|
Morate odmah priznati jedno - i u svetu i kod nas vlada totalna arhaichnost kada je u
pitanju brojchano izrazhavanje vrednosti igara. Svakako, sistema ocenjivanja ima daleko manje nego chasopisa,
televizijskih emisija ili web sajtova koji se bave ovom temom, ali je bez obzira na to njihov broj zaista pozamashan.
Svrha svakog ocenjivanja jeste da nam pokazhe da li je neka igra jednostavno vredna nashe pazhnje ili ne, pa zbog toga
autori opisa nose veoma veliku odgovornost, pogotovo ako pishu za neki izuzetno cenjen chasopis bilo web ili klasichni
na papiru, odnosno TV emisiju. Najtezha stvar zapravo je izbaciti subjektivnost i to je jedan od najvecih razloga (pored
potpune nepismenosti) zashto neki tekstovi ne poseduju ni minimum kvaliteta. Tipichne predrasude uglavnom su vezane za
poreklo igre, pa u PC chasopisima igre sa konzola dobijaju chesto i preniske ocene, i shto je josh gore, neke mane takve
igre ne pripisuju se programerima, vec tome shto potiche sa takve platforme, a shto je jako chesto daleko od istine.
Ostavimo se sada toga i prouchimo neke od najpopularnijih sistema ocenjivanja danas, navodeci pritom njihove prednosti i
mane.
Procentualno ocenjivanje (samo konachna ocena): ovaj sistem danas primenjuje pristojan
broj chasopisa (PC Gamer, PC Format, Svet Kompjutera…) verovatno i vecina, i on bi trebao da da ubedljivo najprecizniji
odgovor o vrednosti igre i pravi filigranske razlike medju njima, shto bi bilo sjajno kada bi ljudi bili bezgreshne
mashine. Nazhalost, od svih sistema koji postoje ovaj je daleko najloshiji iz mnogo nepobitnih razloga. Prvo, chovek
jednostavno nije u stanju da rangira igru na skali od 100% u koracima od po 1%. Nijedan tekstopisac na svetu ne mozhe da
pravi toliko sitne razlike u konachnoj oceni izmedju pojedinih igara i tvrdi da je to shto je napisao potpuno tachno.
Chak shtavishe, niko ne mozhe da vam objasni zbog chega je neka igra dobila ocenu od 85% a druga od 87%, odnosno shta
pravi razliku od tih 2 procenta. Zavrshni udarci za ovaj sistem je to shto su poznate dve stvari – nijedna igra nikada
nece dobiti maksimalnih 100% kao shto nijedna nece dobiti ocenu izrazhenu jednocifrenim brojem, barem kada je rech o
ozbiljnoj publikaciji. U ovu kategoriju potpadaju i chasopisi/emisije koji koriste ocenjivanje na skali od 1-10 u
koracima od 0.1 (Cyber Space, Gamespot.UK) gde nema sushtinske razlike osim toga shto je broj ocena negde smanjen na 90
(poshto pochinje ne od 0.0 nego od 1.0) shto ga chini donekle tachnijim, ali opet loshim.
Procentualno ocenjivanje (vishe kategorija i finalna ocena): koliko toliko precizniji
sistem je onaj koji obradjuje vishe kategorija i na osnovu njih formira konachnu ocenu koja se takodje donosi u
procentima. Ovakve sisteme primenjuju recimo the Gamer i Bonus i mnogi drugi, ali svaki od njih ima posebne kategorije
koje se ocenjuju. Tako npr. Gamer rachuna grafiku, zvuk i atmosferu shto je prilichno korektno dok mnogi drugi ocenjuju
razne potpuno nepotrebne stvari kao shto je pricha, inovativnost i slichno, jer mnoge od ovih kategorija nisu
univerzalne za igre svih zhanrova (inovativnost i pricha u fudbalu?). Prednost ovog sistema u odnosu na prethodni je
jasna - ocenjivanje u vishe kategorija igrachu ipak pruzha vishe informacija, mada je konachna ocena u procentima i
dalje izuzetno neprecizna. Opet da napomeno, u ovu kategoriju spadaju i chasopisi koji koristi sistem od 1 do 10 u
koracima od 0.1, recimo americhki Gamespot.
Ocenjivanje samo konachnom ocenom, ali sa daleko manje mogucih rezultata je po lichnom
mishljenju, shto cu se potruditi i da potkrepim chinjenicama, daleko bolje. Ovakvi sistemi imaju po pravilu 5, 10 ili 20
mogucih ocena.
Bash kao i kod ostalih tipova ocenjivanja koje smo pomenuli i ovde se igrama daje samo
jedna konachna ocena ili se posebno obradjuju i druge kategorije, shto je opet bolja varijanta.
Kako smo krenuli od najloshije ka najboljoj varijanti ocenjivanja, to cemo nastaviti i
sada: Najgora od 4 moguce varijante je davanje samo konachne ocene od 1-10 (dakle u koracima od
0.5). Ovde stvari stoje dosta dobro jer postoji ukupno oko 20-tak mogucih ocena, shto je opet poprilichna brojka.
Skoro pa najbolja je varijanta ocenjivanja je od 1-5 sa koracima od 0.5 jer tu postoji
svega 10 -tak ocena. Veliki nedostatak je totalna anarhija – svako koristi svoj sistem za izvlachenje konachne ocene
shto je loshe chim vishe od jednog choveka radi opise. Priznacete, takav je sluchaj skoro uvek, barem ako govorimo o
iole poznatom izdanju.
I njegovo velichanstvo “savrsheni sistem”
Pogadjate, to je ocenjivanje koje mi forsiramo, dakle od 1-5 i koracima od 0.5 sa vishe
kategorija u ocenjivanju. Prva stvar koju treba znati jeste shta uvrstiti kao osnovne ocene a da sve one imaju vishe
manje jednaku vrednost i da su primenjive u svakoj igri. Zapravo, postoje 3 osnovne ocene: grafika, zvuk (zvuchni efekti
i muzika) i kontrole (kod nas chesto korischen rogobatni termin “igrivost”) i jedna, manje vishe konachna ocena koju
mozhemo nazvati “zabavnost”, ili atmosfera ako vam vishe odgovora a koja nam jednostavno govori da li je igra zabavna
ili ne. Kazhemo da je “zabavnost” manje - vishe konachna ocena iz jednog razloga: naime, ona ne predstavlja matematichku
sintezu tri prvopomenute osnove ocene, ali ih koristi. Ovakav sistem je potpuno ispravan kada vam pomenemo samo nekoliko
igara, recimo Cannon Fodder, Sensible Soccer ili neki International Superstar Soccer za Playstation. Kada vam konachna
ocena direktno zavisi od osnovnih onda dolazimo do paradoksa, jer sve tri prethodno navedene i izuzetno popularne igre
ne mogu da dobiju dobre ocene. Niko pametan ne bi dao Sensible Socceru ili Cannon Fodderu pozitivne ocene za celokupne
tehnichke karakteristike, bash kao shto ni zvuk ISS Socceru ne mozhe oceniti prelaznom ocenom. Kada bi se izvlachio
prosek, dobili bismo osrednje ocene shto nikako ne odrazhava vrednost igre. Ne mozhete reci da je igra veoma zabavna i
kvalitetna a onda je joj dati prosechnu ocenu. Dobar primer je ocenjivanje igara iz International Superstar serijala u
Gameru. Naime, kako je konachna ocena bila direktno zavisna od ocena u pojedinachnim kategorijama, autor je morao da
igri daje izuzetno visoke ocene za zabavnost i igrivost, samo da bi to ukupno bilo vishe od 75%! Naravno, fudbal je
preporuchio kao najbolji za PS. Ironija je shto je FIFA od istog autora dobila svega 1% nizhu ocenu, iako on potpuno
opravdano tvrdi da je igra daleko loshija. Znachi krivac je sistem procenjivanja.
Sa druge strane, kada je konachna ocena (“zabavnost” u nashem sluchaju) nezavisna,
dobijamo daleko realniju ocenu i mozhemo da damo Sensible-u, i ISS-u i Cannon Fodderu najvishe ocene. I josh neshto,
kada ocenjujete do 5 ne morate da se opterecujete time da igra ne sme da dobije maksimalnu ocenu - savrshena igra ne
postoji ali 5 ne oznachava to, nego da je ona u trenutku svog pojavljivanja predstavljala neshto zaista izuzetno, naslov
izuzetno vredan pazhnje.
Potpuna je utopija da ce vecina opisa u buducnosti koristiti nash ili neki josh bolji
sistem za ocenjivanje igara, ali se nadamo da smo vam barem ukazali na ogromne propuste u ostalim modelima. Vi prosudite
da li je nashe razmishljanje pravilno. Uvek smo raspolozheni za diskusije.
|
