[Emulation Galaxy 2008 ®™] Editorial

Otkako je najavljen, Doom3 ne izlazi iz zize igracke javnosti. Iako je datum izlaska treceg nastavka igre koja je postavila temelj multiplayera u FPS zanru jos uvek daleko, igracki sajtovi nas zasipaju informacijama o novom Carmackovom cedu. Po poslednjim istrazivanjima svaka sesta PC igracka vest tice se ove igre. I cemo kad-tad postaviti sebi pitanje: "a sta da radim dok cekam novi DooM?".

Odgovor je jednostavan: igrajte stari Doom!
Ako vam se od pomisli da jos jednom vidite one stare pikselizovane zidove iz blizine prevrce stomak, ako vam se cini smesnim bilo kakvo pominjanje prastarog hita, ne mogu a da vam ne zamerim na neupucenosti. Doomsday 3D je zamena za DooMov engine, i radi sa svim igrama koje su ga koristile (Doom1, 2, Final DooM, Hexen i Heretic), i osim drasticnog poboljsanja grafike i mogucnosti prilagodjavanja kontrola danasnjim standardima, ne menja ni jedan jedini detalj igre cije ste fajlove u njega ucitali. DoomsDay3D je Open source i potpuno je besplatan za preuzimanje sa interneta. Osim samog enginea, za igranje vam je potreban wad fajl neke od pomenutih igara (ako ste, ne daj boze, izgubili kompilacije na kojima se ove igre nalaze, potrazite warez na www.astalavista.com i pazite da ne zavrsite u zatvoru za sajberkriminalce ;)). Za potpuni uzitak preporucuje se i instalacija svih mogucih dodataka: tekstura ultravisoke rezolucije, 3D modela, podrske za 3D zvuk, EAX podrske i novog multiplayer jezgra (izgleda mnogo, ali DD3D sa svim dodacima tezi tek nekih 7-8 mb).

Kako to izgleda?
Graficki prikaz je nalik Quake2. Kako ne menja ni jedan aspekt igrivosti, doomsday nije dirao ni doomovu glavnu manu- dvodimenzionalnost nivoa. Citave vertikale su najcesce obojene jednom jedinom teksturom, pa nivoi na prvi pogled izgledaju konfuzno. Na svu srecu, dodatne teksture su jako detaljne pa je taj nedostatak nesto blazi u odnosu na stari paket doomovih tekstura. Sprajtovske protivnike mozete zameniti odlicnim 3D modelima koji su jako slicni svojim 2D uzorima. Za svaku pohvalu je i cinjenica da svaki od modela ima vise skinova koji se menjaju u zavisnosti od njihovog "zdravstvenog stanja". Treba li pominjati da su najdetaljnije oslikani skinovi mrtvih protivnika (jer cete ih zive gledati jako kratko vreme). Specijalnim grafickim efektima moze pozavideti svaki danasnji 3D shooter. Sve prsti od lens flareova, fireballovi se presijavaju i osvetljavaju arenu kroz koju prolaze, raspukla burad eksplodiraju u oblaku kiseline a dim iza ispaljene rakete je gotovo fotorealistican.

...a zvuk?
Ni tu nema brige. Za vreme koje je proslo otkako smo poslednji put igrali doom, svi smo verovatno kupili bolje zvucne kartice, koje ce originalne midi faljove reprodukovati fantasticnim kvalitetom. Tek danas mozemo videti koliko je ustvari muzika u starom Doomu bila dobra. Zvucni efekti su doradjeni ili nanovo snimljeni i vecinom su odlicnog kvaliteta. Kao slag na tortu, tu je i odlicna podrska za EAX koja klaustrofobicni osecaj zarobljenika u kapilarima pakla dovodi do neverovatnih granica.

Kad na sve sto sam rekao dodate i mogucnost skakanja, mouselook i standardne WASD kontrole, mislim da je suvisno reci da bi propustanje ovakvog ugodjaja bilo najbizarnije samokaznjavanje. Brzi nivoi nabijeni akcijom, odlicno balansirana oruzja, power-upovi koji ni dan danas nisu prevazidjeni, horde protivnika i prica koja je i za danasnje uslove odlicna i prilicno duboka (vazi za sve tri igre, mada je Doom 2 moj apsolutni favorit)- dobitna kombinacija za letnja mesece oskudne interaktivnom zabavom.