Od samog početka Macross Zero grabi gledaoca za kragnu i ne pušta ga. Sve počinje zapanjujućim dogfightom u kom se dokazuje Shin Kudo, glavni lik serije. Pošto skine s nebesa par neprijateljskih aviona, Shin i njegov navigator Edgar bivaju oboreni od strane humanoidne letelice. Ateriraju na Majansko ostrvo naseljeno primitivnom civilizacijom, koje u svojim mitovima čuva istinu o eksperimentima Protokulture na Zemlji. Tu Shin upoznaje tajanstvenu urođenicu Saru, inače sveštenicu po vokaciji i od nje saznaje o velikoj opasnosti koja preti čovečanstvu. Istovremeno, jedan drugi pilot testira prototip letelice zasnovane na vanzemaljskoj tehnologiji, kako bi se adekvatno suprotstavio neprijateljskoj sili. Letelica o kojoj je reč je VF-0, a pilot je niko drugi do Roy Fokker, teh Skull Leader i legenda serijala. Nakon dramatičnog okršaja, Roy uviđa Shinov potencijal i regrutuje ga u svoje redove. Da stvari budu komplikovanije, u blizini malenog ostrva na koje se Shin bio srušio pronađen je čudni artefakt očito vanzemaljskog porekla, i zbog toga je to parče tla postalo žarište konačnog sukoba UN snaga i Anti-UN alijanse. Ono čega su svesni samo ostrvljani je da takav razvoj događaja uvodi svet u opštu apokalipsu.

Moram da priznam da su prvi kadrovi dogfighta predstavljali pravi pozitivni šok. Ipak ja pripadam generaciji koja je odrasla na starim, legendarnim anime serijama, a gledanje svojih fiksacija iz detinjstva u modernom okruženju je, u najmanju ruku, vrtoglavo popravilo dan. Verujem da nisam jedini. Modeli aviona su listom urađeni u tri dimenzije, izuzetno precizno i efektno, upravo fotorealistično. Scene transformacije u gearwalke i Batroide su neviđene, naročito prva (Skull Leader) koja je toliko detaljno prikazala proces, da sam pomislio da je tako nešto moguće konstruisati. Ljudski likovi su već crtani u ravni, jako kvalitetno, i dobro se uklapaju u celinu. Ovakav izraz je viđen i u drugim anime delima (Vandread, GitS: Inocence), pa ne predstavlja iznenađenje, sem meni neupućenom, tog magičnog popodneva.

Zvučni efekti i muzika će vas na momente naterati da odvrnete zvučnike do daske. Od prvih kadrova do odjave muzika adekvatno upotpunjuje atmosferu. Poveliki dijapazon dešavanja je propraćen adekvatnim muzičkim backgroundom. Postoji čak i lagana vokalna melodija na francuskom, koju Sara peva za vreme obreda. Zvuci motora aviona i pucnjave su autentični, dok za glasove nemam zamerke.

Obično kad serija traje ovako kratko priča nema prostor da se razmaše, već je akcenat na brzoj radnji i dešavanjima koja se smenjuju vrtoglavom brzinom (Ko je rekao FLicton CLiper?). Ipak, Macross Zero ima dobro razvijen univerzum kao potporu, tako da je radnja koncizna i zaokružena, mada će delovati pomalo konfuzno nepoznavaocima serijala. Većina laika će te delove između spektakularnih okršaja ispratiti sa polovičnom pažnjom. Potpuno nezasluženo, moram reći. Majanska mitologija datira iz kamenog doba, i sadrži mitove koji svedoče o dolasku viših bića na Zemlju i njihovog dejstvovanja na oblike života. Postoje brojne paralele sa ostatkom serijala, recimo korišćenje zvuka kao ultimativnog oružja. Na kraju, kao i u svakoj space operi, tu je romansa koje ima u povelikim količinama, čak tri zaljubljena para se mogu zapaziti (DD i Nora su treći).