Krajem osamdesetih i pochetkom devedesetih godina 20. veka Konami je objavio chitavu seriju igara za automate chiji su glavni protagonisti poznati likovi iz crtanih filmova i stripova. Na srecu, programeri nisu nijednom omanuli pa su sve igre nastale na ovaj nachin bile izuzetno popularne i kvalitetne (pomenimo samo dve sjajne igre po Nindzha Kornjachama ili The Simpsons), a avantura Asteriksa ujedno je i najbolja igra ikada objavljena o hrabrom galu i njegovim prijateljima. Za razliku od svih drugih Konamijevih ostvarenja iz tog vremena, ovde nema sjajno uradjenog introa, vec igra odishe pravom stripskom atmosferom, shto nikako ne mozhe biti loshe.

Igra kao osnovu koristi neke od 30-tak stripova koji su do sada objavljeni, i to chini na maestralan nachin. Uvodni nivo je jedini izuzetak i odvija se u okolini samog sela, simbolizujuci pochetak velike avanture. Sledeci nivo se vezuje za strip Asteriks i Kleopatra, zatim sledi Asteriks u Britaniji i josh nekoliko scenarija do poslednje, odluchujuce bitke u Rimu. Izmedju nekih nivoa imacete priliku da odigrate i bonuse koje su jako interesantni, poput trke dvokolicama ili sakupljanja blaga po brodu poznatih gusara (i obaranja chuvenog crnca sa izvidjachnice).

Grafichka izvedba igre predstavlja posebnu temu, jer je odradjena zaista savrsheno. Koliko god da su Nindzha Kornjache ili Simpsonovi posedovali kvalitetnu grafiku, Asterix ih je u mnogo chemu prevazishao. Za razliku od vec pomenutih igara, ovde su svi likovi zaista perfektno dizajnirani i animirani i nije preterano reci da deluju kao da su ih sami autori stripa crtali. Pozadine su prebogate detaljima i animiranom okolinom pa je atmosferu koja se stvara nemoguce opisati rechima, a brojni ljubitelji stripa sigurno ce se slozhiti sa ovakvom procenom. Mozhda deluje klisheizirano, ali dobra grafika ne mora nishta da znachi bez dobro ukomponovanih ostalih elemenata, a tu Asterix nije nishta slabiji. Gledajuci izvodjenje, nemoguce je bilo shta zameriti. I Asteriks i Obeliks imaju po nekoliko zajednichkih ali i unikatnih poteza, shto znachi da igranje ne mozhe postati monotono. Obeliksovo udaranje stomakom, shamaranje protivika ili lansiranje u vazduh samo su neki od duhovitih nachina za eliminaciju protivnika. Po defaultu (5. od 8 tezhina) igra je dosta teshka jer protivnici uzimaju previshe energije shto se teshko nadoknadjuje chak i upornim igranjem od pochetka (osim ako vam nije zabava da ubacite 10 zhetona i samo preletite igru), pa savetujemo da je smanjite na 4. nivo, koji je odlichno izbalansiran. Izbor protivnika i nije preterano velik, dominiraju nesretni legionari koji drhte kada se Asteriks ili Obeliks pripremaju da ih poshalju nebu pod oblake a tu su i debeli centurioni koji predstavljaju neshto tezhi zalogaj. Na svakom od nivoa bice i nekoliko protivnika koji su specifichni za dato okruzhenje, odnosno pojavljuju se samo na odredjenim lokacijama. Muzichka podloga i zvuk su naravno u duhu svega toga i po ustaljenoj tradiciji deluju jako dobro, chak fenomenalno. Teshko je sakriti odushevljenje kada chujete zvuk pri lansiranju protivnika ili neki od komentara - they are crazy! - npr. I shta vishe reci? Nemam naviku da idealizujem igre, ali ovde je sve uradjeno toliko dobro, da je to prosto za ne poverovati. Asterixu je nemoguce bilo shta zameriti osim shto ce vas posle igranja naterati na razmishljanje zashto se vishe ne prave ovakve igre, i zashto nije uradjena neka konverzija za konzole koja bi bila neshto duzha (poput sjajnog TMNT-a za NES).