Još od pojave prvog Gran Turisma 1997. ovaj serijal je stekao titulu apsolutnog kralja kada su vožnje u pitanju. Svaki nastavak prodavan je u tiražima većim od 5, pa čak i 10 miliona primeraka i svaki je svojevremeno predstavljao krupan korak unapred pružavši nešto o čemu su tada aktuelni konkurenti mogli samo da sanjaju. Poznato je međutim da Polyphony izuzetno dugo radi na svakoj sledećoj verziji, pa je tako i dalje aktuelan Gran Turismo 3 koji je predstavljen još 2001. godine koji i pored toga i sada važi za jednu od najlepših i najboljih vožnji uopšte. Još i pre nego što se on pojavio u prodaji Polyphony se bacio na izradu sledećeg, ujedno i poslednjeg nastavka za Playstation 2 koji bi definitivno trebalo da pokrpi većinu rupa koje serijal vuče od početka. S obzirom da je igra odlagana već nekoliko puta, Polyphony je odlučio da još jednom iskoristi stari trik i ponudi nestrpljivim igračima Prologue ediciju koja predstavlja svojevrsnu demonstraciju onoga što ćemo videti u finalnoj verziji. Prologue broji ukupno 2 moda i to Arcade (klasičan mod poznat iz ranijih nastavaka) i School Mode koji zapravo predstavlja malo modifikovani licence test viđen u prethodnicima. S obzirom da vam je na početku dostupno jako malo automobila (svega 12), najbolje će biti da se odmah bacite upravo na njega. Testovi su uglavnom izuzetno laki (neke samo treba da završite, jer vreme nije faktor) ali se pred kraj nalazi i nekoliko zaista nezgodnih na kojima ćete se pomučiti čak i za bronzu. Jedan od njih je recimo onaj u kome je potrebno da se sa 6. pozicije u roku od 10 krugova pomerite bar na treću. Na prvi pogled to ne deluje naročito strašno, ali kada dodamo da svaki dodir sa protivnikom ispred vas i najmanje izletanje sa staze povlače diskvalifikaciju, kao i da je vaš startni zaostatak za trećeplasiranim oko pola minuta, stvari postaju malo komplikovanije.

Za fanatične ljubitelje serijala treba napomenuti da osvajanje svih zlatnih pehara donosi dodatne automobile, uglavnom razne prototipove bez kojih se ipak može živeti. S obzirom da svaki završeni test donosi po jedan novi automobil vaša garaža može da naraste na impozantnu cifru a među modelima koje možete da osvojite nalazi se i dosta zaista zanimljivih kola kao što su Subaru Impreza Sedan WRX Sti. VER VI (GC) '99, Dodge Viper GTS '98, Toyota Celica GT4 Rally Car '95, Mitsubishi Lancer EVO IV Rally Car '97, Mitsubishi Lancer Evo VIII GSR '03, Mitsubishi Lancer EVO VIII MR '03, Ford GT '02, Subaru Impreza Rally Car (GD Type II) '03. Lancia Delta HF Integrale Rally Car '92, Mercedes SL55 AMG '02 pa čak i McLaren F1 GTR FINA '97, jedan od najpopularnijih automobila današnjice kome je ovo premijerno pojavljivanje u serijalu. Ono što treba istaći jeste da su konačno ubačeni pravi kabrioleti koje je moguće voziti bez krova tako da se u njima jasno vidi vozač. Ipak, nije jasno zašto je nemoguće izabrati da li želite da vozite kabriolet sa spuštenim ili podignutim krovom, pa je tako na npr. SL55 postavljen krov i njega je jednostavno nemoguće ukloniti. Nadajmo se da će to biti ispravljeno u finalnoj verziji. Prologue nudi ukupno 5 različitih staza, od kojih je jedna namenjena reli takmičenjima. Sve one su potpuno nove ali dok dve klasične trkačke piste smeštene u Japanu ne donose ništa što do sada nije viđeno, ostale 3 zaslužuju poseban komentar. Po mnogima najimpresivnija staza je ona smeštena u sam centar Njujorka koja je modelirana do najsitnijih detalja uključujući tu čak i na desetine (pravih) reklama po kojima je Time Square toliko poznat. Verujemo da je retko kod od vas imao privilegiju da poseti ovaj grad ali ćete verovatno i sami shvatiti koliko ga je Polyphony realno napravio. Ako kojim slučajem pratite TRL na MTV-ju bićete čak i u prilici da prođete pored njega (vidno je obeležen MTV znakom). Sama staza predstavlja interesantan izazov jer se sastoji od nekoliko jakih i S krivina kao i par srednje dugih pravaca pa predstavlja celokupan test vaših vozačkih sposobnosti. Jedino što je jako neobično je apsolutna tišina koja vlada na ulicama što je prosto nemoguće kada je centar Njujorka u pitanju. Ali o ovom nedostatku nešto kasnije.

Citti Di Aria predstavlja daleko teži izazov i najlakše se može uporediti sa Monakom, mada će vam posle nje i on verovatno delovati nezamislivo lako. Kao što se vidi i iz samog naziva, u pitanju je staza smeštena u okruženje italijanskog planinskog gradića kakvi se mogu videti na bivšem WRC San Remo reliju i podosta uglavnom reli igara iz prošlosti (najbolji primer bi mogao da bude originalni Sega Rally). Ipak, neverovatno insistiranje na detaljima (staza je zasnovana na preko 50 hiljada fotografija koje su članovi Polyphonyja sami snimili u Italiji) rezultovalo je u još jednom grafičkom spektaklu koji vam zaista stvara utisak da ste i vi tamo. Sama konfiguracija staze je takva da će vam sigurno trebati podosta vremena da naučite sve njene zamke, s obzirom da je na pojedinim mestima veoma uska ali i da postoji nekoliko zaista izuzetno opasnih krivina koje se moraju proći veoma malim brzinama.

Na kraju, da pomenemo i Grand Canyon kao jedinu reli stazu koja takođe odiše neverovatnom lepotom. I ovde je reč o lokaciji koja je verno preslikana iz stvarnosti pomoću desetine hiljada fotografija i satelitskih snimaka, načičkanoj sjajnom količinom detalja. Za razliku od svih drugih staza ova poprilično odiše životom - iz publike sevaju blicevi a poneki od posetilaca se mogu videti na stazi kako vas slikaju a zatim se sklanjaju na bezbednu udaljenost pre nego što im se približite. Doduše, ovo nije originalan element (prvi put je viđen još u Sega Rallyju 2 objavljenom još 1998.) ali svakako doprinosi unošenju živosti u ceo ambijent.

Grand Canyon je izuzetno spora i teška staza na kojoj ćete većinu
vremena voziti prvom i drugom brzinom

Sa tehničke strane igra ne bi trebalo da se mnogo razlikuje od finalnog proizvoda i poprilično je nalik na GT3 koji je već iskoristio gotovo sve mogućnosti PS2 konzole. To ne znači da je grafika ostala ista - naprotiv, u njoj ćete daleko više uživati. Sam engine je ostao gotovo isti ali su vozila sada sastavljena od nešto više poligona i imaju čistije teksture, mada se to baš i ne primećuje na prvi pogled, s obzirom na to da GT3 i za današnje standarde izgleda odlično. Najveći pomak predstavlja dizajn staza, pre svega onih koje nisu klasične trkačke piste a koje kao što smo već pomenuli izgledaju jako detaljno i garantovano ne mogu da dosade i posle velikog broja odvezenih krugova. Ubacivanje poligonalne publike je takođe velika novina ali tu postoje određeni problemi. Naime, veći deo gledalaca je i dalje predstavljen samo kroz običnu muljavu fotografiju ali je to na svu sreću osobina koja je već odavno ispravljena i koje neće biti u finalnoj verziji. Takođe, na nekim stazama kao što je Njujork postoji vidljivo iscrtavanje za koje se takođe nadamo da će nestati.

Zvuk je nažalost verovatno najslabija tačka, iako sami automobili zvuče fantastično i jasno se međusobno distanciraju, što nije ni čudo kada se zna da Polyphony sam snima zvuk svakog vozila koji se nađe u njihovoj igri. Sa druge strane muzička podloga je generička i velikim delom prebačena iz GT3 dok je samo okruženje na stazama potpuno bez zvuka - čak se ni na reli stazi sa stotinama navijača koji se nalaze bukvalno na metar-dva od vas ne čuje njihovo navijanje - ma apsolutno ništa. Ako Polyphony ne ispravi ovaj nedostatak biće to jedan od većih propusta koji neće pozitivno uticati na atmosferu.

Citti Di Aria je izuzetno zahtevna ali i prelepa staza

Kazujoši Jamauči (autor serijala) je već bezbroj puta najavio da će GT4 imati potpuno novi AI i potpuno novi model simuliranja ponašanja automobila koji nije značajno menjan još od prve igre u serijalu. Nažalost, u Prologue verziji još uvek ništa od toga nije implementirano, ali to nije ni čudo kada se zna da je on objavljen još krajem 2003. godine u vreme kada je razvoj ovih elemenata tek bio u povoju. Najviše zamerki imamo na reli vozila koja se ponašaju veoma nerealistično – bukvalno ih je nemoguće naterati u bočno klizanje (powerslide) pa ste stoga prinuđeni da kroz krivine prolazite kao da vozite po asfaltu. AI je prisutan na samo 3 staze i izuzetno je slab, još gori nego u prethodnicima. Čak i na najvećem nivou težine nećete imati problema da ostavite protivnike daleko iza sebe a primetićete i da i dalje voze po predefinisanim putanja i u grupi. Zbog toga, kao i zbog činjenice da ne postoji 2 player ili ne daj bože online mode, GT4 Prologue je posle kompletiranja School moda interesantan jedino za obaranje sopstvenih rekorda i divljenja grafici što će vas ipak držati određeno vreme.

Da li je na kraju ova svojevrsna najava za igru koja će sigurno potući sve rekorde prodaje uspela? Mislimo da ipak jeste jer pruža odličan izbor automobila, fantastičnu grafiku i ipak sasvim solidan uvid u to kako će izgledati finalna verzija. Da li ćete je nabaviti ili ne je isključivo vaša odluka koju je ovaj tekst trebalo da vam olakša.

Gde su Lamborgini, Ferari, Porše...?
Jedan od nedostataka koji je oduvek pratio ceo GT serijal je bio izostavljanje modela nekih od najslavniji fabrika automobila koji su međutim mogli da se vide u drugim igrama kao što je Need For Speed serijal. Iako Polyphony navodi da GT4 neće ispraviti taj nedostatak i da nećemo biti u prilici da vozimo Ferari, Lamborgini, Maserati ili Bugati određene sumnje u verodostojnost ovih iskaza postoje, naročito kada se zna da je ista kompanija takođe dugo decidirano tvrdila da u Gran Turismo-u 3 neće biti Formule 1... Na slikama koje su se pojavile na nekim relevantnim igračkim sajtovima (pre svega IGN) jasno se vidi kako Polyphony testira nekoliko Ferarijevih i Poršeovih modela, a i u animaciji koju dobijate kada završite prve 4 grupe testova u School modu primetićete par Lamborginija. Iako se ne može govoriti sa stopostotnom pouzdanošću, najverovatniji scenario je da je Polyphony već sakupio podatke o nekoliko ovih ekskluzivnih automobila tako da njihovo naknadno ubacivanje u igru ne bi uzelo previše vremena. Uostalom, konačan spisak modela još uvek nije poznat, a biće ih preko 500. Ipak, nije nam baš najjasnije zašto tvorci ubedljivo najpopularnije vozačke igre koja donosi desetine miliona dolara profita nisu već sada u stanju da otkupe licencu ali i zašto Ferari ili Lamborgini ne vide GT4 kao fantastičan način za svoju sopstvenu promociju kada to shvataju imena kao što su Audi, Folksvagen ili BMW?