Bash kao i za NeoGeo, i za CPS-2 je karakteristichno da je najveci procenat postojecih
igara borilachkog tipa (pri tome ne mislimo na skrolujuce igre, nego na klasichne 1 na 1
borbe) dok su svi ostali zhanrovi mnogo slabije zastupljeni. Ipak, stanje se znatno
popravlja sa ovako kvalitetnom FRP igrom. Da, iako to zvuchi jako chudno, D & D Tower
of Doom je prava pravcata FRP igra, a u daljem tekstu objasnicemo i zashto. Za pochetak,
igra poseduje TSR-ovu licencu za korishcenje pravila i likova iz Dungeon & Dragons
sveta, tako da ovde nije rech samo o klasichnoj borilachkoj igri kako to deluje na prvi
pogled, vec o naslovu sa mnogo vecom dubinom. Kako je ipak rech o igri koja se radi za
jedan arkadni sistem, jasno je da se u igri koristi samo manji deo D & D pravila i ta
doza je odlichno odmerena, jer poboljshava igru, a istovremeno ne odbija igrache
nezainteresovane za FRP svetove, mada ne iskljuchuje mogucnost da ce ih ova igra
zainteresovati.
Pricha koja prati igru je chista klasika i govori o republici Darokin koja se nalazi u
sredishtu poznatog sveta. Republiku sa svih strana napaduju plemena humanoida i
najrazlichitijih chudovishta a shto je najgore, nije rech samo o neorganizovanim,
stihijskim napadima vec se iza toga krije neshto mnogo vece...
Izbor likova na pochetku je jako bitan, jer su sve chetiri klase medjusobno veoma
razlichite. Fighter je najbolji izbor za pochetak, ima najvishe energije i najbolje barata
oruzhjem te je najslichniji Punisheru i ostalim klasichnim likovima iz skrolujucih
tabachina, a pored njega tu su i Elf koja se najbolje sluzhi magijama i najbrzhi je lik,
Cleric koji je kombinacija Fightera i Magiciana i Dwarf, chije su najbolje karakteristike
snaga i izdrzhljivost. D & D Tower of Doom ima i jednu veliku prednost u odnosu na sve
druge FRP naslove, jer omogucava ono shto do danas nije dostignuto ni na PC rachunaru -
igranje avanture u kojoj uchestvuje do 4 igracha. Pravi greh je igrati sam ovakvo
ostvarenje, pa strogo preporuchujemo igranje bar udvoje. Igru zapochinjete sa ukupno 50
srebrnih poena koji su i najbitnija stvar koju sakupljate u igri a pronalazicete ih u
kovchezima razbacanim po nivoima i ubijanjem protivnika. U kovchezima se pored novca mozhe
pronaci i nekoliko vrsta oruzhja i magija (neki likovi ne mogu da koriste pojedine magije)
kao i preko potrebnu energiju. Pri otvaranju kovchega morate biti pazhljivi, jer se u
nekima nalaze skrivene zamke. Za razliku od drugih borilachkih igara, protivnici u D &
D Tower of Doom nemaju naviku da samo bezglavu jurishaju na vas, vec pri svakom duelu
morate biti koncentrisani. Vecini protivnika mozhete zadati nekoliko udaraca posle chega
ce verovatno uspeti da se odbrane, a onda je red na vas da izbegnete udarac. Ponekad se
deshava i da protivnik jednostavno pobegne a isto mozhete uchiniti i vi, naravno ne uvek.
Jednostavno, borbe su interesantne i neshematizovane shto josh vishe pojachava utisak da
ovde nije rech samo o klasichnoj borilachkoj arkadi.
To je opet zasluga korishcenja pomenutih D &
D pravila, pa se protivnici ponashaju u skladu sa njima. Navedimo samo
nekoliko primera. Prvo, tu su kobolti koje karakterishe plashljivost, pa se
chesto deshava da jednostavno pobegnu iz bitke, trola je neophodno spaliti
da biste ga ubili, a zmajevi mogu da upotrebe svoj dah maksimalno 3 puta na
dan (odnosno 3 puta u borbi, u nashem sluchaju). Za manipulisanje likovima
se koriste 4 tastera: udarac, skok, promena sekundarnog oruzhja/magije,
korishcenje sekundarnog oruzhja/ magije. Lepo je shto postoji i mogucnost
zashtite od napada (drzhite pritisnut taster za udarac i pritisnete nazad
kada vas neko gadja ili zamahne ka vama) koja je chesto neophodna u borbi.
Kontrolisanju likova zaista nema shta da se prigovori tako da je ovaj
element savrsheno odradjen. Experience poeni su tako|e prisutni u igri, ali
cete poboljshanje karakteristika dobijati tek posle uspeshno okonchanog
nivoa. Najlepsha karakteristika ove igre jeste nelinearnost. Gotovo svaki od
nivoa mozhete zavrshiti na razlichit nachin: npr. vec na startu igre posle
nekoliko pobedjenih protivnika saznacete da je oblizhnji grad napadnut a
vama se postavlja izbor da li zhelite da krenete poteru za akrepima koji se
vracaju u planinu ili cete se uputiti u grad i spashavanje stanovnika.
Ipak da nelinearnost ne bude potpuna, posle
odredjenog vremena cete se naci na lokaciji do koje vode apsolutno svi
putevi. Na nekim nivoima postoje i tajni prolazi koji najcheshce kriju
dodatni novac i oruzhje, ali i donose sukobe sa tezhim protivnicima. Posle
uspeshno zavrshenog nivoa imate priliku da odete u prodavnicu i kupite
dodatno oruzhje i energiju. Najvazhnije je upravo kupovina energije jer
oruzhja ima podosta na svim lokacijama. Grafichki kvaliteti igre nisu mnogo
bolji od igara za stari CPS-1. Poredeci grafiku sa Punisherom koji se
pojavio iste godine, ali za CPS-1 mozhe se zakljuchiti da Tower of Doom chak
i zaostaje po dizajnu nivoa i kvalitetu animacije. S obzirom da je ova igra
jedna od prvih za CPS-2, mozhda tako neshto i ne chudi. Ipak, i to shto je
bar priblizhna Punisheru trebalo bi da obraduje sve ljubitelje 2D igara, jer
je crtezh likova dobar a animacija kvalitetna. Zvuchni efekti su odlichni a
muzika odgovara srednjovekovnom fantazijskom svetu. Sve ovo chini D & D
Tower of Doom jako dobrom igrom, a vi je obavezno probajte, bez obzira da li
ste ljubitelj borilachkih igara i/ili FRP svetova. Videcete da kompjuterski
FRP nije samo pogled iz poluptichje perspektive, pretrpan nerazumljivim
pravilima i privlachan samo za vlasnike PC rachunara. Ako mene pitate, Tower
of Doom je mnogo primamljivija igra od njih.
