U nedostatku boljeg kriterijuma po kome ću odrediti redosled opisivanja, odlučio sam se da prvo predstavim ona ostvarenja koja su javno prikazivana, bilo na televiziji bilo u bioskopima. Appleseed je najsvežiji primer animea koga su mogli da vide i ljudi koji ne pripadaju krugu zaljubljenika u ovaj tip animacije. Naravno, ciljna publika su opet bila deca (da li Kids Fest zvuči dovoljno transparentno?), ali to je priča za neku drugu priliku.

Već na samom početku filma gledaoca čeka iznenađenje: citat iz Novog Zaveta, konkretno iz Otkrovenja Jovanovog, koje je poznatije pod imenom Apokalipsa. Laiku bi ovo izgledalo neobično, ali, znajući japansko interesovanje za hrišćansku mitologiju i simboliku, ne treba se čuditi. Film je pun uticaja iz raznih mitologija, a posebno iz starogrčke (na moje ogromno oduševljenje).

Uvod nas odvodi u ne tako daleku budućnost. Civilizacija se neprekidnim sukobima dovela na rub postojanja, a od nekadašnjih metropola su ostale samo ruševine. U takvom okruženju već godinama boravi Deunan Knute, vrhunski komandos i protagonista filma. Otkad zna za sebe, ona je putovala od ratišta do ratišta i kalila svoje veštine. Dugo vremena je uz nju bio i Brijarej (lik iz grčke mitologije, mnogoruki div-zaštitnik), ali je sad sama, pošto je on nestao u akciji. Zaplet kreće kada Deunan biva spašena od strane odreda gear-ova (roboti sa ljudskim pilotom) i odvedena u svojevrsnu Utopiju budućeg sveta.

I pored obilja stilova crtanja i animiranja koje japanska škola animacije sadrži, Appleseed već na samom početku uspeva da iznenadi sve svojom grafikom. Sve je urađeno u tri dimenzije, sa fantastičnim, detaljnim modelingom i potpuno realnim pokretima likova. O mašinama neću ni trošiti reči, to morate videti. Ipak, sva pravila anime stilizacije se poštuju, tako da lica pomalo odudaraju od ultrarealnog okruženja. Takođe je forsiran cell shading efekat, s ciljem da sve izgleda više nalik crtanom filmu. Krajnji rezultat je briljantan, mada na momente zbunjujući grafički izraz. Zbunjujući zbog činjenice da su lica starih ljudi maksimalno detaljna čak i pri direktnoj svetlosti uperenoj u njih, što deluje malo neobično. Dizajn, enterijer i arhitektura su prava remek dela moderne primenjene umetnosti i primetna je maltene proročka vizija ljudi zaduženih za taj segment filma. Sam grad je neverovatan, besprekorne planske kompozicije sa dve centralne zgrade koje čine srce i mozak celog mesta. Utisak je neverovatan, naprosto da poželite takav grad u blizini. Ukratko, Appleseed je grafički prefektno delo.

Zvuk je standardan, ali je muzika zato odlična. Veliki broj mainstream izvođača, recimo Basement Jaxx, i odlična uklopljenost u dešavanje na ekranu odlikuju muzičku podlogu filma. Glasovi su standardno dobri, dobro odabrani i odgovaraju karakteru likova.

Situacija u kojoj se Deunan našla je izrazito komplikovana. Polovinu stanovništva grada čine bioroidi, veštački proizvedeni ljudi, radi idiličnijeg življenja. Bioroidi imaju u krajnjoj meri limitirane emocije i razvijen intelekt. Ne mogu da se polno reprodukuju pa im se život održava veštačkim putem, uzimanjem "dopune" u redovnim intervalima. Većinu upravnih organa u gradu drže Bioroidi, mada je vojska pod upravom ljudi. To čini situaciju zategnutom, jer je general vojske Edward Uran III zakleti biorofobik, a kancelar Athena je poreklom Bioroid. Trvenja između te dve struje prete da naruše harmoniju življenja u Olympu. Da stvari budu još zamršenije po Deunan, Brijarej se ponovo pojavio, doduše u malo drugačijem obliku (3eka, kako ga je neko dete nazvalo na projekciji). Inače, Deunan je dete generala Karla Knutea i doktorke Gillian Knute, tvoraca Olympa i Bioroida. U suveniru koji nosi sa sobom ona drži ključ totalne promene odnosa između ljudi i njihovih naprednih suseda. I pored razvijene administracije centralna vlast je poverena Gei, superkompjuteru pod nadzorom Veća sedam staraca. Centralne dve zgrade Olympa su Deadal i Thartar, koje čuvaju genetski materijal i informacije koje produžuju životni vek Bioroidima, ali i one koje ih mogu uništiti. Podaci, zvani "Jabukovo seme" (valjda aluzija na rajsku jabuku, prvi greh), mogu da potpuno promene odnos snaga između bioroida i ljudi.

Atmosfera je perfektna. Trud koji je uložen da bi se dočarao Olymp se graniči sa zanosom, tako da vas grad opčini i oduševi u tolikoj meri da strepite za njega iako vam zdrav razum govori da taj grad ne postoji. Pomenuću i borbene sekvence. Kao pasionirani fan borilačkih veština, moram da pohvalim taj segment ovog dela. Tečni i do perfekcije uglačani pokreti glavnih likova ovde dolaze do prave primene. Potez koji oduševljava je Deunanin commando spinkick (ka unutra) kao i Brijarejeva jednoruka poluga na laktu, oba viđena u istoj sceni filma. Obračuni gearova su još luđi i uzbudljiviji, hiljade hitaca se ispaljuje u opštoj jurnjavi, rakete rasprskavaju okoliš u parčiće, sve rezultira demoliranjem pola grada. U filmu postoje dve ovakve bitke. Zaključak nije teško izvesti.