"Vau... ovaj, mislim... vau..." Ovo je bio moj ne baÅ¡ inteligentni komentar kada sam zavrÅ¡io gledanje ove serije. Ono Å¡to sam hteo reći bilo bi viÅ¡e u stilu "What the fu$%", ali nisam uspeo u tom trenutku ni toliko da se opasuljim. Kao Å¡to se da zaključiti, serija je prilično naporna, Å¡to ne znači da je loÅ¡a, čak naprotiv.

Serija počinje scenom samoubistva jedne devojke bacanjem sa krova. Onda prelazi na drugu devojku - Lain. Ona ide u srednju Å¡kolu i veoma je povučena i joÅ¡ uvek vuče detinjaste navike. DoÅ¡avÅ¡i u Å¡kolu, zatiče jednu od devojaka iz svog razreda prilično uplaÅ¡enu i uplakanu. Ispostavlja se da neko salje e-mailove sa potpisom Chisa Yomoda, imenom devojke koja se ubila. Kad počne čas, dok profan piÅ¡e po tabli (hej, uče C), Lain počinje da halicinira. Na kraju doÅ¡avÅ¡i, ona napokon upotrebi svoj Navi (visoko-modularni kompjuter, neÅ¡to kao PC danas. Obratiti pažnju na dizajn OS-a. Fenomenalno). Ispostavi se da je i ona dobila e-mail od Chise, ali ne neki uopÅ¡ten kako bi se očekivalo od neslane Å¡ale nego veoma personalizovan baÅ¡ za nju. Chisa sama kaže da se nije ubila nego da je samo odbacila svoje telo. Uz to kaže da ovo Å¡to radi, radi da bi dokazala da nije mrtva, već samo da je promenila svoj oblik i da iako sada ona to ne razume da će uskoro svi razumeti o čemu priča. Kada je Lain upita zaÅ¡to je to uradila Chisa kaže "jer je Bog ovde". Da bi sve bilo čudnije, njena majka nema ni najmanju reakciju kada sazna za gorepomenute događaje.

Ako ste pomislili da je ovo Å¡to sam napisao čudno, čekajte da odgledate ostatak serije. Sve deluje kao da je ime Serial Experiments Lain doÅ¡lo od serije eksperimenata ove serije sa vaÅ¡im umom. Å alu na stranu, serija je teÅ¡ka, ali ima veoma dobru, originalnu i duboku priču. Kako je priča prilično apstraktna, može se protumačiti na viÅ¡e načina, ali uglavnom na dva: sa ili bez religioznih implikacija. Ne očekujte ovde nikakve brze sekvence, nikakve kliÅ¡eirane likove, niÅ¡ta od stadardnog. Osim toga serija je veoma tehnoloski orijentisana. Mnogo puta mi je izmamila osmeh kada sam pomislio na paralele izmađu danaÅ¡nje multiplayer zajednice i nekih scena. Ne, one nisu smeÅ¡ne, to sam samo ja. Osmeh mi je skinula pomisao da danaÅ¡nji fanatični multiplayer igrači, online ovisnici (u bilo kom obliku online realnosti) itd. i dekadencija ovog sveta idu u pravcu ove serije.

Crtež u ovoj seriji je prilično prost. Sam crtež i nije toliko čudan, ali manjak detalja kao da je nastao upotrebom nekog od cartoon shadera za 3DSMax ili slično, ali sa čak manje detalja. Sa druge strane neki detalji su toliko izdetaljisani da to nije normalno, a i neke stavke su izmenjene sa ili bez značenja (na primer, senke su pune crvenih detalja itd). Sve deluje čudno, ali funkcionalno. Takođe ima i dosta obojenih stvarnih snimaka i običnih snimaka inkorporiranih u samu seriju. Animacija sa druge strane je prilično prosečna. Sve to nekako deluje prilično čudno i trebaće vam dosta vremena da se naviknete. Zvuk je OK. Kao i Å¡to bi se očekivalo, muzika je prilično psihodelična kada je upÅ¡te ima. DoduÅ¡e tu ne računam uvodnu muziku. Glasovi su ok, i niÅ¡ta viÅ¡e.

Ako mislite da niste dovoljno #$%& u glavu Evangelionom, obavezno uzmite ovo. Odlična je serija, ali nije baÅ¡ za svaki ukus.