Capcom je upravo zbog toga morao da već za 1993. najavi nove revizije Street Fightera II a samim tim je i Midway bio prinuđen da ubrzano počne da radi na nastavku svog hita. Iako se 2. deo na kraju pojavio samo godinu dana posle izdavanja originala, bio je to daleko rafiniraniji produkt koji će u istoriju ući kao jedna od najpopularnijih i najboljih borilačkih igara svih vremena uz koju je praktično odrasla jedna generacija igrača sredinom devedesetih.

Reptile je potpuno drugačiji lik od onog viđenog u prvom Mortal Kombatu

Ovoga puta radnja je kompletno smeštena u Spoljašnji Svet u kome vlada Shao Khan koji je i poslao Shang Tsunga u prvi, neuspeli pohod na osvajanje Zemlje. Iako su Liu Kang i ostali Zemljini ratnici uspeli da poraze velikog čarobnjaka i njegove podanike, Shang Tsung je pošteđen jer se njegov novi plan veoma dopao velikom imperatoru. Vreme je da novi turnir počne...

Iako to verovatno niko nije očekivao, Mortal Kombat II je daleko nadmašio svog prethodnika, gotovo u svakom elementu. Izbor boraca je značajno povećan, tako da ih sada ima 12 (u prethodniku ih je bilo samo 7). Novajlije su Kitana, Mileena, Baraka, Kung Lao i Jax a nedostaju samo Sonya i Kano koji su postali Khanovi zarobljenici (možete ih videti na jednoj od scena kako stoje vezani). Takođe, novina je što je sad Shang Tsung dostupan kao igriv lik, mada mu je snaga bitno smanjena. Zbog mogućnosti transformacije u bilo kojeg od ostalih 11 boraca plus Kintaroa (samo u fatalityju doduše) jedan je od najzanimljivijih ali i najjačih likova (ako ste u stanju da popamtite silne komande za promene).

Sistem takmičenja je delimično izmenjen, tj. uprošćen, jer sada više ne postoje endurance mečevi, a i mirror meč (borba protiv sopstvenog klona) nije više posebno označen i ne javlja se tek kada pobedite sve ostale protivnike. Na kraju će vas po običaju sačekati 2 glavna negativca i to Kintaro (čudovište nalik na Goroa, samo daleko pokretljivije) i naravno sam Shao Khan. Najveća genijalnost MKII je neverovatna količina skrivenog sadržaja, pa su u ovaj nastavak ubačena čak 3 skrivena lika - Noob Saibot (nindža nalik na senku), Jade (još jedan ženski nindža) i Smoke (sivi ninžda iz koga non-stop izlazi dim). Nalik na Reptila iz originalnog Mortal Kombata, oni predstavljaju ubrzane kopije već postojećih boraca (Noob Saibot i Smoke imaju Scorpionovo koplje, dok je Jade preuzela Kitanine magije) otporne na projektile, što ih uz problematičan AI (o tome kasnije) čini gotovo nepobedivim. Opet, da li ćete se boriti sa njima ili ne je isključivo vaša odluka, ali je bitno istaći da porazom u ovim mečevima ne dobijate game over poruku (umesto toga bićete vraćeni na ekran sa izborom boraca), već su oni zamišljeni kao svojevrsna nagrada najveštijim igračima.

Ovi likovi naravno nisu jedini skriveni sadržaj jer MK II u sebi krije još mnogo tajni, toliko da je oko njega stvorena neverovatna količina glasina kakva se retko pamti u istoriji igara. Naravno, fatalityji kao trademark serijala su ponovo tu, s tim što ih sada svaki borac ima po 2, neki i po 3. Pored njih, dodata su i još 2 tipa završnih udaraca kojim su uspešno pokušani da se ismeju cenzori, a to su Babality kojim se protivnik pretvara u bebu i Friendship kojim se meč završava na duhovit i nenasilan način. Kontrolni sistem, uspešno predstavljen u prethodniku je ostao gotovo isti osim što se niskom rukom više ne mogu izvoditi aperkati a roundhouse kick sada šalje protivnika na drugi kraj ekrana. Glavne novine su ipak povećavanje broja specijalnih udaraca kao i daleko brže izvođenje koje u originalu bilo skoro kao na usporenom snimku. Grafički izgled igre je znatno uznapredovao, iako treba reći da je korišćen isti hardver na kome je radio i Mortal Kombat. Još jednom je upotrebljena tehnika digitalizacije koja je ovoga puta doterana skoro do savršenstva i predstavlja redak, sjajan primer pravilne upotrebe ove tehnologije. Kvalitet animacije je ostao na istom nivou ali likovi izgledaju daleko «čistije» a boje su mnogo življe, tj. ne oseća se ispranost kao u originalnom Mortal Kombatu. Pozadine su prelepe, i zaista je teško izdvojiti samo neku od njih jer su prepune sitnih detalja i dobro animirane. Može se zato sa sigurnošću reći da MKII na vizuelnom polju nije imao dostojnog konkurenta u trenutku svog pojavljivanja. I zvuk je kvalitetniji nego ranije, što je zasluga uvođenja DCS zvučnog sistema a što se možda najlakše primećuje kada uporedite glas najavljivača borbi iz prvenca i Shao Khana, koji je tu ulogu preuzeo u drugom delu. Muzička podloga je odlična i sastoji se od mračnih ali i prilično slušljivih tema, kombinaciji koju nažalost nije ponovio nijedan kasniji nastavak.

Po pravilu, AI je oduvek bio najveća boljka borilačkih igara, a ni Mortal Kombat II nije imun na tu vrstu problema. Čak i na najnižem, very easy nivou težine Sub Zero i Scorpion su praktično neupotrebljivi jer kompjuter uvek uspeva da izbegne bacanje leda, odnosno koplja. To nažalost nije sve, jer težina posle 3-4 uvodne borbe rapidno raste, tako da sve postaje veoma teško čak i za MK fanatike. Tada slobodno možete da zaboravite na aperkat jer kada vam protivnik priđe u 90% slučajeva će uspeti da vas baci, iako se jasno vidi da ste od njega sasvim dovoljno udaljeni. Najbolja taktika tada postaje forsiranje roundhouse kicka i leg sweepa dok specijalni udarci padaju u drugi plan, jer je malo njih daje nekakve rezultate (mada su npr. Mileena i posebno Baraka itekako efikasni). Sreća je međutim što MKII toliko briljira u svim ostalim elementima da ovo postaje nebitno, pre svega jer je njegova suština ipak borba između ljudskih protivnika što dobija na značaju kada znate da su likovi odlično izbalansirani izbalansirana tako da se praktično niko od njih ne može oceniti kao potpuno inferioran ili prejak u odnosu na druge, što nažalost ne polazi od ruke mnogim drugim naslovima.