|
I pre nego što se Sonyjev PlayStation Portable (u daljem tekstu PSP)
pojavio na tržištu, bilo je jasno da je Nintendova dominacija na tržištu džepnih
konzola koja traje duže od 10 godina konačno gotova. Poznajući Sony, retko ko je
bio hrabar da prognozira da će PSP doživeti sudbinu Game Geara, NeoGeo Pocketa i
sličnih sistema koji nisu uspeli da uzmu GameBoy franšizi više od nekoliko
procenata tržišta.
1.septembra 2005. PSP je konačno stigao u
Evropu, a samim tim i kod nas s obzirom na činjenicu da konačno imamo zvaničnog
distributera PlayStation sistema (GMC YU, Novi Sad,
www.gmc-yu.co.yu
za više informacija), igara i opreme sa solidno razgranatom mrežom širom Srbije
i Crne Gore. Samim tim, dani kada se za nove sisteme izdvajalo po 2-3 puta više
u odnosu na realnu cenu (sećate se situacije sa PlayStationom 2?) su konačno
samo ružna prošlost.
U paketu koji je bio na našem testu (a koji se
kao takav i prodaje) po ceni od 320 evra pored konzole dolazi između ostalog i
jedna igra (prosečni Fired Up), futrola, krpica za čišćenje, memorijska
kartica od 32mb i slušalice.
Sadržaj originalnog paketa (minus uputstvo)
Za jednu handheld konzolu PSP je ogromnih
dimenzija (170mm (dužina) x 74mm (visina) x 23 mm (širina), 260 grama) tako da
je prilično nepraktičan za nošenje po džepovima. Ipak, ovako impresivne
dimenzije bez problema opravdava sjajni 4.3 inčni LCD ekran u widescreen formatu
koji predstavlja jednu od ključnih pozitivnih osobina PSP-a i ogromnu prednost u
odnosu na Nintendo DS, jedinog rivala vrednog pažnje. Ako ste imali prilike da
koristite Sonyjeve Vaio laptop sisteme novije generacije, onda ćete najbolje
shvatiti kakav je kvalitet PSP ekrana, jer je on rađen po istoj tehnologiji.
Konkretno, u umereno osvetljenim prostorijama i po mraku PSP pruža kristalno
čistu sliku (primerak koji smo imali na testu nije imao nikakve anomalije što se
toga tiče) koja će posebno oduševiti korisnike koji do sada nisu koristili LCD
ekrane. Sa druge strane, po jakom suncu stvari stoje potpuno drugačije, pa je u
tim situacijama uživanje u filmovima i igrama osetno smanjeno.
Detaljnu (i suvoparnu) priču o tehničkim
specifikacijama ostavićemo za našu PSP sekciju (coming soon), a ovde bismo samo
istakli da je u odnosu na Nintendov DS Sonyjeva konzolica naprednija za jednu
čitavu generaciju i tehnološki je negde između
Dreamcasta i
Playstationa 2, što su pokazale i igre
koje smo imali prilike da probamo.
Sam sistem izgleda veoma lepo i kao što znate
ima kontrolni sistem nalik na PSX/PS2 džojpede s tim što ima samo jedan analogni
džojstik i nema L2, R2, L3 i R3 tastere. Kvalitet izrade dugmića je odličan,
mada je analogni džojstik prilično specifičan i zahteva kratko vreme za
navikavanje nakon koga se može pokazati kao praktičniji za igranje (barem takva
su iskustva autora ovog teksta). Nažalost, sve priče oko osetljivosti PSP-a su
tačne - za razliku od npr. Nintendovog DS-a pad sa iole veće visine bio bi
katastrofalan, da ne pričamo o tome koliko treba voditi računa o tome da se
ekran ne ogrebe. Zbog toga, nije fraza kada kažemo da PSP morate čuvati kao oči
u glavi ako želite da vam traje.
Originalne igre i filmovi koje smo imali na testu - TOCA Race
Driver 2, Anacondas,
The Bourne Supremacy, Virtua Tennis World Tour, Coded Arms i Fired Up (u rinfuzi
;))
Kao što je poznato, sve igre i filmovi dolaze
na novom Sonyjevom formatu koji je kršten kao UMD (Universal Media Disc)
kapaciteta 1,8GB i to u kutijama koje su dimenzija otprilike polovine
standardnih DVD case-ova. U radu je uređaj izuzetno tih, a prilikom igranja i
gledanja filmova nema nikakvog zastajkivanja, bez obzira na to da li ste u
pokretu ili možda u autobusu. A kada već pominjemo filmove, da kažemo da nam
zaista nije jasno šta Sony želi da postigne sa njima - cena jednog originalnog
filma na UMD disku je 20 evra, što je da podsetimo, više nego cena originalnog
filma u DVD formatu! Posebna priča je činjenica da na njima (zbog ograničenja
prostora) po pravilu nema nikakvih dodataka, što ih samim tim čini i inferiornim
u odnosu na klasična DVD izdanja. Ipak, nemoguće je reći da nije uživanje
gledati, u našem slučaju Bourne's Supremacy ili Anaconda 2,
naročito zato što je PSP-ov 16:9 format kao stvoren za njih. Takođe, s obzirom
na veličinu ekrana, nećete morati da buljite sa 20-tak santimetara udaljenosti
da biste nešto videli. Nažalost, ne može se reći da ćete uživati i u slušanju -
zvuk nas je veoma razočarao, naročito kada se koriste slušalice. Ono što im
svakako ne zameramo je kvalitet zvuka koji daju, ali je glasnoća ispod svakog
standarda - slušanje muzike na ulici ili ne daj bože autobusu je misaona
imenica, a slično je i kada su igre, odnosno filmovi u pitanju. Međutim, ako ste
probali japanski PSP shvatićete da slušalice (verovatno) nisu krive za to -
evropska varijanta konzole iz nekog razloga daje mnogo tiši zvuk, tako da je
pitanje da li se to može popraviti kupovinom nekih drugih. Po nama, ovo
predstavlja ogroman hendikep pa ako se već odlučujete da nabavite sistem,
predlažemo da se dobro raspitate oko svega vezanog za zvuk. Usput, u obavezna
ulaganja trebalo bi da spada i veća memorijska kartica - ako planirate da na
PSP-u igrate piratske igre trebaće vam varijanta od 2GB, a čak i ako odlučite da
se držite originala poželjno je da nabavite barem jednu od 512 za slušanje
muzike (podržani je nekoliko formata, među njima najznačajniji su aac i mp3) i
gledanje veće količine video materijala.
Nošenje po džepovima nije baš praktično, ali alternativa
postoji... i da, beli PSP je još uvek privilegija japanskih korisnika.
(prim. n4l: ako ovu sliku do sada niste videli bar 10 puta, dobrodošli
na Internet!)
Što se tiče same baterije, pod punim
opterećenjem u stanju je da izdrži od 5-7 sati, što varira od igre do igre, a
zavisi i od osvetljenosti ekrana odnosno jačine zvuka. Stoga ako planirate duža
putovanja, možda ne bi bilo loše da kupite i jednu rezervnu.
Konačni utisci posle pune nedelje korišćenja
PSP-a su kontradiktorni, ali isključivo zbog ozbiljnih problema sa zvukom koje
zaista nismo očekivali. Ako se ispostavi da oni nisu nerešivi, nema razloga da
vam ne preporučimo Sonyjevu džepnu (?) konzolu koja predstavlja fantastično
zaokružen multimedijalni proizvod. Nažalost, finansijski element će je još za
neko vreme činiti nedostupnim većini nas, ali sledeće put kada budete kupovali
mobilni telefon razmislite da li je bolje dati 300-400 evra za njega ili za
uređaj koji je bio tema ovog teksta.
Kako da...
U toku samog opisa namerno nismo pominjali načine konvertovanja videa u PSP-ov
format, kako da slušate muziku ili koristite Internet funkcije. Razlog tome je
želja da se tekst ne pretvori u upustvo za upotrebu, ali i činjenica da postoji
odličan editorijal na tu temu koji možete pogledati na
sledećem
linku. Ako ste već vlasnik sistema ili ozbiljno
planirate da to postanete, obavezno ga pogledajte.
Jedan od zadovoljnih autora teksta sa svojim novim ljubimcem :)
Akhm...alternativa originalnom
softveru
Situacija sa korišćenjem piratskog ali i bezopasnog softvera poput emulatora ili
demoa amaterske izrade na PSP-u je dosta specifična. Ako vas ovo interesuje
ključno je da nabavite memorijsku karticu velikog kapaciteta. Kako je veličina
UMD medija 1.8 GB, jasno je da će vam biti potreban jedan Memory Stick Duo od
2GB (koji u trenutku pisanja ovog teksta još uvek predstavlja krupnu
investiciju) ako želite da gledate filmove i igrate bilo koju do sada objavljenu
igru (treba li posebno pominjati da je učitavanje igara sa kartice mnogo brže?).
Drugo, potrebno je "razbiti" firmware konzole koji će omogućiti da startujete
piratizovane naslove i druge aplikacije koje ne spadaju u licencirani softver.
Za sada na svako probijanje zaštite Sony reaguje izbacivanjem nove verzije
firmware-a koja stanje vraća na staro, a za očekivati je da se rat sa hakerima
nastavi do kraja aktuelnosti sistema. Ono što moramo napomenuti jeste da ne
možete zauvek ostati na jednoj verziji - neke igre jednostavno zahtevaju da
imate svež firmware za njihovo startovanje. Naravno, i bez razbijene zaštitie
možete bez problema da slušate MP3 muziku ili gledate bilo kakav video snimak -
ograničenje se odnosi isključivo na softver.
Emulatori
U celoj priči oko PSP-a jednostavno se ne smeju zaboraviti emulatori, jer ih već
sada za ovaj sistem ima na desetine, od kojih su mnogi već sada izuzetno
upotrebljivi. Zamislite samo igranje
The Punishera ili neke druge
CPS-1/CPS-2 igre u
njenom nativnom formatu... Naravno, da biste uopšte imali prilike da ovo
ostvarite u praksi, potreban vam je razbijen firmware. A evo i kako u praksi
izgleda NeoGeo CD
igra The King of Fighters '99 kada je pokrenete preko odgovarajućeg
emulatora za PSP.
 |
