Nemoguće je prebrojati sve dosad obavljene igre sa licencom Formule 1, ali je sigurno da ih je bilo na desetine. Grand Prix serijal odavno ugašenog Microprose-a, EA Sportsove simulacije ili Ubisoftovi serijali F1 Racing Simulation/Championship bili su među najsvetlijim primerima a rame uz njih po popularnosti uvek je bio i Sonyjev Formula One. Iako je po definiciji oduvek spadao u arkade zbog svog fenomenalnog, ali nerealističnog kontrolnog sistema i skromnih mogućnosti za individualizaciju karakteristika bolida, ovaj serijal stekao je veliki broj fanova još od svoje prve inkarnacije na Playstationu koja je nudila za to vreme spektakularnu grafiku, prave televizijske grafike i živahnog komentatora što je doprinosilo utisku da posmatrate prenos na televiziji (i izgledalo barem za dve klase bolje od Grand Prixa 2 koji je tada harao na PC računarima). Naredni nastavci doživljavali su uspone i padove ali je serijal opstajao zahvaljući igračima koji nisu nalazili preterano zadovoljstvo u izradi detaljnih setupova, ali su zahtevali da svi ostali elementi budu na vrhunskom nivou. Sve se promenilo kada je Sony sklopio ekskluzivan ugovor sa FIA-om kojim mu se garantovalo da će od 2002. pa najmanje do kraja 2006. biti jedina kompanija sa pravom na izradu F1 igara. Samim tim, Grand Prix serijal pa čak i Formula 1 EA Sportsa morali su da budu ugašeni, a sva pažnja je usredsređenja na Liverpool Studios kome je poverena izrada narednih nastavaka. I koliko god to nekome zvučalo kao jeres, Formula One 2005 je zaista jedna od najboljih igara posvećenih ovom sportu koja se ikada pojavila.

S obzirom da zbog nedostatka konkurencije Formula One serijal sada igraju i ljubitelji vernih simulacija, Formula One 2005 definitivno stavlja do znanja da je totalna arkadna orijentacija stvar prošlosti. Umesto toga, može se reći da ovaj nastavak predstavlja idealan balans simulacije i arkade, mada se može reći da ipak preteže ka ovom prvonavedenom. Igrače koji prate serijal u nekoliko poslednjih godina to neće iznenaditi, jer je i nekoliko prethodnih izdanja imalo takvo opredeljenje. Setup bolida dozvoljava jednostavno, ali i prilično detaljno podešavanje guma, količine goriva, menjača, uglova spojlera i sl. koje će zadovoljiti ambicije većine igrača, mada je sve to ipak daleko u odnosu na ono što su nudili konkurentski serijali prethodnih godina.

Za sam kontrolni sistem može se reći da je unikatan, i da ga je zaista teško porediti sa bilo kojom drugom igrom osim sa direktnim prethodnikom. Iz našeg ugla teško je proceniti koliko je realističan, ali autor ovih redova mora da prizna da mu se on svideo daleko više od svega što je imao priliku da proba do sada (a to uključuje tih par desetina igara pomenutih na početku teksta). Za apsolutne početnike tu je zaista veliki broj pomoći, dok će oni iole iskusniji već u startu moći da ih isključe. Uopšte, najveća prednost ovogodišnjeg izdanja je činjenica da je mnogo zabavniji od prethodnika. Frustrirajuće težak Formula One 2004 bio je nedostupan svima osim najfanatičnijoj publici, pa je ovaj put načinjeno dosta izmena kako se to ne bi ponovilo. Tu pre svega mislimo na AI rutinu, koja je daleko bolje implementirana. Ipak, prva dva nivoa ne nude naročit izazov, tako da ćete nakon savladavanja kontrolnog sistema verovatno biti u stanju da pobedite na bilo kojoj trci.

Opet, poslednji nivo težine najbolje otkriva nedostatke AI rutine - na nekim stazama vozači su jednostavno daleko brži nego na drugim. Najbolji primer je trka u Imoli koju je daleko teže osvojiti nego npr. Grand Prix Bahreina, nezavisno od toga koliko je kvalitetan setup koji ste kreirali. Tradicionalno slabo simuliranje oštećenja ima i svoje prednosti jer je AI veoma agresivan, ali ipak daleko manje nego u prošlosti. Čak i uz opreznu vožnju i pažljivo preticanje desiće se da protivnički vozači jednostavno zaborave na vas i naprave incident koji vas neretko može izbaciti sa staze (a oni za to neće biti kažnjeni). Lepa novina u ovogodišnjem izdanju su interaktivni pitstopovi - sada prilikom odlaska na servis treba pritisnuti odgovarajuću kombinaciju tastera u pravo vreme čime direktno utičete na performanse članova pitstop posade. Nažalost, sam proces dolivanja goriva je veoma jednostavan tako da postaje naporan posle nekog vremena, jer se uvek svodi na pritiskanje istih tastera. Možda bi bilo bolje rešenje da je kombinacija tastera različita, ovako, šanse da pogrešite su ravne nuli. Osim standardnog šampionata na raspologanju vam je i carrier režim koji je nažalost totalno nezanimljiv i verovatno će biti temeljno izmenjen u sledećem izdanju, pa se na njemu nećemo zadržavati.

Pre nego što počnemo priču o grafičkom aspektu igre, treba posebno pomenuti fenomenalni intro u kome su do savršenstva uklopljenja odlična animacija i neobična, ali fantastična kompozicija "Butterflies and Hurricanes" sastava Muse, koja kao da je pisana za ovu igru. Autoru ovih redova nije preostalo ništa drugo nego da konstatuje da je ovo daleko najbolji intro za jednu F1 simulaciju koji možete gledati na desetine puta bez opasnosti da dosadi. Zapravo, cela priča oko grafike ne može da bude naročito duga jer je ona veoma nalik na prethodno izdanje. PS2 je već odavno u svom zenitu i nerealno je očekivati neke velike grafičke zahvate, ali ono što se da primetiti je nešto kvalitetniji prikaz trka po kiši i naravno, već pomenuti animirani mehaničari. Frame rate je konstantan i vidno opada isključivo pri ulasku u pitstop, tako da sa te strane nemamo zamerke.

Nažalost, za zvučnu podlogu se ne može konstatovati ista stvar. Činjenica je da je i ovde prisutna boljka apsolutno svake igre na ovu temu iz prošlosti - atmosfera na samoj stazi je dosta sterilna, okolni objekti praktično nisu animirani, da ne pričamo o nekakvom navijanju publike. Kada na to dodate 2 komentatora sa veoma ograničenim fondom reči, utisak ne može biti naročito povoljan.

Posebna priča su bagovi - promena pneumatika predstavlja pravu noćnu moru zbog loše implementirane AI rutine pitstop posade a i u carrier režimu ne postoji komentar!

Sve u svemu ostajemo pri stavu izrečenom na početku - Formula One 2005 nije najrealističnija, pa možda čak ni tehnički najsavršenija simulacija ovog sporta, ali zato predstavlja najbolju igru u serijalu do sada. A to je sasvim dovoljno da je proglasimo za odličnu igru.

Sezona 2005
Ono po čemu će se pamtiti šampionat koji je tema ove igre jeste da je u njemu konačno prekinuta dominacija Ferrarija, koja je počela još 1999. osvajanje titule u konstruktorskoj konkurenciji, ali i Michaela Schumachera koji nije uspeo da dođe i do 8. šampionske titule. FIA je još jednom donela gomilu izmena u propisima kako bi se sprečilo da Ferrari ostane na vrhu, i to je konačno urodilo plodom, mada su skandali poput trke u Indijanopolisu doprineli tome da se mnoga od njih vrlo brzo ukinu (što se pre svega odnosi na povratak pravila o slobodnoj promeni pneumatika tokom trke). Titulu je na kraju, ni kriv ni dužan osvojio Fernando Alonso. U konkurenciji očajnog klupskog kolege, neverovatno maleroznog Raikkonena, tradicionalno incidentnog Montoye i Michaela Schumachera u totalno nekonkurentnom bolidu (zbog čega je njegovo treće mesto u generalnom poretku ravno čudu) Alonso je došao do titule zahvaljujući vrednom sakupljanju bodova, zbog čega je šampionat već posle 2/3 odvoženih trka bio rešen. Sezonu 2005. pamtićemo i po odlasku Jordana i Minardija, odnosno ukidanju izuzetno snažnih V10 motora koji su doprineli obaranju rekorda na velikom broju pista u kalendaru.