Visoko, visoko iznad oblaka nalazi se nebeski grad, Laputa. Mnogi svedoci su ispredali priče o njemu i njegovim čudesnim stanovnicima i mašinama koje ih opslužuju. Ali, vreme koje je neumitno prolazilo i nevolje koje su pritisle narod potisnule su ta sećanja u zapećak dok na kraju od Lapute nije ostala samo priča za laku noć. Sve dok jednog dana princeza Lapute nije došla na Zemlju, kod sina čoveka koji je video zamak na nebu.

The Castle in the Sky je jedno od najhvaljenijih i najpopularnijih Ghiblijevih dela. Iako epske priče sa junakinjama nisu bile novost za studio (Nausicaa), tek Laputa proširuje granice i uspostavlja odrednice u daljem radu na sličnim delima. Po prvi put Mijazaki kombinuje uticaje japanskih bajki sa zapadnjačkim pristupom naučnoj fantastici, stvarajući film dotad neviđene lepote i zabavnosti. Inače, ako niste znali, Laputa je ime preuzeto iz "Guliverovih putovanja" engleskog pisca Džonatana Svifta, gde je takođe služilo kao ime letećeg ostrva.

Sve počinje na čudnovatom brodu visoko među oblacima. U jednoj kabini kraj prozora sedi tužna ali slatka Šiita i odbija da ruča, kao u pesmi Mike Antića. Štimung iznenada kvare nebeski gusari koji napadaju brod u potrazi za kristalom koji devojčica nosi. Agenti na čelu sa Muskom pokušavaju da je odbrane, ali ona im beži kroz prozor. Ne želeći da padne u ruke ni gusarima ni agentima, Šiita skače s broda. Tokom pada, dešava se nešto čudesno: devojčicin kristalni medaljon zasija, obasja je celu i učini da ona počne da lebdi. Tako obasjana plavom svetlošću, ona se lagano spušta na zemlju. Istovremeno, par kilometara naniže Pazu završava radni dan kao šegrt mehaničara u rudniku. Noseći večeru svom gazdi, primećuje čudno plavo svetlo koje je obasjavalo oblik nalik na ljudski.

Trkom dospevši do platforme, Pazu hvata u naručje devojku palu sa nebesa, trenutak pre nego što je gravitacija ponovo došla na svoje. Tako su se sreli dvoje glavnih junaka Lapute. Njih dvoje nedugo potom upadaju u lanac neverovatnih avantura bežeći od agenata i gusara do konačnog pronalaska izgubljenog zamka na nebu, čija princeza prvi put stupa na njegovo tle.

Neću vas zamarati opisujući po stoti put Ghiblijev savršen crtež i animaciju, reći ću samo da je svet u kome se Laputa odvija izrazito industrijski, što je korak na koji se retko ko odlučuje. Vlada recesija, posla nema mnogo pa se teško živi, a ljudi su mahom ostali bez iluzija, pa je Pazu koji beskompromisno verije u Laputu predmet podsmeha, poput svog oca. Likovi su izvanredni. Šiita jako podseća na Kiki, samo što je daleko ozbiljnija a Pazu i Muska su veoma originalno zamišljeni, dečak iz radničke klase i domišljati agent. Dola je opet gospođa u zrelim godinama koja vodi grupu nebeskih gusara. Svi likovi su potpuno ubedljivi, sa jasno osvetljenom motivacijom i ciljevima.

Kako je i Laputa jedno od dela koje sam pogledao na srpskoj sinhronizaciji, mogu da je uporedim sa originalnom. Šta znam, meni se jako dopalo. Naši glasovi su za nijansu ozbiljniji od japanskih (Šiita, Muska), što je dobro, ali naših glumaca nema mnogo pa dolazi do multitaskinga koji se ponekad ne reši baš najbolje. Muzika je, na svu sreću, ostala ista. Pratnja uz scene letenja je izvanredna, mada se ponekad čini da samo muzika odaje da je ovaj anime nastao osamdesetih. Retro stil muzike ipak pravi sjajnu bezvremenu atmosferu koja jako brzo uvuče čoveka u ovaj čudesan svet.

Što se tiče lokacija, napraviću malu opservaciju: ako je avntura delo u kome junaci posećuju mnoga egzotična i opasna mesta, onda je Laputa najveća avantura ikad snimljena. Od rudnika duboko pod zemljom, preko Pazuovog grada, do same Lapute, Šiita i Pazu prolaze kroz bezbroj opasnih i lepih mesta i preguravaju opasnosti iznova i iznova. Osim Totoroa, jedan od likova koji su zaštitni znak Ghibli studija jeste i robot-zaštitnik iz Lapute. Druga stvar koja odlikuje ovo delo je sadržajnost. Za oko dva sata koliko traje, Laputa je prepuna dešavanja. Epski format filma ovaj put podrazumeva i epsku radnju, tako da je ovog puta sudbina sveta na kocki. Po prvi put se Miyazaki odlučio da napravi punokrvnu epsku avanturu brzog ritma od koje zastaje dah. Jedino što bi moglo da se zameri je pomalo Diznijevski kraj. Znate, Mijazaki retko ubija svoje likove, čak i antagoniste, a ovaj put je to učinio. Za delo koje ne podleže jednostavnoj polarizaciji na dobro i zlo mogao se naći i prikladniji epilog. Zabavnost je ovde ipak zamenila dubinu.

Nemam više šta da kažem a da ne počnem da se ponavljam. Mnogima je ovo delo najbolje ostvarenje Ghiblija do dana današnjeg. Snažan, grmeći ep sa malim milionom likova i dešavanja. Začudo, ovaj anime je pogodan za sve uzraste, jedino što će deci posle ovoga biti teško da nađu neki bolji "crtani", čak i među Ghiblijevim. Sva je sreća, pa je Laputu lako naći na domaćem tržištu, zajedno sa Totoroom, Porkom i Mezzo Forteom :3. Bilo kako bilo, kvalitet ovog dela je nesumnjiv što je dokazalo i dvadesetak godina u vrhu gledanosti. Za te pare (Tesla) nema bolje ponude.