Lični ugao: Sve online multiplayer igre treba da budu besplatne!

Da, baš sve!

Ove godine, imao sam priliku da oprobam dobar broj video igara. Neke su bile single-player, neke su imale lokalni multiplayer a neke su bile skroz online multiplayer igre. Dobar broj ovih koje su bile online-only sam odmah odpisao, bez obzira koliko su dobre ili zabavne. A zašto? Zato što su skupe!

Pa, dobro, koliko su skupe te online multiplayer igre? Koliko treba da košta online multiplayer igra?

• €70? Skupo!
• €60? Skupo!
• €30? Skupo!
• €5? SKUPO!
• €1??? ČAK JE I TO SKUPO!

U današnje vreme sve online multiplayer igre treba da budu besplatne. Svako ko danas želi da igra online multiplayer igru, bilo koju, treba da ima pravo da je instalira i igra potpuno besplatno… a tek kasnije da plati, ako želi.

Da napomenem: Ja ću u ovoj temi kritikovati online-multiplayer igre za koje je potrebno da platite da biste ih uopšte igrali i porediti ih sa free-to-play igrama koje imaju mikrotranzakcije ali su besplatne.

Dozvolite mi da vas provedem kroz malu istoriju online multiplayer igara i da pokušam da vas ubedim zašto ne treba da date pare da biste POČELI da igrate multiplayer igru.

Nekada davno…

Nekada davno, u doba pre nego što je postojao Internet, bilo je to samo san da ćemo jedan dan moći da igramo “igricu” s nekim ko je na drugom kraju sveta.

Sa pojavom prvih računarskih mreža, ovo je i dalje bilo nezamislivo jer su brzine bile spore. Međutim, sredinom 80ih, napredni igrači na kompjuterima, uspeli su da igraju tekstualne online igre sa ograničenom grafikom preko običnog dial-up modema, čak i pre Interneta. Bila je to zabava za izuzetno ograničenu publiku i uopšte nije bilo atraktivno ležernim pa čak ni prosečnim igračima. Ubrzajmo malo do nekih kasnih 90ih, i tu već imamo dosta igara sa online funkcijama. Konačno, smo mogli da igramo s nekim ko je bio na drugom kraju planete ali je i dalje trebalo dosta truda. Trebali smo da nađemo server, da imamo istu igru, da se dogovorimo za vreme, itd. Baš dosta toga je trebalo uraditi. Mnogo lakše nego u 80ima, ali izvodljivo uz malo truda.

I onda dolazimo u zlatno doba online multiplayer igara, sredina 2000ih. Xbox 360 sa HALO 3, World of Warcraft na PC-u, čak je i Nintendo imao neke primitivne online igre. Ovo nije bio samo preokret za online multiplayer igre, bio je preokret za video igre generalno. Sada je ideja da igrate online sa drugim igračima postala vrlo česta pojava. Ljudi koji nisu bili ni zainteresovani za gaming do tada, su kupovali konzole kako bi gađali druge igrače sa drugih kontinenata, pričali sa svojim online prijateljima ili se hvalili svojim achievementima / trofejima.

I nije bilo toliko strašno. Za nekoga ko nije imao veze s komputerima samo vam je trebala moderna konzola (€300 – €400), pretplata (oko €50 godišnje), video igra (€60) i naravno Internet, koju je većina već imala. Verovatno deluje skupo ako niste zainteresovani za gaming ali za mnoge ovo je bila mala cena. Kompjuter je i dalje koštao oko €1,000 i mnogi nisu znali da instaliraju i pokreću igre iako je Steam već bio u… ahem… PUNOJ PARI…, a da ne spominjem da smo se svi plašili kompjuterskih virusa. Tako da su konzole bile vrlo poželjne. U to vreme, video igre su koštale oko €60 (kod nas su, naravno, bile skuplje jer… smo to MI). Za €60 dobili bi single-player kampanju i nekada i online multiplayer mod. Mnogi nisu ni hteli da kupuju igre bez online multiplayer moda jer “igra nije bila vredna za svoju cenu”. Bio je zapravo period gde su developeri gurali multiplayer modove u igre kojima to nije bilo potrebno, pa smo imali Dead Space 2, Bioshock 2, Uncharted 2 i još mnoge lepe single-player igre sa nekim online modom, čisto da “opravdaju” punu cenu. Neki developeri su čak pokušavali da ubede igrače da su single-player igre mrtve i da svi treba da pređemo na online igre. Sve je to nekako puklo krajem 2010ih gde smo ponovo počeli da imamo dobar balans single-player i multiplayer igara, a da su obe jednako koštale.

Ok, pa šta se onda promenilo?

League of Legends i Mobilne igre

Ja ne volim League of Legends. Nikada mi nije bio privlačan ta izometrična kamera niti mi je to konstanto jurišanje na baze i kule bilo zanimljivo. Ono što mi je bilo zanimljivo je cena igre. Bila je besplatna. OK, nije ništa specijalno izgledalo ali bila je online igra i bila je skroz besplatna. Pa kako sad to? Igra je navodno, naplaćivala kozmetiku i ostale opcione stvari unutar same igre. Neki su kupovali, neki nisu ali se igra igrala baš zato što je bila besplatna. Nije mi bilo jasno, ali ni mnogima oko mene jer je trebalo imati PC, koji nije bio toliko popularan u to vreme (circa 2010) a za igru je bila potrebna i veština, koju mnogi (kao ja) nikada nisu stekli.

Par godina kasnije i odjednom svi imamo pametne telefone i za njih, naravno, izlaze mobilne igre. Počeli smo sa Angry Birds ili Cut the Rope koje su koštale malo para a neke je bio strah da kupuju preko mobilnih telefona. I bukvalno preko noći, na smart telefonima su počele da se pojavljuju besplatne igre. Da, bile su besplatne. Naravno, bilo je reklama u njima i svakojakih gluposti da vam pogoršaju  zabavu ali ste mogli da ih probate besplatno. Naravno, neke igre su ovo radile bolje od drugih ali je činjenica bila da su sve mogle da se pokrenu i igraju besplatno. Nakon što je ovaj free-to-play boom otpočeo, mnoge mobilne igre su prestale da imaju početnu cenu i takođe postale besplatne. Mobilne igre su svakako velika zverka za drugu temu, i ne bih mnogo da pričam o njima. Samo je bitno da napomenem kako je free-to-play postao nekakav standard na mobilnim telefonima. Za to vreme, velike igre na PC i konzolama su se i dalje držale svoje cene.

Sve se to promenilo jedan dan kada su se pojavile Battle-Royale igre.

PUBG vs. Fortnite

Još dve igre koje ne volim, ali su važne. 2017, pojavila se igra Player Unknown Battlegrounds. Ova jadno-sklepana igra postala je hit zbog svoje unikatne mehanike gde bi se 100 igrača spustilo na mapu i svi pokušali da budu poslednji koji stoji. Komande nisu bile nikakve, grafika je bila užasna, igra je laggovala ali eto, bila je zabavna. Mnogi su platili €30 kako bi igrali ovu online multiplayer igru sa ljudima širom sveta. PUBG nije bila prva battle-royale igra, ali je svakako bila prva hit battle royale igra zbog koje su mnogi kupovali kompjutere i pravili steam naloge.

Za to vreme, Epic Games je furao svoju Early Access igru pod imenom Fortnite (Save the World). Ova dosadna igra gde gradite kule da biste se odbranili od zombija nije bila ništa naročito. Koštala je oko €20, imala dosta mikrotranzakcija a nije bila toliko zabavna. E sad, Epic Games je dosta uložio u ovu igru i nisu hteli da je puste da tek tako umre. Pogledali su krajičkom oka u PUBG i pitali se da li bi i oni mogli isto da urade sa ovom Fortnite igrom. A čak i da uspeju u tome, da li mogu da privuku publiku?

Bio je to vrlo riskantan potez ali Epic Games je napravio zaseban mod za svoju Fortnite igru, i nazvao ga Fortnite Battle Royale. Ali kako da privuku svu tu PUBG publiku? Jednostavno, PUBG je koštao €30 a Fortnite Battle Royale je bio besplatan. Onaj mrtvi Fortnite Save the World mod se i dalje naplaćivao, ali sve što vam je trebalo da igrate Battle Royale je bio Epic Games nalog. Sve ovo sam zapravo već pričao u mojoj Exprimal recenziji (bez brige, i tu igru ću kasnije spomenuti). Igrači su masivno dolazili u Fortnite. Neki da bi besplatno igrali igru, neki čisto iz radoznalosti a neki kao ja nisu mogli da veruju zašto je ova igra besplatna. Ništa ih nije koštalo. Neki nisu ni planirali da ikada kupe nešto u Fortnite-u, ali su vremenom zavoleli igru i počeli da kupuju pomalo. PUBG se jako ljutio na Fortnite. Nije im bilo jasno zašto ljudi toliko igraju tu igru. Da, Fortnite je lepše izgledao, bolje radio, i bio besplatan ali… mora da je bilo tu još nešto, pitao se PUBG. Pokušali su čak i da ih tuže za bilo kakvu sitnicu, i naravno, nije im uspelo.

Iako je PUBG još uvek tu, Fortnite ih je zgazio kao mrava. Ali ne nužno zato što je Fortnite bolja igra, nego zato što je dostupna. I dan danas, ako ste radoznali, samo upalite bilo koju konzolu, PC ili čak mobilne uređaje i skinite Fortnite, i dalje je besplatna igra i verovatno će uvek takva i ostati. A za razliku od League of Legends, Fortnite je bio dostupan na svemu, bio lakši za igranje i bio prepoznatljiv. Fortnite je zaradio ogromne pare tako što su pustili igrače da besplatno uđu u igru i tek onda kupe nešto, ako to žele. A mnogi su želeli. Pošto ste igrali s drugim igračima, mnogi su želeli da se ističu svojim izgledom te su trošili pare na skinove i kozmetiku. Battle Pass je takođe postao odličan motivator da igrači redovno počnu da igraju igru i uzput dobijaju kozmetiku.

Ja vam ovo ne govorim da bih vas nagovorio da igrate Fortnite, zapravo, ne želim da igrate tu igru, samo želim da skrenem pažnju ono što je Fortnite dokazao celom svetu. Ako ponudite svoju igru besplatno, privući ćete više igrača. MNOGO VIŠE IGRAČA. A u online multiplayer igri, igrači su SVE.

Prelazimo na Free-to-play model

Kada je Epic Games zaradio brdo para i čak napravio svoju online prodavnicu da se takmiči sa Steam-om, ostali su bacili oko na Fortnite. Ako je ta igra postala besplatna i privukla mnoge igrače, verovatno će isto raditi i za njih, zare ne? I tako je i bilo. Mnoge igre koje su kasnije izlazile imale su Free-to-play model i privukle su igrače.

Path of Exile, Warframe, Genshin Impact, Apex Legends, mnogi MMORPG-evi sve igre pune sadržaja koje su zarađivale od dobre volje igrača koji su imali besplatan pristup.

Neke igre, koje su nekada koštale, postale su free-to-play, kao recimo, Rocket League, Fall Guys, Destiny 2, Overwatch, Naraka Bladepoint kao i većina MMORPG-eva. Čak je jadni PUBG postao besplatan. I da li im je uspelo? Svakako. Neke free-to-play igre su uspele bolje od drugih ali su skoro sve imale igrače. Najveća ironija je što free-to-play igre mnogo više zarađuju nego igre koji koštaju, baš zato što puste igrače da se dobro naigraju pre nego što otvore novčanik.

I sad dolazimo do današnjeg dana. Danas kad pogledam oko sebe, skoro sve popularne online multiplayer igre su besplatne. I onda tako lepo izađe nova online multiplayer igra koja traži “skromnu cenu” od €20 i ja odmah kažem da će da propadne, bez obzira koliko dobra bila.

Neki developer:“Ali moja online multiplayer igra vredi za svoju cenu”! — Ne, ne vredi!

Vidite kako developeri:  J**e mi se da li ste godinama ili decenijama radili na vašoj mutliplayer igri. Vi ste sami izabrali da uđete u tržište koje je preplavljeno istim ili sličnim sadržajem. Ako vaša online mutliplayer igra izađe danas i nudi slično iskustvo kao gomila drugih free-to-play naslova, očekujem da košta isto koliko i te igre, odnosno… da ne košta ništa. Možete slobodno da mi ponudite mikrotranzakcije, battle passove, čak i pretplate. Rado ću ih kupiti ako mi se igra svidi. Ali ako naplaćujete ulaz makar i 1 rsd, neću biti zainteresovan.

I možete da mi dokazujete koliko su bolje mehanike ili komande od ostalih free-to-play igara, ali stvarno me ne zanima. Ako vaša online multiplayer igra ima cenu, ma koliko bila mala ta cena bila, to je automatski barijera za mnoge igrače. Barijera znači da mnogi koji žele da probaju neće moći jer nemaju sredstva ili ne žele da rizikuju i kupe nešto što im se neće svideti. Barijera znači da nema igrača.

A niko neće hteti da igra online multiplayer igru bez igrača. Shvatite da bez igrača, NEMATE NIŠTA. 

U današnje vreme, mnogi ne žele ni da probaju free-to-play igru. Zašto?

• Nisu zainteresovani
• Videli su trailer i nisu sigurni da će im se svideti
• Ne sviđa im se grafika
• Ne sviđa im se takav tip gameplay-a
• Ne vole PvP
• Ne žele da ulažu vreme

i možda najbitnije

• Već igraju drugu online multiplayer igru u koju su uložili dosta vremena

Zanči čak i kao free-to-play igra, teško možete uspeti u online multiplayer tržištu, a vi još hoćete da naplaćujete pristup igri? Ma samo napred, gari!

A zašto je onda (ubaci ime igre ovde) popularna a košta (ubaci cenu ovde)?

Zato što je izašla u vreme kada je još bilo prihvatljivo naplaćivati multiplayer igre i još uvek živi na toj slavi. Da, tako je. U retkim slučajevima, možda igra nudi značajnu količinu sadržaja koju igrač može sam odigrati bez drugih ali to je vrlo retko. Pada mi na pamet, Dead by Daylight. Ova igra bi trebala da bude free-to-play, ali eto, naplaćuju nekih €20, a igra je često na rasprodaju ili se deli besplatno. Ali eto, izašla je 2016, kada je još to bilo prihvatljivo i drže se te slave, bar za sada.

World of Warcraft i Final Fantasy XIV koštaju i imaju mesečne pretplate ali te igre imaju više sadržaja nego većina igara koje sam danas nabrojao zajedno, a takođe počivaju od doba kada su ti načini pretplate bili prihvatljivi. I da napomenem, nekada je bilo mnogo manje igara na tržištu. Danas ih imamo previše i developeri stvarno trebaju da budu kreativni da bi im se igra isticala. Samo ove godine, igrao sam nekoliko online multiplayer igara koje su imale mikrotranzakcije i battle pass i evo već polako izumiru zato što su imale i početnu cenu, baš zbog te glupe barijere.

• Dragon Ball The Breakers – odvratna igra sa lošim komandama i vrlo malo gameplaya koja je i pored početne cene imala i battle pass i gacha system.
• Crash Team Rumble – Predivna i zabavna online multiplayer igra koja bi verovatno bila u boljem stanju da ima više igrača, ali kad neće svi da daju pare za nešto što izgleda kao free-to-play igra.
• Exoprimal – Jedna od najpohlepnijih igara koju sam ikada igrao. Iako je već koštala €70, Exoprimal ima i kozmetiku i battle pass ali zato samo jedan pišljivi multiplayer mod. Trenutno je igra oko 500 igrača na Steam-u, što je neverovatno malo.
• Headbangers Rhythm Royale – Ovo sam nedavno igrao i nisam mogao da verujem da nije besplatna. Da, već gledam kako svi trče da daju pare za igru gde se takmičite ko je najbolji golub.

Sve što su ove igre trebale da urade je da izađu besplatno i onda naplaćuju kozmetiku ili battle passove i svi bi bili srećni. Čak i kad eventualno ove igre odu u free-to-play mod i dalje treba da se takmiče sa ostalim free-to-play igrama koje su besplatne od samog početka i imaju vernu publiku.

Dobro, a kada je u redu naplaćivati za online multiplayer igru?

Samo ako igrač može da je igra sam bez mnogo ograničenja. Ako je za zabavu potrebno puno igrača, ta igra treba da bude besplatna. Međutim, ako se u igri nalazi single-player kampanja koja će biti dostupna čak i godinama nakon što se serveri ugase, e za to ću već rado platiti. Iako ne volim igru, Marvel’s Avengers je imao dosta dobru i dugačku single-player kampanju koja se još uvek može igrati čak i bez drugih igrača. Splatoon igre uvek imaju kampanju. Iako nije glavni fokus ove igre, lepo je znati da će jedan dan igrači moći bar to da igraju kad se serveri ugase.

Nedavno sam sedeo sa EmuGlx kolegom Batom Životinjom i diskutovao o novoj Call of Duty igri. Osim što je igra loša, mnogi su se bunili zbog visoke cene. Warzone mode je besplatan, ali ostatak igre se naplaćuje. A šta se tačno tu naplaćuje? Neka jadna kampanja od tri sata i par multiplayer modova koji bi svejedno trebali da budu besplatni. Iako je sve ovo bilo ok naplaćivati nekada davno, sada više nije. Igrači zahtevaju više… ali za manju cenu. Ako im to ne date, naći će neku drugu igru koja će im to dati.

Da sumiramo

Danas imamo previše video igara. Čak i da igrate video igre neprekidno, nemoguće je da se svakoj novoj igri posvetite podjednako, naročito ako je online multiplayer igra. Naravno svaka igra hoće pare od vas. A kojoj sada igri da date pare?

• Onoj koja košta €20 a nema mnogo igrača i niste sigurni da li će vam se svideti.

Ili

• Onu igru koja je prepuna ljudi iz celog sveta, isto niste sigurni da li će vam se svideti, ima mikrotranzakcije ali zato ne košta ništa da se proba.

Ma prvu opciju, NARAVNO! Siguran sam da će baš ta igra promeniti industriju online multiplayer igara. A to što nema dovoljno igrača, to nisu krivi developeri nego ti drugi igrači. Ko im je kriv što neće da plate da igraju ovu novu i totalno unikatnu online multiplayer igru?

Stavovi izneti u “Lični Ugao” autorskoj rubrici ne predstavljaju obavezno stavove kompletne EmuGlx redakcije, a ponekada ni samog autora 😉
Za ostale tekstove iz Ličnog Ugla posetite sledeći link.