočnim scenama koje
dodatno opisuju najkritičnije momente. Ovo je osvrt na igru koja je utrla put takvim legendama kao što su Alone in the
Dark i Resident Evil (Biohazard).
Zaplet kreće kada Zemlja izgubi kontakt sa svemirskim brodom S.S.F. Prometheus koji se
nalazi u orbiti Saturnovog satelita Titan. U brodu se odvija projekat Firestart čiji cilj je stvaranje rase putem
genetskog inžinjeringa koja će moći da izdrži užasne uslove na asteroidima zarad vađenja rudnih bogatstava istih. Vi
bivate poslati da istražite razloge, spasite šta se spasti da od podataka, raznesete brod i vratite se na raport.
Ukoliko to ne obavite za dva sata brod će biti raznesen daljinskom kontrolom zajedno sa vama.
Prvo iznenzđenje sledi samim introom koji je animiran i lepo postavlja osnovu priče, što
je u to vreme bila retkost. Kada ogledate intro, počinje uvod u samu igru vašim sletanjem na S.S.F. Prometheus i
silaskom liftom od doka u sam brod. Tu sledi ono što je u to vreme bio šok za javnost. Slika koja predstavlja zoom na
deo scene i prikazuje telo koje leži sa otkinutom rukom i čiji je bivši vlasnik poslednjom snagom, svojom krvlju,
ispisao reč "DANGER" na zidu. Idući dalje. Saznaćete da su eksperimenti bili prilično neuspešni i da su naučnici
postigli samo fizičku snagu i izdržljivost. Naučnici očajavaju, ali ide se dalje. Onda počinju da se dešavaju
nepredviđene stvari. Krećući se po brodu naletaćete na produkte nezavršenih eksperimenata. Prilično neinteligentna i
spora bića koja imaju prvi preduslov za preživljavanje u svemiru: neverovatnu izdržljivost. Nadalje ćete se baviti
standardnim herojskim delima: spasavanjem lepe devojke, zaustavljanjem ludog naučnika i slično, a sve to prolazeći kroz
lepo napisan scenario koji krasi ovu igru.
Grafika nije preterano detaljna, ali na Komodoru 64 sa efektivnom rezolucijom od 160 X
200 i nema mesta mnogim detaljima ako želite da ostavite utisak jasnoće i preciznosti. Iako grafika nije preterano
detaljna, odlična je za igru. Sa druge srane cut-in sekvence su predivno osmišljene i još bolje nacrtane. One su
nadmašile čak i Defender of the Crown koji se smatrao apsolutnim vrhuncem mogućnosti. Zvuk je oskudan, ali sa dobrim
razlogom o kojem ćemo pričati nešto kasnije. Ono što ga ima je više nego zaodovoljavajuće. Kontrole su proste i
zahtevaju samo retku upotrebu tastature. Za one koji ih ne znaju da ponovimo: Levo, Desno, Gore, Dole - Kretanje u tim
pravcima. U smeru vrata, terminala, instrumenta, prve pomoći i slično - Korišćenje istog, pucanje za potvrđivanje
akcije. Pucanje - Upotreba oružja (ne treba pritiskati, držanje tastera radi posao). C - Promena oružja. D - Snimanje,
učitavanje pozicije kao i formatiranje diska za pozicije. P - Pauza
A sad o najvažnijem. Ovaj žanr se zasniva na atmosferi i ovde je to postignuto tako dobro
da sa igre sa tim efektom mogu nabrojati na prste. Utisak velike svemirske stanice je stvoren ne samo brojem i dužinom
hodnika kroz koje se krećete nego i sa mnogo drugih detalja. Pre svega mnogi hodnici imaju velike prozore kroz koje
vidite ostatak stanice i njenu okolinu koja izgleda drukčije u zavsnosti od toga gde ste. Pošto nije prošlo mnogo
vremena od prekida kontakta do vašeg dolaska, logično je da monstruma i nema mnogo, stoga ih u početku nećete sretati
iza svakog ćoska. Kasnije ćete ipak provesti mnogo vremena napucavajući i izbegavajući zelene gadove koji iskaču ko
crvena armija. Tu je i faktor tišine. Kao i na pravoj stanici jednostavno nema zvukova. Kada napokon začujete muziku, to
je ili neka cut-in scena ili monstrum u blizini. Municija je strogo ograničena stoga dobro zapamtite mesta za
dopunjavanje oruzija. Isto važi i za prvu pomoć i vaše zdravlje. Dok preturate po terminalima pokušavajući da shvatite
šta se dešava saznajete detalje o događajima. Kada nađete posadu, vidite da ona nije bila spremna da se odbrani od svog
produkta. Pored svega toga, igra ima i par podzadataka koje ne morate da izvršite. Neki će vam olakšati dalje igranje,
dok će vam ga drugi zagorčati, ali ako želite pravi hepiend morate ih sve odraditi ili ćete se zadovoljiti jednim od
preostalih.
U igri postoji i vremensko ograničenje koje je odrađeno kroz klasične cut-in sekvence
koje vam prikazuju dogadjaje po ostatku stanice. Ako oduglovačite dogadjaji će se oteti kontroli. Naravno tu je i
konacni KABUM!
Ako vas igra podseca na film Alien to je svakako namerno. Igra je jednostavno izašla u
pravom trenutku da isplovi na talasu popularnosti filma. Da bi se to postiglo učinjene su i manje izmene u igri tipa da
je devojka ponovo nacrtana da bi ličila na Ripli.
Moram reći da je ovo jedan od najsvetlijih trenutaka u blistavoj Dynamix-ovoj karijeri.
Za sve ljubitelje Resident Evil, Alone in the Dark i sličnih igara ovo je stvarno obavezno štivo. Ovako dobre igre se
jednostavno više ne prave. Jedine mane igre bi bile njena kratkoća što je razumljivo zbog ograničenosti Komodora 64 i
skrol koji je na dva mesta (u introu i jednom od krajeva) seckav.
