Grad vecitog snega je ispario iz njegovog secanja. Sve cega se seca je da je cesto odlazio tamo kao mali. Sada je posle toliko godina prinudjen da se vrati tamo. On zna da se mnogo toga dogadjalo u tom gradu ali ne sta. Na samom silasku sa voza (dobro de, pose duzeg cekanja posle silaska sa istog) srece jednu od dve osobe koje se seca, Nayuki, cerku zene kod koje je ziveo kad je boravio u tom gradu i njegovu vrsnjakinju. Ona je presrecna sto ga vidi a da njemu razlog i nije najjasniji. Stigavsi u svoj novi dom srece i drugu osobu koju poznaje, Nayukinu majku. Iako vreme pocinje prolazi njegova secanja se ne vracaju, ali senke i demoni proslosti ne cekaju njegovo krhko pamcenje da se povrati. To je ukratko zaplet Kanon-a.

Serija je nastala kao ekranizacije price iz igre koja je prvo izasla ja PC u H varijanti (hentai, verziji za odrasle) a zatim i u preciscenoj verziji za sve uzraste za Dreamcast. Igra je stekla veliku popularnost zahvaljujuci odlicnoj romanticnoj prici sa par velikih zapleta i par podzapleta. Kroz igru se kao i kroz samu seriju konstantno provlacila tugaljiva atmosfera nesrecnih veza medju mladim ljudima. Seija prati pricu igre (koliko je to moguce) koja pozajmljuje detalje tu i tamo iz Japanske mitologije mada se sve desava u neko danansnje vreme. Na zalost igre su izasle samo za japansko trziste.

Crtez je dobar ali ljudi imaju oprecna misljenja o tome. Uzrok tome je prilicno specifican crtez lica sa najvecim ocima koje ste videli na jednom ljudskom liku. Takodje ekstremiteti (ruke i noge) deluju cesto neproporcionalni a likovi izgledaju dosta mladje nego sto treba da budu. Takav je bio moj subjektivan utisak. Na sve to se lako privikne (od trece epizode na to nisam ni obracao paznju) ali utisak i dalje ostaje. Takodje cesto su crne crte koje izrazavaju ivice i te kako prenaglasene, narocito u krupnim planovima. Na to sam se vec teze navikao, i i dallje mi bode oci. Animaciji se nema sta zameriti. Glatka je i precizna ali se kao i u svim serijama od negde polovine '90 godina drasticno stedelo na njoj gde god je to bilo moguce. Muzika je bas onakva kakvu bi ste ocekivali od ovakve serije. Tihe i mirne melodije cine vecinu repertoara a ni ostatak nije bas u ritmovima koji bi se ocekivali od brzih scena. Glasovi su dobri, mada bi neki moj izraz bio pravi Japanski, dakle profesionalno odabrani i profesionalno odglumljeni. Kao sto se moze ocekivati glasovi su niski i naizgled premladi, ali hvala bogu nema onih pistavih koji su iskakali kroz istoriju animea tu i tamo (za referencu slusati Yuri-in originalni Japanski glas u Dirty Pair Flash). Kao sto ste mogli zakljuciti ovo je jos jedan predstavnik TZV "harem anime"-a gde se gomila likova jednog pola (obicno zenskog) vrti oko jednog lika drugog pola (obicno muskog). Za razliku od vecine animea ovog tipa ovo nije akciona komedija nego romanticna drama, sa malim primesama komedije.

Takodje iako su likovi iz igre za ciji tip je standardno da su likovi idelizovane fantazije stvorene da privuku usamljene pripadnike muskog pola oni su u ovom slucaju mnogo bolje odradjeni sa pravim, donekle kompleksnim licnostima. Tempo izlaganja je spor (previse spor za mnoge ljude) sto je takodje karakteristika serija nastaloh po ovakvim igrama. Mnogo vremena je posveceno naizgled nevaznim detaljima koji su upravo bitni za privlacenje ciljne publike igre. O samim likovima ne bih mnogo da razglabam (narocito o nekima od njih) da ne bi drugima pokvario dozivljaj gledanja serije. Evo i to ukratko:

Yuuichi
Yuuichi je mladic od svojih 17 godina. Posle mnogo godina vraca se u grad u kome je provodio mnogo vremena u svom detinjstvu. Ono sto je problem je da je to vreme u njegovoj glavi jedna velika praznina. Sa druge strane druge osobe ga se dobro secaju i reaguju shodno tome. Ocigledno je da su osecanja pobudjena tim secanjima podeljena i da nagone doticne osobe na raslicite i neobicne rakcije. Njegova secanja tj. manjak istih samo inteziviraju stvari. Oni koja ga po prvi put vide imaju priliku da upoznaju jednog dobrodusnog i vedrog mladica koji je cesto neprijatno direktan. Mladica koji i pored svoje emocionalne nezgrapnosti veoma pazljiv prema tome da ne povredi ljude svojim ponasanjem (osim svojom direktnoscu) i kome je svaka osoba vazna na osobit nacin.

Nayaki
Nayuki je vrsnjakinja Yuuici-a kod koje je on provodio svoje raspuste. Iz tog vremena on je ostao u njenom srcu. Koliko god on bio neprijatan prema njoj samo zahvaljujuci svojoj direktnosti i manjku secanja iz tog perioda ona je uvek voljna da mu da drugu sansu. Izuzimajuci to Nayuki je povucena devojka sa malim ali bliskim krugom prijateja. Osim toga urednost joj nije najjaca strana, notorno kasni na sve moguce sastanke (sem kad je Yuuichi u pitanju) i nije bas uporna, tj relativno lako odustaje. Sanjalica je, i ceka svog princa na belom konju sakupljajuci stone satove najneobicnijih oblika i ideja.

Ayu
Jednog dana dok Yuuichi cheka Nayuki da izadje iz radnje u njega se zakuca oniska devojka sa malim rancem sa andjeoskim krilima. Bez mnogo objasnjenja ona ga povlaci i nastavlja da trci neprestano ga vucuci ga za sobom. Kasnije se ispostavi da je ukrala par taiyaki-ja sa standa nekog ulicnog prodavca i da bezi od njega. Polako on biva uvucen u blisku pricu sa njom. Sto se njene licnosti tice ona je lakomislena, dobrodusna i pre svega impulsivna i podlozna uticaju svojih trenutnih zelja. Ipak daleko od toga da je njena licnost losa. Uvek vedar stav i velika strast sa kojom radi stvari natkriljuju njene negativne osobine.

Makoto
Sta bi ste vi uradili da vas jednog dana iznenada prati kartonska kutija po ulici i da jedan zenski glas iz doticne izjavi da ce vam se napokon osvetiti? Pa Yuuichi se nasao upravo u takvom polozaju. Glas je pripadao mladoj devojci po imenu Makoto koja je izgubila pamcenje i koja se seca samo jedne stvari, da treba da se osveti Yuuichi-ju. Ne seca se cak ni zasto. Nayukina majka se sazali na Makoto i primi je u kucu dok ne saznaju koje je i vrate je njenoj porodici. Sto se tice njene licnosti Makoto je podosta detinjasta, stalno smisljajuci neke zvrcke na Yuuichijev racun. Sa druge strane to su samo kazne za to sto ne obraca paznju na nju. Kada napokon privuce njegovu paznju stvari su se vec iz korena promenile.

Mai i Sayuri
Elegantno obucena devojka, povucenog ali otmenog drzanja svake noci stoji u holu skole drzeci mac. Demoni opsedaju skolu i ona se svake noci bori sa njima. Na zalost bobe sa demonima ostavljaju vidljive posledice na zgradi skole i zbog toga ona ima probleme sa skolom. Jedina osoba sa koja drzi do nje kao drugarice je jedna veoma vesela i vedra devojka po imenu Sayuri. Jedino ona moze da se probije kroz emotivnu barijeru Mai i spremna je da sve ucini ne bi li pomogla svojoj dugarici. Jedne noci Yuuichi se kasno uvece vraca u skolu jer je zaboravio Nayukinu svesku. Tu biva napadnut od demona i spasen od strane Mai. Iz zahvalnosti i fasciniranosti pokusava Yuuichi pokusava da se sprijatelji sa njom. I kada resi da to i nije neka perspektiva Sayuri se hvata za njega kao slamku spasa za Mai.

Shiori
Ispred skole u koju ide Yuuichi (i Mai i Sayuri i Nayuki) stalno sedi devojka obucena suvise lagano za sneg i led koji je svuda i noseci oko ramena kariran sal. Iako ona ne ide u skolu kontantno je tu. Sobzirom da je izleteo sa casa i da ju je ranije upoznao kroz jedan incident na ulici (koji je po obicaju ukljucivao Ayu) Yuuichi odluchi da to vreme provede sa njom. Ispostavi se da je ona trebala da krene u tu skolu ali da se malo razbolela pa eto ne moze da krene. Jedina razonoda su joj posete skoli koje revnosno sprovodi. Ipak istina je mnogo dublja i Yuuichi po obicaju biva uvucen.