1993. godine, Apex i Thalamus su po poslednji put zajedno izbacili igru za C64. To je ujedno bila i jedna od poslednjih velikih komercijalnih igara. Posle toga su nestali, ali su otishli u velikom stilu. Ovo je definitivno najbolja cista platforma za debeljka, ali krenimo redom.

Grafika u ovoj igri je fenomenalna. Mozda i postoji par igara na 64-ci koje imaju bolju grafiku, ali se daju prebrojati na prste. Uz to, za razliku od tadasnjeg trenda, nema kvazi-sencenih sprajtova i pozadina koje su davale veoma mrljav utisak. Ovde je sve kristalno chisto, izuzetno lepo sareno i u stilu pravog
crtanog filma. Sprajtovi nisu prosto uvelicavani da bi bili veliki (kao npr. u Creatures-u, mada je to tamo doro izgledalo) nego je korisceno vise sinhronizovanih sprajtova. Pozadina je takodje savrseno cista, a ono sto najvise fascinira je savrsen troslojni scroll pozadine sto daje lep utisak dubine. I sve to je fantastichno brzo, prosto neverovatno za 8-bitnu masinu. Ako pomislite da lupam, po startovanju igre sacekajte da usrecite prvu zemlju da biste videli sarenilo i da pokupite munju kako bi na pucanje zapalili u stilu Ptice-Trkachice ili Sonica.

Muzika je takodje odlicna, mada ne odusevljava bas kao grafika. Nenametljiva je i jednostavno nadopunjuje atmosferu igre. Efekti su takodje adekvatni. Jednostavno zvuk je odlichan, ali nista spektakularno.

Atmosfera ove igre je ono pravo. Od samog introa, koji je u pravom Apex-ovom stilu, pa nadalje. Intro je uradjen kao pocetak crtahih fimova sa Perom Kojotom - super genijem i Pticom trkacicom. Naizmenicno se smenjuju neprijatelji sa svojim normalnim i kvazi-latinskim imenima (kao bigus bellius i dino giganticus) i autori igre sa istima (drinkus plenticus, gone to cyprus...) da bi se na kraju pojavio i nash junak, simpaticni dinosaurcic, Mayhem (speedus maximus).

Kao sto je vec navedeno igra je odradjena kao standardna platforma. Neki mracni carobnjak je prosuo kletve na svetove Mayhemove domovine. Mayhemov zadatak je da sakupi dovoljno sastojaka ne bi li omogucio jednom diplodokusu da svojom magijom digne kletve.

Svaki nivo se sastoji od dva dela. U prvom delu ima manje neprijatelja i treba da prevrnete ceo nivo i izgazite sve neprijatelje ne bi li sakupili dovoljno magicnog praha da podignete kletvu sa zamlje. Zatim taj isti nivo, samo sa vishe neprijatelja treba da predjete u potrazi za zvezdicama. Kao sto ste mogli
zakljuciti, neprijatelje ubijate skokom na njih, ali kada pokupi munjicu koja mu dozvoljava turbo zalet, mali Mayhem izpruzi svoju bodljikavu glavicu i razbija sve neprijatelje na putu sve dok ne naleti na

a) nekog ko je tvrdoglav ko i on
b) nekog raspucanog (cesce) ili
c) rupu (najcesce)

I to je to. Jako prosto i jako efektno. Inache svi nepijatelju su dinosaurusi - pterodaktili sa izuzetkom dzinovske krtice i bodljikave gusenice. I tako iz nivoa u nivo.