|
Svi znamo da optički mediji iako su prilično jeftini i
jednostavni, imaju jednu ozbiljnu manu - osetljivost na ogrebotine. Koliko god
se trudili, pazili na igre prilikom korišćenja i redovno ih čistili, ogrebotine
će se malo po malo nastanjivati da naše diskove. Posle nekoliko godina
korišćenja (igranja) disk može postati neupotrebljiv. A ponekad nam jednostavno
ponestane sreće i naš PlayStation nam
sam
izgrebe diskove. Rešenje tog problema sem velike pažnje uz povremenu molitvu
izabranom božanstvu ili punog novčanika kojim bi kupovali velike količine igara
(za svaki slučaj), jesu bekapi. Bekap je kopija naše igre napravljena u cilju
očuvanja sadržaja u slučaju da naš originalni disk iz nekog razloga nastrada.
Odlična ideja je pravljenje bekapa odmah nakon kupovine igre i korišćenje njega.
Tako možemo očuvati originalan disk u odličnom stanju
a pri tom se naigrati do mile volje. Mana bekapa leži u činjenici da PlayStation
2 "ne čita" kopije diskova, pa ćemo morati da preduzmemo korake kako bi tu
funkcionalnost omogućili.
Jedan od načina pokretanja kopije naše igre jeste ugrađivanje
takozvanog "mod čipa" u konzolu. Mod čip je integrisano kolo, koje nakon
instalacije zaobilazi zaštite od pokretanja "neautorizovanog" sadržaja u
konzoli. Pri tom treba dodati da termin "neautorizovano" predstavlja tačku
gledišta firme Sony, a ne zakonske propise većine država. Prednosti tog rešenja
su jesu pokretanje bekapa naših igara, pokretanje originalnih i kopiranih igara
iz drugih "regiona" (Amerika i Japan), pokretanje svih igara za PlayStaion 1
(originalnih i kopiranih) kao i puštanje filmova iz svih
DVD
regiona. Mana jeste što je to operacija relativno skupa (treba platiti sam
čip, pa i ugradnju, sem ako ne planiramo da lemimo sami) i podrazumeva gubitak
garancije, kao i činjenicu da nijedan Sonijev servis na svetu neće primiti našu
konzolu na popravku pa makar o našem trošku.
Drugi način pokretanja bekapovanih igara predstavlja
oficijalan Sonijev
mrežni
adapter za PS2 upotrebljen u neoficijalne svrhe. Radi se o dodatku za
starije verzije konzole koji prikopčan na nju nudi modem, mrežnu karticu i
kontroler ATA hard diskova. Prikopčavajući bilo koji ATA hard disk na adapter i
koristeći program
HDLoader u
mogućnosti smo da naše originalne igre kopiramo na hard disk u konzoli i da ih
kasnije odatle pokrećemo. Tako štedimo same diskove a i laser čitača,
obezbeđujući duži životni vek konzoli i igrama. Mana tog rešenja (sem cene
HDLoader-a pa i mrežnog adaptera) jeste da preko HDD-a nismo u
mogućnosti da pokrenemo naslove pisane za PlayStation 1, koje inače rade kada se
učitavaju sa CD-a. Postoji još jedan, znatno veći problem - novije
revizije PlayStation-a 2, takozvane Slim verzije, nemaju Expansion Bay, odnosno
port na koji se prikopčava mrežni adapter, čineći ovu soluciju neupotrebljivom
njihovim vlasnicima.
Problem nedostatka Expansion Bay-ja rešava program
HDAdvance. On
omogućava pravljenje bekapa i pokretanje igara sa hard diska prikopčanog na USB
port koji poseduju sve verzije konzole. Iako se čini kao idealno rešenje, treba
imati u vidu da je u pitanju USB port standarda 1.1, koji u proseku prenosi
podatke brzinom 1.5 MB/s, što je manje od brzine DVD čitača koja iznosi preko 5
MB/s, što za uzvrat rezultuje sporijim učitavanjem igara i "seckanjem" video
sekvenci. Takođe, nije moguće svaku originalnu PS2 igru igrati preko USB-a, već
je
kompatibilnost
vidljivo manja.
Na kraju, tu je rešenje do koga su stigli PlayStation hakeri
širom sveta - instalacija specijalnog programa na memorijsku karticu, koji pruža
mogućnost pokretanja bekapa. Prednosti su mnoge: igranje PS2 igara bez gubitka
garancije, bez otvaranja konzole i bez kupovine perifernih uređaja i vlasničkih
programa. Takođe dobijamo pristup homebrew aplikacijama pisanim za PS2 u koje se
ubrajaju i brojni emulatori kao i MP3/AVI plejer. Mane? Bekape nakon pravljenja
moramo patch-ovati malim programom. Takođe, nećemo moći da pokrećemo igre pisane
za PS1.
Instalacija FreeMcBoot-a
Cela priča moguća je zbog činjenice da PlayStation 2
automatski pokreće programe zapisane na memorijskoj kartici ukoliko su potpisani
Sonijevim digitalnim ključem. Primer takvog programa jeste DVD plejer koji se
isporučivao u prvim verzijama konzole u Japanu. Neki ljudi su primetili da iako
je digitalno potpisan, dotični plejer je samo delimično kriptovan, odnosno
postoje delovi koda koji nisu zaštićeni. "Ubrizgivanjem" koda u nekriptovani
deo dobijamo izvršivi program koji konzola prihvata kao potpuno legitiman.
Program koji će to raditi za nas jeste
Free
McBoot. Razmišljajte o njemu kao o nekoj vrsti bootloader-a koji će dalje
pokretati programe po našoj volji.
Program koji omogucava pokretanje bekapa zove se
ESR.
On koristi sitan trik - naime otkriveno je da PlayStation 2 ne proverava
"legalnost" diska ukoliko detektuje da je ubačen disk tipa DVD-Video. Ukoliko
patchujemo igru jednostavnim alatom koji će je "prerušiti" u DVD-Video, ESR će
je bez problema pokrenuti za nas.
Treći program koji ćemo koristiti jeste
uLaunchELF.
On je jednostavan file manager za memorijsku karticu i USB memoriju koji pritom
omogućava pokretanje bilo kog PS2 programa u
ELF
formatu (to dođe kao EXE u Windowsu ;))
Pređimo na delo. Da bi instalirali Free McBoot trebaće nam:
1.
Free
McBoot i programi koje će on pokretati. Ukoliko želite možete skinuti ovaj
kompletan
iso fajl koji sadrži među ostalim FreeMcBoot 1.8, ESR beta r9b i uLaunchELF
4.34, tj. najnovije verzije u vreme pisanja ovog članka. Ukoliko sami želite da
pripremite disk, pročitajte ovo
detaljno
uputstvo.
2. Originalna Sonijeva memorijska kartica od 8 MB. Tehnički
verovatno se može upotrebiti bilo koja kartica bez kompresije, ali svuda na
internetu preporučuju baš tu.
3. Način da jednom pokrenemo rezani disk. Sa ovim možemo
imati problema, pošto da naša konzola može da pokreće rezane diskove ne bi se
ovim ni zamajavali, jelte? Rešenje problema jeste da zarad instalacije pozajmimo
od poznanika njegov "modovani" PS2, ili prosto dođemo kod njega sa svojom
karticom. Možemo takođe koristiti tuđu karticu sa već instaliranim
FreeMcBoot-om. Sve što nam treba jeste način da jednom (ciframa: 1) pokrenemo
narezani disk.
Kada smo ispunili sve preduslove, skidamo gorepomenuti ISO fajl (svega 2
megabajta) i režemo ga pomoću Nera, IMGBurn-a ili sličnog alata na CD. Naravno,
režemo kao odraz (image) diska a ne Data CD. Ko nije siguran o čemu se radi, neka malo
pročita
jedan
od mnogobrojnih članaka napisanih na tu temu.
Kada imamo gotov CD, treba nam prazna memorijska kartica. Kažemo "prazna" jer
ćemo je pre instalacije morati formatirati. Ukoliko imamo na njoj bitnih
save-ova, možemo ih prekopirati da drugu karticu ukoliko takvu posedujemo. Posle
instalacije moćićemo da vratimo save-ove natrag, jedno što ćemo imati oko 2
megabajta manje prostora koji će zauzimati FreeMcBoot.
Memorijsku i CD stavljamo u "modovani" PS2 i uključujemo ga. Sa menija koje se
pojavi biramo "Format MC". Ta opcija će nam formatirati memorijsku karticu i
pripremiti je za instalaciju. Kada se to uspešno završi biramo iz menija stavku
"Normal install". Instalator nas pita da smo sigurni i tome slično, a mi samo
potvđujemo instalaciju pritiskom na taster "X". Nakon nekoliko sekundi
FreeMcBoot će nas obavestiti da je instalacija uspešno završena:
Gasimo PlayStation i vraćamo ga prijatelju. Gotovo! Možemo pokrenuti naš PS2 sa
novopečenom karticom i videćemo u glavnom meniju dodatne stavke kojih pre nije
bilo a koje je dodao Free McBoot. Sjajno! Ukoliko smo prethodno sačuvali neke
save-ove sada ih možemo slobodno kopirati natrag na našu karticu.
Pravimo bekape
Da bi pokretali kopije naših originalnih igara preko ESR-a moramo ih prethodno
modifikovati. Prvi korak ka tome je pravljenje ISO fajla od našeg diska, što
možemo učiniti u programima DVD Decrypter, ImgBurn i sličnim.
Kada imamo gotov ISO, otvaramo ga u programu
ESR
disk patcher, koji će ga patchovati. Operacija je momentalna i rezultuje ISO
fajlom spremnim za rezanje.
ISO režemo u Nero-u, ImgBurn-u ili nekom drugom programu za tu namenu. Nakon
toga disk stavljamo u naš PlayStation 2, pokrećemo ga, iz glavnog menija biramo
"ESR" - igra bi trebala da se pokrene i radi...
Treba imati na umu da se patchovane igre neće pokretati na konzoli koja na
memorijskoj kartici nema instaliran Free McBoot sa ESR-om, međutim naša ima i to
je bio cilj, zar ne?
Closing words
Više o samom FreeMcBoot-u možete pročitati na korisnom i aktivnom forumu
psx-scene.com koji
je ujedno i
kuća
FreeMcBoot-a.
|
