|
 Istorija Atarija se može podeliti u dva doba: pre i za vreme Jack Tramiela. Jack
Tramiel je poljak koji je posle II svetskog rata došao u Ameriku i osnovao
Commodore 1955. - firmu za uvoz, popravku a kasnije i proizvodnju pisaćih
masina i mašina za računanje. 1984, nakon gotovo 30 godina od osnivanja, napušta
Commodore zbog neslaganja sa rukovodstvom. Tačan razlog raskola nikada nije
obelodanjen ali je moguće da je Jack želeo da "ide napred" sa novim računarima
dok je rukovodstvo želelo još da eksploatiše
C64 (to se vidi i po
gomili modela baziranih na C64 koje je Commodore plasirao na tržište). U prilog
ovoj predpostavci ide i činjenica da je za Jack-om Commodore napustilo i gro
inžinjera uključujući i Shiraz Shivjija, idejnog tvorca i glavnog projektanta
C64. Jack Tramiel je ubrzo po napuštanju Commodorea kupio Atari koji je u to
vreme bio u vlasništvu Warner Brothers-a i u velikim dugovima (priča se da je
Atari u to vreme dnevno gubio po 1$ milion dolara)! Dve godine ranije Jay
Minner* je napustio Atari i osnovao sopstvenu kompaniju HiTorro kako bi napravio
konzolu (tako je rekao investitorima) sa MC68000 procesorom. Interesantno je
napomenuti da su 1974. Steve Jobs i Steve Wozniak takođe radili u Atariju na
pisanju igara (Atari je bio prava meka pionira IT-a) i da su njih dvojica
čelnicima Atarija ponudili projekat Lisa, njihovu viziju kućnog racunara. Ali
Atari ih je glatko odbio. Priča dalje kaže da je Jack Tramiel poklonio desetine
MOS 6052 cipova** dvojici mladih inžinjera i dalje je već sve istorija...
Da se vratimo u vreme kada je Jack naupustio
Commodore i kupio Atari za 44$ miliona dolara. 1984. je bila teška godina za
Atari, usledilo je restruktuiranje što je dovelo do smanjena zaposlenih sa 6000
na svega 500. U to vreme Shiraz je već radio na novom 16-bitnom računaru, ali
Jack je procenio da je Jay Miner-ov projekat Amige daleko bolja investicija. Dao
je na zajam 500.000$ HiTorru i budući da nisu mogli da vrate dug posle mesec
dana Jack je ponudio da otkupi celu kompaniju za 0.96$ po akciji. Hi-Toro nije
pristao na ponudu i počeo je da traži drugog kupca. Gotovo da je bilo izvesno da
će ih na kraju Atari kupiti ali pojavljuje se Commodore sa ponudom od 4.5$ po
akciji i kupuje ih. Jack je, razumljivo, bio više nego besan jer je Commodore
kupio Amigu novcem koji je on napravio kompaniji sa C64! Pošto je propao pokušaj
kupovine Amigine tehnologije, Atari nastavlja sa razvojem ranije započetog
16bitnog računara. Jack zahteva da se do Januara 1985. završi prototip kako bi
mogao biti prezentovan na Comdexu. Prototip biva završen na vreme ali ostaje
problem operativnog sistema. Pisanje novog od nule je odbačeno zbog kratkih
rokova i velikog rizika. Atari u potrazi za OS-om kontaktira i Microsoft ali oni
obećevaju prvu gotovu verziju Windowsa tek za dve godine. Odluka na kraju pada
na GEM, grafički operativni sistem koji je razvio Digital Research, Inc. GEM je
originalno napisan za Intelove procesore (Corel Ventura je koristila GEM dosta
vremena) ali su Atarijevi programeri uspeli da ga prilagode na vreme novom
računaru.
1985 u Januaru na Comdexu predstavljen je
Atari 520 ST. Za razliku od Amige Atari nije imao custom čipove osim Shifter-a
(grafika) i MMU dok su sve ostale komponente bile standardne: disk kontroler je
bio stanrdni WD, za zvuk i I/O je bila zadužena YM2203... Srce računara je bila
MC68000 na 8MHz. ST je imao mnoštvo portova Paralelni, Serijski, brzi ASCI port
za harddiskove, dva standardna 9 pinska joystick porta (nažalost sa podržanim
samo jednim dugmetom), midi interface...
Atarijev slogan je bio "Power without the
Price" što je i najtačniji opis ST-a. Mnogi su ga tada upoređivali sa Apple
Macintoshem - "Powerful as a MacIntosh for half the price.". Ironija je da se
1987 godine pojavio odličan i neverovatan emulator MacIntosha za Atari koji je
pokazao da je ST u svakom pogledu bolji od originalnog Mac-a. Naime sa ovim
emulatorom Atari je radio kao 100% kompatibilan Mac i to brže od originala i uz
veću rezoluciju monitora! Originalni Mac ima MC68000 na 7MHz a Atarijev SM 124,
naširoko hvaljeni (sasvim razumljivo kada se uporedi sa PC "rengenskim" kutijama
koje su tada nazivali monitorima), monohromatski monitor rezoluciju 640*400 px.
Te iste godine 1985., prvi ikada CD-ROM uređaj
za računare predstavio je Atari za svoju ST liniju računara. Kasnije su se
pojavili MegaST modeli sa odvojenom tastaturom i kućištem kao i mnogobrojne
periferije od kojih se izdvaja Atari laserski štampač SML804 koji je pomerio
cenu laserskih štampača tako da su oni postali dostupni i kućnim korisnicima što
je uz odličan DTP program Calamus predstavljalo kompletno rešenje za DTP za
neverovatno malo količinu novca! Atari 1040 ST je bio prvi računar na svetu sa
cenom manjom od 1000$ za jedan MegaBajt!
Bilo je potrebno da prođe 4 godine kako bi se
pojavio STe model (1989) koji je doneo digitalni zvuk (4 kanal, 8bita, do
50KHz), BLiTTER chip za ubrzanje grafike, paletu boja je proširio na 4096 i
doneo dva nova analogna joystick porta koji su mogli da se prerade i iskoriste
za kačenje još 4 standardna joysticka - 6 ukupno. Pojavilo se i nekoliko
multiplayer igara za 6 igrača istovremeno!
TT model (1991) je trebao da bude namenjen
Unix-u (System V) ali se kasnije odustalo od toga. TT je baziran na MC68030
32MHz, standardno je dolazio sa harddiskom, HD-Flopyjem, FastRAM-omo (slično kao
i kod Amige) i 19" monitorom rezolucije 1280*960. TT je bio višestruko brži od
ST-a i svoju primenu je našao uglavnom u DTP-u uz Calamus zbog velike brzine i
velikog monitora.
1992 je donela Falcon030 poslednji računar iz
Atarijeve kuhinje. Srce računara je MC68030 16MHz, standardno je bio opremljen
sa HD Flopyjem (diskete su se mogle formatizovati i u ED formatu - 2.88MB), imao
je mesto za interni IDE 2.5" harddisk, 4MB Ram-a, 16 kanala 16 bit 50KHz zvuk,
punu PAL ili NTSC rezoluciju u 16 bitnoj paleti, overscan mod, overlay mod,
chunk grafiku, DSP MC560001 32MHz procesor, mesto za FPU, SCSI II, IDE,
AplleTalk network... Sve u svemu izuzetnih karakteristika, ali spakovan u isto
kućište kao i Atari ST.
Bio je planiran, čak i u fazi prototipa
naslednik Falcona (Microbox) ali je on nažalost otkazan jer je Atari sve
svoje kapacitete uposlio u poslednji i za kompaniju odlučujući projekat -
Atari Jaguar. Bilo
je jasno i u Atariju da 1994. više nema mesta za non-Wintel računare.
Interesantno je da je kasnije Sony iskoristio
Atarijev dizajn za svoju PlayStation2
konzolu.
Ovde možete naći i pisani dokument o
tome. Budući da je Sony sa svojim PlayStation 1 pokosio Atarijevu konzolu Jaguar
stvarno interesantan detalj.
Period od 1985 do 1992 su bile definitivno
zlatne godine za Atari. Sve igre su se obavezno pojavljivale u i verziji za
Atari. Pored toga ono što Atari čini još značajnijim je software koji je nastao
na njemu. Budući da je imao standarno ugrađen MIDI interface pojavila se gomila
programa za rad sa muzikom od kojih se izdvojio i do danas opstao Stainberg
CuBase. Zatim sledi interesantna priča o Autodesk 3D Studio-u odnosno Discreet
3ds max-u koji takođe korene imaju na Atariju. Kompletnu priču možete naći
ovde...
* Jay Miner je inžinjer koji je radio na
Atariju 2600, kaoo i glavni projektant 8-bitnih Atarijevih računara Atari
400/800.
** Jack je 1980 kupio kompaniju MOS Technologies što je bilo i za
očekivati budući da je Commodore bio najveći kupac MOS čipova za svoje digitrone
a uz to Jack je bio poznat i po tome što nije voleo da zavisi od dobavljača i
snabdevača već je hteo da ima sve pod svojom kontrolom.
Atari je kroz svoju istoriju imao snažan
uticaj na celokupnu IT industriju, posebno na omasovljavanje upotrebe računara.
Približio je računare i prateću opremu širokom krugu ljudi - pokrenuli su pravu
lavinu napretka i razvoja u vidu armije kućnih korisnika/programera. Da je IBM
diktirao trendove i tempo razvoja (da ne spominjem Microsoft) verujem da bi mi
još uvek kucali komande u prompt liniji... mada, ruku na srce, cela ova
zafrkancija sa drajverima i Windowsom nije ništa bolja od toga!
Linkovi:
http://www.atari-explorer.com - informacije o Atariju
http://www.atarimuseum.com - Atari muzej
http://www.atarilegend.com - novosti iz
atari sveta i baza igara
http://dhs.atari.org - Atari Demo scena
http://www.cpu.lu/ulm/techtalk.html - syncscrooling i ostali trikovi
http://thalion.atari.org - thalion webshrine - softwerska kompanija koja je
napravila najbolje igre za ST
http://falcamp.atari.org - mp3 player za Falcona |
