Zapažen uspeh koji je potpuno opravdano postigao
KOF ‘94 bio je definitivan dokaz za SNK da od The King Of Fightersa stvori
serijal, po kome će uvek biti prepoznavan. U suštini, u odnosu na prošlu verziju
The King Of Fighters ’95 nije doneo mnogo toga, ali je itekako vredan igranja i
što je još važnije, uspeva da nadmaši original u nekim elementima.
Kada je tim Japan predvođen Kyo Kusaganijem
porazio Rugala na prošlogodišnjem turniru, svi su mislili da je to kraj The King
Of Fighters takmičenja, jer se Bernstein, inače njegov organizator, smatrao
mrtvim. Prošla je cela godina od tog događaja koji je svim borcima ostao u
prijatnom sećanju, pa ih zato uopšte nije interesovalo ko je tajantstveni
organizator novog takmičenja na koji su pozvani borci iz 8 timova pismom
zapačaćenim sa velikim slovom R. Svi su želeli da se bore, i to im je jedino
bilo važno. Naravno, u pozadini svega još jednom se krije nešto više od čiste
želje da se utvrdi ko su najbolji borci planete…vama ostavljamo da otkrijete šta
je posredi.
Najvažnija stvar koju je SNK uveo jeste mogućnost
editovanja timova, što konkretno znači da je omogućeno stvaranje ekipa u kojima
se nalaze bilo koja 3 od ukupno 24 ponuđena borca, što je posebna pogodnost za
igrače koji su upoznati sa određenim borcima iz drugih igara i žele da ih spoje
u jedan svoj dream tim.
Sastav timova je tek neznatno izmenjen (izbačen
je U.S.A. tim a ubačena ekipa koju čine Billy Kane, Eiji Kisaragi i Iori Yagami)
a i promenjena je potpuno besmislena podela timova na određene zemlje (zašto li
su Terry i Andy Bogard kao Amerikanci i Joe Higashi kao Japanac predstavljali
Italiju?)
Ako govorimo o grafici, nije bilo nikakvih izmena
u tehnici izrade pa je izgled samih boraca nadprosečan, mada ne tako dobar kao
kod kasnijih igara u serijalu ili ne daj bože Garou: Mark of the Wolves. Ipak,
ono što nam daje krajnje pozitivan utisak jesu sjajno nacrtane i animirane
pozadine koje će vas garantovano očarati, a stiče se utisak da su čak i lepše od
onih u KOF 94. Naravno, i sjajne uvodne animacije su još uvek tu. Zvuk je takođe
ostao gotovo neizmenjen, osim drugačije muzike, tako da je njegov ukupni
kvalitet isti kao i ranije. To i nije za pohvalu, pre svega jer je udarci deluju
prilično neuverljivo. Ono što se može primetiti posle dužeg igranja jeste da se
specijalni udarci izvode za nijasnu lakše, mada je na tom polju učinjeno mnogo
manje nego što je trebalo. Isto važi i za težinu koja je veoma loše
izbalansirana, a protivnici i na nižim nivoima težine uspevaju da zaustave i
presretnu veliki broj vaših napada, što lako može da iznervira. Stoga, ako
nemate mnogo iskustva slobodno počnite od prvog ili drugog nivoa težine. Na
višim nivoima snaći će se samo veoma iskusni igrači.
Ljubitelji celog serijala verovatno neće
propustiti priliku da odigraju ovo ostvarenje, a preporučujemo ga i ostalim
igračima jer je u pitanju zaista dobra igra.
