Grafika
Obe igre su grafički problematične pre svega zbog niske rezolucije u kojima su rađeni sprajtovi. Zaista, sprajtovi su napravljeni za rezoluciju od 320*240, ali pošto se ove igre nikada ne prodaju u velikim količinama niti po visokim cenama to je više nego shvatljivo. Uostalom stil grafike je mnogo važniji u ovim igrama od same rezolucije. U svakom slučaju, EFZ (Eternal Fighter Zero) ima prilično detaljno animirane sprajtove, mada detaljnost animacije varira sa likovima, ali je u svakom slučaju bolja od SNK standarda. Čak je i recikliranje frejmova u većini sličajeva u više nego razumnim granicama. Pozadine su takođe u niskoj rezoluciji, ali su veoma detaljne. Šteta je što nisu animirane kad se uzme u obzir mala rezolucija.

U Bad Moon Edition izdanju sam izgled ekrana za borbu je nažalost pretrpeo velike izmene od originalnog. Nažalost, jer je izmena na gore. Originalni je svakako bio vanserijski i nešto neviđeno. Ipak i ovaj je dobar i savršeno funkcionalan. Ako neki detalj pokazuje poreklo ove igre to su sličice koje se prikazuju pri učitavanjima a koje su sve odreda fan-artovi likova iz igre (tačnije likova iz igara koje su inspirisale autore EFZ-a). Melty Blood ima još bolje animirane sprajtove, ali nažalost sa više reciklaže frejmova što je i razumljivo. Ipak, kao celina, animacija je nešto bolja. Pozadine su urađene u viskoj rezoluciji i neke čak i pomalo animirane, ali neke su bezrazložno proste i mrtve dok druge oduševljavaju. Isto se odnosi i na ilustracije u story modu. Sam izgled ekrana gde se odvija akcija je savršeno je pregledan i jasan, ali nažalost ne previše primamljivog izgleda. Osim toga postoji u fullscreen animirani intro (za original, Re-Act je ostao bez tog detalja) koji izgleda prelepo. Sve u svemu Animacija + Pozadine + Anime intro protiv Loading Screenova + Više sprajtova. Grafički Melty Blood je bolji, ali za dlaku.

Zvuk
Rešenje za muziku u EFZ-u je bilo lako. Uzeti već postojeću muziku iz igara iz kojih potiču i likovi. Međutim, da sve ne bi bilo tako prosto, autori su se obratili velikom broju ljudi koji vole da obrađuju (remixuju) muziku iz igara i animea. Na kraju je ipak pola muzike obrađeno od strane razvojnog tima ili preuzeto u nedirnutom stanju, a druga polovina uzeta od dostavljenog materijala od strane fanova koji su bili više nego sretni da plate za igru u kojoj će čuti svoje delo (a platili igru nisu već su sve inkarnacije dobijali besplatno - lep gest). Kao posledica toga, muzika je fenomenalna. Sa druge strane efekti su generički sa vrlo malo specijalizovanih po liku. Glas naratora(ke) kroz igru je glas devojčice što savršeno odgovara igri gde se slatke devojčice prebijaju, spaljuju itd, itd. Radi efekta glasu je dodat i blagi eho. Za potpun užitak pobrinula se i dobra doza engrisha. Sa druge strane glasova likova skoro da i nema.

Melty Blood predstavlja suštu suprotnost. Muzika je dobra mada ne bi smetalo da je ima više. Naratora nažalost nema, a to bi umnogome poboljšalo story mode i druge detalje. Sa druge strane glasovi su odlični i ima ih koliko vam srce ište. Iako opet fale u story modu, arcade mod je kompletno ozvučen sve zajedno sa krajevima. U samoj borbi likovi se svesrdno deru i viču što prilično doprinosi njihovoj individualizaciji. U ovoj igri ima dosta parova likova koji su u stvari isti lik u različitim psihičkim ili fizičkim stanjima, ali ni tu glasovi nisu isti što je dodatni plus. Zvučni efekti su takođe na visokom nivou i donekle variraju među likovima. Muzika je pitanje ukusa, tako da o njoj ne vredi raspravljati, ali objektivno u Melty Blood je uloženo više rada i truda makar što se zvuka tiče.

Sistem borbe i kontrole
Ovde Eternal Fighter Zero opravdava ime. Večnost je vreme koje će vam trebati da provalite sve likove. Postoji mnogo zajedničkih elemenata kao što su osnovno kretanje, Jump Cnacel (Skok u sred udarca ne bi li nastavili kombo u vazduhu), Recoil Guard (rizičan blok bez mogućnosti probijanja i stuna), Instant Charge (prekidanje bilo kog poteza na pola i nastavljanje komboa), Fall Recovery itd. Sa druge strane mnogli likovi imaju velike specifičnosti koje ih odvajaju od drugih i deluju kao da su došli iz druge igre. Tako na primer Nayuki ima poseban stance za neke poteze kao i teglice džema od čije količine zavise njene sposobnosti. Mai kao da je pobegla iz Samurai Showdowna i ima «cooldown» na svojim specijalima. Kirisima koristi magije koje mora prvo da pripremi, a Minagi kontroliše i svoju prijateljicu Michiro čije je pozicioniranje ključno za igranje sa Minagi. Primera ima još, ali to nije sve. Svi likovi imaju trčanje i air-dash, međutim dok većina to radi kao u na primer Guilty Gearu, neki se teleportuju ili lebde i lete ili jednostavno padnu iz neba pod uglom od približno 30˚, ali da se vratimo osnovnim komdama i stavkama. Za kontrolu se koriste 4 tastera. Tri su standardno slab, normalan i jak napad dok je 4 taster dugačiji kod svakog lika koji ga koristi, a neki likovi ga ne koriste uopšte. Pored health bara postoji i super bar izdeljen na 3 dela (skoro svi superi imau 3 nivoa u zavisnosti koji taster se koristi za izvođenje) kao i reinforce bar koji služi za instant charge i da pojača neke napade kada je pun. Takođe postoje i takozvani eternity specijali koji se mogu izvesti samo sa manje od 1/3 energije i punim special barom. Ima još mnogo toga što bi se moglo reći o samoj borbi u EFZ-u, ali ostavimo nešto i čitaocima da provale.

Za one koji traže igru koja je dosledna sama sebi u svim likovima, Melty Blood je pravo rešenje. Način borbe je prilično sličan kod svih likova sa standardnim varijacijama u brzini, snazi i dometu medju njima. U svakom slučaju za kontrolu se koriste 4 tastera. Tri su standardna, slab, srednji i jak napad, dok je četvrti takozvani capture što je samo još jedan naziv za stari dobri parry. Na ekranu je osim health bara vidljiv i super bar koji ima 3 podeoka, koji doduše nisu vizuelno predstavljeni već je uz njih dopisan procenat popunjenosti koji se kreće od 0,0% do 300,0%. Za određene poteze super bar se može koristiti i za dva moda. Prvi je Heat koji se automatski aktivira kada se super bar mapuni do 300% i traje nekih desetak sekundi. Za to vreme mguće je izvesti neograničen broj supera, jedan dodatni counter, a i energija se polako obnavlja (o tome više malo kasnije). Tokom Heata moguće je aktivirati i Blood Heat koji je unapređena verzija heata plus lik postaje jači. Tu je i treći bar koji meri iscrpljenost. Blokirajući napade, dobijajući batine kao i koristeći super-bar likovi se iscrpljuju. Kada se iscrpe podložniji su peglanju. Neki pokreti se mogu prekinuti u supere, a neki potezi se takođe mogu "resetovati" radi nastavljanja komboa, ali i jedna i druga mogućnoct troši super bar. Postoji i umanjenje snage napada sa dužinom komboa tako da treba paziti kada se koriste najjači napadi, jer mogu da postanu veoma slabi. Što se tiče vraćanja energije, svako oštećenje se deli na nepovratno i povratno. Nepovratno je zauvek izgubljeno, a povratno ostaje označeno crvenom bojom na health baru. U heat i blood heat modu ta energija se postepeno vraća. Sve u svemu, u ovoj kategoriji, igre su prilično izjednačene. I jedna i druga su combo-happy i u obe air-comboi su veoma važni. Obe imaju duboke sisteme borbe mada dosta različite. Ono što po mom mišljenju daje prednost EFZ-u je raznovrsnost među likovima i njihovim načinima borbe.

Ostali aspekti
Pre svega, ove dve igre se razlikuju po koncepciji. Eternal Fighter Zero je čista fanmade igra dok je Melty Blood, mada napravljen od ljudi koji rade fan igre, deo priče i zvaničan deo Tsukihime univerzuma. Stoga Melty Blood ima veoma dobar story mod sa više krajeva u zavisnosti od toga kako se krećete kroz igru. Ne samo to, nego je story mod priča gde između borbi ima zaista dosta toga da se čita. Čak i u arkadnom modu postoje tragovi priče za svakog lika zasebno kao i zasebni krajevi (sve jeste na japanskom, ali radi se na prevodu, opet od strane fanova). Sa druge strane priča u EFZ-u je apsolutno zanemarljiva, neročito zato što postoji samo u upustvu od par strana koje dolazi uz original.

Obe igre imaju practice mod koji je dobar u oba slučaja. Dok je u Melty Bloodu moguće detaljno podesiti šta će protivnik u tom modu raditi, ne može se podešavati super bar što je prilično čudno. U EFZ-u je moguće kontrolisati super bar i donekle protivnikov health bar, ali zato je kontrola nad njegovim ponašanjem prilično ograničena. Na žalost, u Melty Blood-u tastatura nije zvanično podržana. Postoje doduše predefinisani tasteri za oba igrača, ali daliko od toga da su idealni. Praktično je nemoguće da dva igrača igraju na jednoj tastaturi što je velika mana sobzirom koliki je procenat igrača koji su navikli na tastaturu. Sa druge strane EFZ nema takve probleme i rekonfiguracija tastature je moguća. Opcije su u obe igre manje više standardne i svode se na težinu igre, broj rundi, jačinu mutike i efekata i slično. EFZ ima jednu dodatnu opciju, ali se ona startuje iz zasebnog fajla. To je color editor za likove, tako da, ako ste baš želeli neku kombinaciju boja na nekom liku, možete i to da uradite iako će vam to malo teže zatrebati pored velikog broja šema koje su već ponuđene.

Zaključak
Melty Blood je kompletnija igra, bez pogovora, ali koja će se nekom više svideti je stvar ukusa. Nekome će se svideti ozbiljnost, krvoločnost i standardan anime crtež Melty Blood-a (sumnjam da će se nekome ovde svideti story mod, jer je na japanskom), a drugom komičnost i "cuteness" kombinovani sa dubokim i raznovrsnim sistemima borbe Eternal Fighter Zeroa. Jedini način da budete sigurni je da probate obe igre i odlučite posle utisaka iz prve ruke.
 

Zabavnost:
5