Nemajući boljeg načina da odlučim koju seriju da opišem sledeću, pribegao sam malom triku. Dograbio sam daljinski upravljač i pustio nekoliko sekundi nasumičnog programa, da bih izvukao asocijaciju na osnovu koje ću odrediti šta da stavim u zaglavlje. I imao sam šta da vidim. Razdragana masa u "deriliumu", fleka u uglu, sintetičko biće na bini i njena numera "Tvoj seksi robot". E, da ga… Ako ništa, bar je asocijacija bila prilično jasna. Dobro, posle sam se setio i Ghost in the Shell: Stand Alone Complex-a (ashiteru, Motokooo…), ali kasno.

Dakle, Chobits. Okej, sve se dešava u Japanu u okruženju koje liči na savremeno, samo sa drastičnim napretkom tehnike. Informacione tehnologije i kibernetika su dovedene do granice sa magijom, tako da je omogućeno stvaranje veštačkih ljudskih bića, zvanih Persokoni. Oni su vrlo privlačni, pogodni za programiranje i krajnje laki za korišćenje. Mogu da obavljaju posao kompjutera, web pretraživača, terminala ali i da rade u uslužnim delatnostima. Na mestu ušiju Persokoni imaju rasklopive spravice unikatnog oblika u kojima su portovi za povezivanje sa računarom i drugim medijima. Mogli su da ih naprave i manje vidljivim, ali onda se Persokoni ne bi razlikovali od ljudi. Sve u svemu, idealna bića koja bezuslovno slušaju ljude. U tolikoj meri, da ljudi, nesavršeni kakvi jesu, ponekad odustaju od međusobne komunikacije i okreću se isključivo životu sa Persokonima. Donekle razumem takvu odluku. Opet, ovo je mnogo suptilniji način uništenja ljudskog roda od strane AI nego što je to prikazano u Terminatoru ili Matrixu.

Nego, ja otišao u pograničnu zonu, a vi ne znate o čemu se zapravo radi. Pa, zamislite momka iz totalno ruralne sredine koji dolazi u metropolu da se školuje. Ja ne moram, ja tog gledam u ogledalu (ko je rek’o "egoista"?). Za Motosuva Hidekija život je imao uobičajenu rutinu, koja podrazumeva mnogo fizičkog rada i održavanje domaćinstva u redu. On sam je navikao na samoću i tišinu u kojoj jedna misao može da se žvaće nedeljama. Po mogućstvu naglas. Monotoniju takvog življenja Hideki pokušava da razbije konkurišući za Univerzitet u Tokiju, ali ne prolazi iz prve. Ipak, steže petlju i odlazi u veliki grad da se adekvatno pripremi za sledeći krug prijemnog. Došavši u Tokijo, Hideki shvata da bi morao da se odrekne nekih starih navika, ako želi da prođe kao normalan. Ili to, ili da ne razmišlja o ero-filmovima. Bar ne naglas. (Jedna nedoumica: u animeu hentai zauzima ulogu pornografije, šta je onda njima hentai?) Trebalo je vremena da se Hideki snađe i stigne do motela, koji drži vrlo ljubazna nastojnica. Tu se upoznaje sa šarmantnim Šinboom, s kojim deli sudbinu, pripremne časove i zgradu u kojoj stanuje. Šinbov pomoćnik je minijaturni Persokon zvani Sumomo i postojanje tih bića veoma zaintrigira Hidekija, koji je mahom zamišljao tehnologiju kao lakši način za dolaženje do stručne literature za intimne aktivnosti, bez blama pred prodavačicama. Dobro, čovek jeste zvekan, ali dobar deo Neta zauzimaju upravo takvi sajtovi (oko 4,2 miliona).

Uglavnom, jedne večeri Hideki nalazi ženskog Persokona bačenog u smeće. Posle kraćeg premišljanja odnosi ga kući (na jedvite jade). Potom se nekoliko sati muči da pronađe dugme za uključivanje, i nalazi ga na, u suštini, očekivanom mestu (Y) . Persokon se budi i Hideki shvata da je ona preslatka. Međutim, kako je na smetlištu ostao hard disk sa svim informacijama (jbg, Hideki baš zna čemu to služi), taj slatki Persokon je potpuno formatiran, da se najlagodnije izrazim. Jedino što zna da izgovori je “Čii”, tako da je Hideki imao lak zadatak oko davanja imena. Ipak, Čii je funkcionalna i ima softver koji joj omogućava da uči, tako da naš mladi junak nije u opasnosti da prođe kao Čarls Bukovski (mislim na onu priču u kojoj Bukovski firca lutku iz izloga). Međutim, ona je lišena bilo kakvih moralnih i društvenih normi, tako da je isprva šetala naga po stanu, potom se dokopala Hidekijevih stručnih magazina ("that was extremly educating" - Kintaro Oe), sve padajući mu na grudi svakih par minuta. Pred Hidekijem je veliki posao - prilagoditi Čii svakodnevnom životu i stvoriti od nje korisnog pomoćnika, a ujedno se spremiti za prijemni i naći izvor prihoda.

Prva interesantna stvar u vezi sa serijom Chobits su oči. I ljudi i Persokoni imaju mutne oči bez zenica sa jednom svetlom mrljom u donjem uglu. Hideki jedini ima pogled domaće životinje, poznat i pod imenom blagoteleći. Crtež je očekivano natprosečan. Konture su oštre i ponekad naglašene i nema puno emotikona, osim sa Hidekijem. Primetio sam da novije anime serije imaju izraženu stilizaciju koja pomalo odstupa od realističnog crteža, ali ne znači da sam automatski protiv toga.

Muzika je stvarno odlična. Genijalan izbor je napravljen u izboru melodija, jer u potpunosti odgovaraju opuštenom štimu ljubavne komedije. Kudos za intro "Let me be with you", u stilu brit popa. Fenomenalno. Glasovi su tu u ravni. Ne mogu baš da odredim akcente, ali Hidekijev izgovor se pomalo razlikuje od ostalih. Izgleda da su i na to mislili. Ostali seiyuu-i su ubedljivi i odgovarajući likovima, što posebno važi za Čii. Njen slatki glas omiliće vam i najdepresivniji dan.

Chobits može da posluži laiku za japansko društvo da postepeno uči etikeciju zajedno sa Čii. Kako je ona u početku kao neko ko je pao sa nebesa, Hideki je postepeno upoznaje sa finesama ponašanja i razgovora. Do kraja serije Čii postane dovoljno umešna da iskaže svoja i shvati tuđa osećanja.

Takođe, čakra je resurs koji se koristi za izvođenje borbenih tehnika. Te iste tehnike se mogu podeliti u tri osnovne grupe. Taidžutsu podrazumeva sve stilove bliske bor(?)be… izvinite, pogrešan Paste.

Iako je serija najčešće vedra i duhovita, poneki likovi imaju ozbiljne probleme, većinom ljubavne. Naime, već sam pomenuo da se poneki ljudi okreću Persokonima, zanemarujući pripadnike svoje vrste. U tim okolnostima, ljudi koji su svesni svojih slabosti počinju da se pitaju kako da se mere sa u premisi savršenim Persokonima koji su zauzeli njihovo mesto. To dovodi do depresije inače jako privlačnih i šarmantnih ljudi. I tako, uprkos SF postavci, ovo je lagana romantična komedija. Komični elementi proizilaze iz Čiinog "marsovskog" pristupa življenju i Hidekijevih nespretnih pokušaja da joj pomogne i nauči je. Ko bi pomislio da će da mladi zemljodelac i slatka robo-devojka postati jedan od lepših parova u animeu. Veridict: romantično, neopterećujuće i nepretenciozno ostvarenje, lepo balansirano između shojo i shonena. Nešto kao Elfen Lied samo bez Nasilja. Pogledati, ali ne po obavezi, već samo ako ste sigurni da volite ovako nešto.