Septembra 1988. neobična eksplozija briše pola Tokija sa lica zemlje. Koji sat kasnije, počinje Treći svetski rat, dovevši planetu na rub egzistencije. Ljudska vrsta je ipak uspela da opstane, i da uspostavi mir. Trideset godina kasnije, Novim Tokijom vlada anarhija. Ionako nesigurni parlament podrivaju napadi pokreta otpora i religiozni kultovi koji propovedaju u ime Posvećenog. U tom haosu, začula se glasina da će se Akira ponovo probuditi i da će se ponoviti ono što nije smelo ni da se dogodi.

Osamdesete godine dvadesetog veka se odlikuju dvojicom autora koji su umnogome doprineli širenju anime kulture izvan granica Japana. Jedan od njih je Hayao Miyazaki i njegov Ghibli studio, a drugi Katsuhiro Otomo, koji je "Akiru" uveo na velika vrata u svet.

"Akira" je započeo kao manga serijal epskih razmera (preko 2000 strana). Izašavši 1982., lansirao je Otomoa u zvezde. Šest godina kasnije "Akira" se pojavio kao visokobudžetni animirani film i u momentu osvojio kritiku i publiku. Nadobijao se svih mogućih nagrada i obezbedio mirnu penziju Otomou. Autor ovog teksta je uzimao VCR kasetu na svakih mesec dana, gledajući je svaki put kao da je prvi (eh, počeci...) ali da pređemo na samo delo.

Centralni likovi priče su Shotaro Kaneda i Tetsuo Shima, dva člana bande motociklista. Tipični predstavnici generacije, ispunjenje traže u brzom provodu i sukobima sa suparničkom bandom Klovnova. Jedne noći, Tetsuo naleće na krajnje čudno dete koje poljem sile raznosi njegov motor. Kaneda i co. stižu taman na vreme da vide kako vojska odvodi (zapravo,odnosi) Tetsua u nepoznatom pravcu. Drugo dete, devojčica, takođe grotesknog izgleda, proriče da će se On vratiti, što ostavlja u šoku Pukovnika i njegovu ekipu naučnika. Tetsuo beži iz baze samo da bi ga ponovo uhvatili i nastavili sa eksperimentima, dok Kaneda spletom okolnosti biva uvučen u pokret otpora. Ovladavši psihokinetičkim moćima, Tetsuo beži ponovo i kreće da pravi generalku po Tokiju. Dok vojska pokušava da ga zaustavi, narod u njega gleda kao u novog boga i prati ga bezrezervno, često i u smrt. Tetsuov cilj je da se sretne sa Akirom, ali mu se možda i neće svideti ono što će naći. Za to vreme Kaneda je odlučan da mu stane na put i osveti se za svog ubijenog druga.

Ovaj kratak sinopsis nikako ne može da vas pripremi za doživljaj koji pruža sam anime. Grafika i animacija su na zapanjujućem nivou, čak i po današnjim standardima. Ono što je specifično za Otomoa je što su likovi urađeni maksimalno realistično, bez povinovanja standardima animea ("Crtao sam ja i "slatke" devojke. Morao sam, da bih preživeo." - K.Otomo).

Sve scene, čak i masovke su urađene sa maksimalnim detaljisanjem. Zvuk adekvatno prati grafiku, mada nisam imao prilike da slušam japanski dub, ali je zato muzika jedna od onih od koje se budite noću. Oštre, efektne perkusije i upečatljivi glasovi solista dižu atmosferu do vrhunca u pojedinim scenama.

Ukoliko postoji neka zamerka, ona je na račun priče. Ipak, 2000 strana stripa se nikako ne može sabiti u 120 minuta filma. Stoga su svi likovi slabije obrađeni, a neki su potpuno marginalizovani (Lady Miyako, Hikaru). I pored toga, priča teče furiozno, puno je dešavanja, tako da se film prepričava za najmanje sat vremena.

Takođe, priča je osakaćena neadekvatnim dub-om na engleski (doduše, stvar se popravila u verziji iz 2001.). I pored najbolje volje, autor toplo preporučuje da pročitate mangu, ako tražite nešto više od praznika za čula.