Na ulicu izlazis ko pravi dziber. Plava kovrdzava kosa, zute lasteks gace i zute "superheroj cipelice". Cilj... Izgaziti sve na putu. A na putu vam se nalaze slepe cikice sa stapovima (ni malo bespomocne), bakice sa svojim smrtonosnim torbama, gorile pobegle is lokalnog zooloskog vrta, mali buldozi (a'la Tom i Dzeri) itd. Ovo bi bio najkraci opis jedne od najduhovitijih tabacina ikad. Pocevsi od glavnog lika i neprijatelja preko samih poteza do muzike, sve je okrenuto jednoj duhovitoj atmosferi. Sta vise reci nego da mozete da ugazite nekog zavrcuci mu usi ili zakucavajuci ga u zemlju (bukvalno U).

Ova igra je osobena i po tome sto poteze menjate sa nivoima. Imate ukupno 4 poteza, od toga dva su stalna, a druga dva se menjaju sa svakim nivoom. Osim toga jedini dodaci su srce (dopunjava energiju do vrha) i bomba koja ako explodira (mozete je izbaciti) odmah vas ubija. Takodje kada predjete igru (pet nivoa) jednom odmah pocinje drugi krug gde gorile bacaju banane na vas itd. a i gubite jedan od stalnih poteza.

Grafika u ovoj igri je kockasta, ali lepa cisto zbog velicine likova. Nema mnogo detalja i dobija se utisak kao da idete kroz tipicni crtani film. Skrol je izuzetno gladak, mada bi animacija likova mogla biti bolja. Sa druge strane ovo je C64 i animacija mu nikada nije bila jaka strana zbog memorijskih ogranicenja. Pozadine su prilicno genericke i ponavljaju se, ali kako necete nesto mnogo obracati paznju na njih, to i ne smeta toliko. Zvuk se sastoji od jedne melodije i jednostavnih efekata. Melodija je simpaticna i udopunjuje blesavu atmosferu, ali je veliki problem sto ona i zvucni efekti ne idu u isto vreme. Resenje koje je nadjeno daleko je od idealnog. Kada nema zvucnih efekata ide muzika. Ali kako zvucnih efekata ima dovoljno muziku cete slusati samo kada budete setali izmedju neprijatelja. Makar su napravili zadrsku od 2-3 sekundi izmedju kraja efekata i pocetka muzike tako da nema nervirajucih non-stop preklapanja.