Iako će većina igrača Castlevania serijal vezati za velike igračke platforme kao što su NES, SNES, Playstation, SMD2 ili N64, nije nepoznato da je Konami mnogo puta eksperimentisao objavljujući Castlevania-e i za veoma egzotične platforme poput PC Engine-a ili na Sharpovom 68000X računaru. Među neobične pokušaje spada i Haunted Castle, jedina igra iz serijala koju je Konami objavio za automate.

Iako igra nosi neprepoznatljivo ime koje nema u nazivu reč Castlevania (poput originalnog Vampire Killera sa MSX-a), Haunted Castle je zaista punopravan član ove mnogobrojne porodice igara. Igrač je u ulozi Simona Belmonta (inače glavnog junaka prve dve NES Castlevanie) kome Grof Drakula otima ženu sa venčanja, što ćete videti u uvodnoj sekvenci igre. Naravno, Simon se neće smiriti sve dok ne povrati svoju nevestu i još jednom pošalje Drakulu pod zemlju.

Po mnogo čemu ovo izdanje igre je poprilično unikatno, ali se najviše oslanja na proverenu koncepciju prve Castlevania-e za NES što znači da je igra striktno linearna i da za razliku od Symphony Of The Nighta npr. poseduje bazičan gameplay bez RPG elemenata ili logičkih problema, tako da je akcenat u potpunosti bačen na akciju što i nije neobično, s obzirom na specifičnosti automata. Posebnost ovog naslova je u tome što Simon može da promeni svoje osnovno oružje, što nije bilo moguće ni ujednoj igri pre a ni u sledećih nekoliko godina, do pojave Dracula X: Rondo Of Blood za PC Engine. Iako igru započinjete sa standardnim bičem, njega već na sledećem možete da zamenite sa buzdovanom, kasnije i sa mačem. Naravno, sekundardna oružja su još uvek tu, ali ih nema u istom obimu kao ranije. Kao i pre, svaki put kada iskoristite neko pomoćno oružje, to ćete morati da platite srcima kojih ovaj put ima toliko malo da predstavljaju pravu dragocenost, i ne smeju se koristiti bez pravog povoda. Nivoa ima ukupno 6, od kojih se prva 2 odvijaju van zamka, a na kraju svakog čekaće vas završni protivnik.

Grafički elementi su na visokom nivou: hardver na automatima je daleko kvalitetniji od onog na NES-u, pa igra izgleda mnogo bolje nego bilo koja inkarnacija igre na toj konzoli. Likovi su izuzetno krupni ali ne i naročito dobro animirani, a nivoi su sjajni, bez izuzetka.

Zvučna podloga je po običaju fantastična. U igri postoji nekoliko novih tema ali ima i remiksa iz prethodnih izdanja, poput Bloody Tears koju ćete čuti na 3. nivou. Zvučni efekti nisu ništa posebno, ali na njih se ne treba posebno žaliti.

Ono što je odbijalo većinu igrača od ovog naslova jeste default nivo težine, koji je zaista preteran, ali to nikako nije mana, jer se on može prilagoditi kroz dip switch menije. Broj kredita je ograničen na 4, ali se i pored toga igra može završiti uz malo vežbe.