Prva igra koja se pojavila za N64 bio je novi deo serijala o braci Mario. Posle bezbroj uspeha koje su igre sa ovim likovima postigle na NES-u, SNES-u i Game Boy-u (pomenimo samo Super Mario Bros.1, 2, 3, Super Mario RPG...) i uzimajuci u obzir da je Mario zashtitni znak Nintenda, ovakav potez je bio sasvim normalan. Kao i svaki raniji Mario, i ovaj ima banalnu prichu na koju se ne moramo posebno osvrtati (standardna shema sa kidnapovanjem princeze). Super Mario 64 se gotovo po svemu razlikuje od svojih prethodnika a najvishe po tome shto je celokupno izvodjenje prebacheno u jedan veliki 3D svet. Kada prvi put vidite ovu igru, jasno vam je da je u pitanju zaista neshto novo. Grafika je zaista odlichna a kombinacija poligonalnih i 2D elemenata je perfektno uradjena. Trebalo bi i pohvaliti i specijalne efekte koji zaista deluju odlichno. Izvodjenje je moralo da pretrpi velike izmene zbog novog okruzhenja pa je tako kontrolni sistem znatno obogacen, tako da je sada moguce izvoditi sve i svashta a najimpresivnije je naravno letenje. Pazhljivo ischitavajte sve table na kojima cete se bolje upoznati sa svim potezima koje Mario mozhe da izvede. Kontrola je moguca samo preko analognog dzhojstika shto je pruzhilo i mogucnost 3 brzine kretanja Maria od usporenog hoda pa do sprinta. Najveca zamerka kod 3D izvodjenja a narochito kod igara gde protivnike eleminishete skokom jeste preglednost. Ovde je stanje malo bolje jer je prag tolerancije bolji, tako da ne morate da budete hirurshki precizni da bi ste to izveli. Nazhalost, ova igra je lansirala neshto shto ce se kasnije provlachiti kroz sve kasnije Nintendo/Rare igre ovog tipa - slobodno podeshavanje kamere. U teoriji to uopshte nije loshe jer vam se u gotovo svakom trenutku dozvoljava da sami podesite ugao gledanja, ali problem je u tome shto to i morate da radite! Za razliku od drugih igara kao shto je Rayman 2 npr. ovde ste osudjeni da svaki chas menjate ugao kako biste videli shta je ispred vas a chesto nemate vremena za tako neshto a kada to ukombinujete sa analognim kontrolama... Zvuk stoji mnogo bolje i veoma je dobar. Naprosto, efekti su slichni onima iz prethodnih delova shto svakako treba pozdraviti jer uspeshno prenose duh iz ranijih nastavaka. Iako je jedna od prvih igara izbachenih za ovaj sistem, Nintendo je napravio igru koja spada medju najbolje za ovu konzolu i praktichno najavio pravu eksploziju 3D naslova ovog zhanra.