|
O chemu se ovde zapravo radi?
Normalno je da se svaki vlasnik neke konzole ili PC rachunara u Jugoslaviji
povremeno zapita dokle ce kod nas opstajati piraterija i da li uopshte treba
opravdavati njeno postojanje. Nazhalost, za neke kao shto je (i dalje)
najpopularniji YU kompjuterski chasopis, Svet Kompjutera, nema dileme, jer sam u
mnogim tekstovima pojedinih autora chitao o ''ogromnim prednostima originala'',
mada moram da priznam da je to sada retkost, od kada su prestali da dobijaju
gomile igara direktno od proizvodjacha i kada su ponovo morali da se vrate
domacim CD klubovima. O njihovoj dvolichnosti i chudnom nachinju rezonovanja
neki drugi put, a sada da izlozhim neke moje stavove koji su se iskristalisali
tokom desetogodishnje igrachke karijere.
Pochetak
Budimo iskreni, igrachi koji nikada nisu imali igrachke konzole vec samo
kompjutere kao shto su Commodore 64, Amiga ili sada PC, nikada nisu imali
prilike ni da vide kako izgleda originalna igra, dok je sa ovima drugima potpuno
drugachija pricha, jer kertridzhi koji su do sredine devedestih dominirali kao
medijum na konzolama, nisu podlozhni kopiranju. Ja sam pripadao ovoj drugoj
grupi a sve je pochelo sa kupovinom Nintendo Entertainment Systema pochetkom
1993. godine, kada je najuspeshnija Nintendova konzola lagano prepushtala tron
kasnije takodje uspeshnom Super Nintendu. Kertridzha za NES u Jugoslaviji nije
uopshte bilo, tako da sam svaku igru morao da nabavljam u Madjarskoj placajuci
svaku po 70 - 120 DM prosechnim tempom od 2 igre godishnje dok konachno nisam
stao kod brojke od 8 igara, ulozhivshi samo u njih vishe od 800 DM. Kada se
setim tog vremena, uvek konstatujem da sam tada mnogo vishe cenio svaku igru, a
jedan od glavnih razloga je sigurno to shto znate da ste je platili mnogo novca
za razliku od PC igara koje danas kupujemo i koje ne cenimo dovoljno (pitanje je
da li ogromna vecina to i zasluzhuje?)
Kada ste vec nekada kupovali originalni softver a sada opet nabavljate 100%
piratizovani sadrzhaj, mnogo ste kompetentniji da procenite sadashnje stanje na
trzhishtu od kluba mrzitelja konzola koji su ceo svoj zhivot igrali samo ''neoriginale''
na Commodore-u i slichnim platformama, chast izuzecima.
Zashto je postojanje piraterije (za sada) neophodno?
U jedno sam potpuno siguran: ovakvo stanje sa softverom na nashoj sceni je
jedino za sada prihvatljivo i to naravno, zbog ochigledne platezhne nemoci
ogromnog procenta stanovnika ove zemlje. Lustracije radi, prosechan stanovnik
SAD-a mozhe za svoju mesechnu platu da kupi vishe originala nego nash prosechan
chovek kopija! Tuzhno ali istinito, tako da podrzhavanje priche o nekakvom
uvodjenju originala predstavlja ruganje ovdashnjim korisnicima konzola i
rachunara.
...a evo i shta je sve donelo korishcenje nelegalnog
softvera Jugoslaviji
Sjajna prodaja konzola i PC rachunara imaju samo jedan razlog. Da li bi ih
ljudi kupovali da moraju da placaju originale chija je cena neshto manja od
prosechne plate danas? Ako neko veruje da bi, prodaja N64 koji se prodaje samo
sa originalnim kertridhzima je kod nas dozhivela totalni neuspeh a to je
dovoljan dokaz. Mozhda ce neko reci da se N64 loshe prodavao i u svetu ali je
kod nas primer drastichan. Sa druge strane, Dreamcast koji se slabo prodaje u
svetu kod nas je veoma uspeshan a to je mnogo vishe od sluchajnosti. Bez
piraterije, zastupljenost raznih igrachkih platformi bi bila mnogo manja.
Nijedan domaci chasopis posvecen igrama ne bi imao prodju da igre nisu ovako
pristupachne svima. Niko ne bi chitao novine znajuci da sebi mozhe da priushti
igru svake prestupne godine, a sa druge strane, zabranom rada ovdashnjih CD
klubova izgubili bi ogroman prihod od reklamiranja (narochito SK).
Jedna od najznachajnih koristi od piraterije jeste nivo obrazovanja korisnika.
Ako niste upoznati, popularni programski paketi kao shto su Corel Draw i
Photoshop prodaju se po ''popularnim cenama'' (2100 odnosno 1600 DM) a posebna
pricha je AutoCAD 2000 umesto koga mozhete kupiti i jedan novi Yugo. Njegova
cena je fantastichnih 5500 DM! Ovako, nashi ljudi su u prilici da ih koriste,
tako da je mali broj korisnika koji ne zna da radi bar u Wordu a vecina se dobro
snalazi i u Corel Draw-u ili Photoshopu.
Manji zaostatak u tehnici. Zahvaljuci trenutnoj ceni softvera, mnogo je
lakshe ulozhiti pare u hardver, tako da se recimo prosechni jugoslovenski
rachunar mnogo lakshe mozhe uporediti sa prosechnim americhkim, za razliku od
neopisive razlike kada se uporede npr. automobili.
...i shta je zakljuchak?
Moram da priznam da me je za pisanje ovog teksta, i uopshte razmishljanje o
ovoj temi, najvishe inspirisao novi boravak u Madjarskoj, gde lepo udjete u
robnu kucu i kupite igru sa uputstvom na maternjem jeziku i bez ikakve bojazni
da je disk sa igrom losheg kvaliteta, da treba da se ''krekuje'' i ko zna shta
josh. Ali, nazhalost, to je josh jako daleko od nas. Za nekih 4-5 godina, a
mozhda i pre, bice uslova za tako neshto, ali sada ponavljam, to uopshte ne bi
bilo dobro. Jedno je sigurno, ovakvo stanje se mora jednom promeniti i to treba
pozdraviti, ali samo ako dodje u pravom trenutku.
|
