Malo koja kompanija uspe da uradi ono šta je uradio Bungie, da predstavi kompetitivni multiplayer na najbolji mogući i najigriviji način na jednoj kućnoj konzoli. Prva Halo igra je upravo to uradila i započela multiplayer FPS revoluciju na kućnim konzolama. Sve pre toga su bili traljavi pokušaji i sama pomisao ozbiljnijeg multiplayera na konzoli je bila praktično nestvarna/neostvariva, najviše zbog dominacije PC-a tih godina kao i naravno zbog hendikepa kontrolera. Pored svega toga, Bungie je uspeo da napravi i postavi standarde kako jedna moderna pucačina treba da izgleda i najvažnije kako može da se igra bez problema i na konzoli. Osim toga Halo: Combat Evolved je postavio standarde i kada je u pitanju naracija, muzika i gluma. Bilo je dosta skepticizma na početku, ali tada niko nije ni pomislio da će serijal dostići ovolike visine, jer danas ovaj serijal uživa poštovanje fanova čija zajednica broji milione i milione igrača. Bungie je sa svojim timom uspeo da plasira skroz nov proizvod i da sa tim postavi korene onome šta Halo franšiza predstavlja danas; serijal najboljih SciFi FPS igara sa uzbudljivom pričom, zanimljvim karakterima, dubokim lore-om i bogatim univerzumom. Od te 2001. godine, kada se Halo premijerno pojavio na prvoj Xbox konzoli, izašlo je ukupno sedam Halo AAA FPS naslova i još dva top down spinoff-a, kao i mnoštvo knjiga koje upotpunjuju Halo univerzum. Nakon Halo Reach-a (2010), razvoj franšize je preuzeo 343 Industries studio. Njima je tada bačena velika odgovornost kreiranja četvrtog nastavka Halo-a, igre koja je po mnogim standardima odskakala od prethodnih naslova u serijalu, ali ovogodišnji Halo 5: Guardians je igra kojom su dobili još jednu šansu da se koliko toliko iskupe kod armije fanova ovog legendarnog serijala.

Halo 5: Guardians se direktno nadovezuje na Halo 4 priču i dešavanja iz Halo 4 Spartan Ops moda, tačnije osam meseci nakon tih događaja. Pored već poznatog glavnog protagoniste Master Chief-a, u ovom delu ćete igrati sa još jednim glavnim likom, Spartan Locke-om. Zbog ove odluke, igra već na samom početku podseća na eksperiment koji je odradio Bungie sa Halo 2 igrom, gde ste pored misija sa Master Chief-om kontrolisali i The Arbiter-a.

Prva misija vam daje kontrolu nad novim protagonistom Spartan Locke-om i vaš zadatak je da “spasite” doktorku Catherine Halsey, osobu koja stoji iza Spartan Projekta i kreacije “sintetičke” inteligencije pod imenom Cortana. Za to vreme Master Chief je sa svojim Blue Team-om infiltrirao ONI istraživački brod kako bi ga oslobodio od Covenant armije koja ga je okupirala i zaštiti moguće važne informacije koje se nalaze u njemu. U tim trenucima, Master Chief dobija viziju davno izgubljene Cortane i odlučuje da napusti svoj zadatak i krene u potragu za njom čisto vođen svojim instinktom. Nakon toga, Master Chief od glavnog heroja u igri postaje lik koji dezertira, odbijajući direktna naređenja svog kapetana. Odmah nakon tog saznanja, kapetan USNC Infinity-a daje jednostavno naređenje Spartan Locke-u, i njegova glavna misija je da nađe i vrati Master Chief-a, jer sve što znaju je da je AWOL. Tok kampanje je podeljen na misije gde vodite Master Chief-a, koji pokušava da reši misteriju koja se vrti u njegovoj glavi, i Spartan Locke-a, koji samo prati naređenja sa UNSC Infinity-a i ne preispituje njihovu legitimnost, predvodeći svoj tim u klasičan manhunt. Odnos misija ovih karaktera je sličan onome iz Halo 2, ali nam ipak ostaje malo veći žal što nismo više igrali sa Master Chief-om.

Kako odmiču misije, tako se priča razvija u nešto neočekivano, puna intriga, izdaja i obrta. 343i je, za razliku od clusterf*ck-a koji je krasio Halo 4, uspeo da napravi jednu odlično sažetu priču koja može bez dubokih i detaljnih objašnjenja i analiza biti jasna svima. Prebacivanje sa jednog karaktera na drugog vas, pored želje da se vratite i igrate sa MC-om, nekako povezuje sa Locke-om i opravdava sve što radi. U njegovom Fireteam Osiris-u nalaze se jedni od najboljih spartanaca, a tu je i Buck, spartanac koji se pojavljivao u Halo ODST igri (glumi ga Nathan Fillon) koji inače stalno preispituje Locke-ove postupke i šta je ispravno od svega toga što oni rade. Master Chief-ov Blue Team je sačinjen od preživele dece prvih eksperimenata i John-117-ovih (codename i dato ime Master Chief-a) prijatelja i saboraca još sa akademije. Za razliku od ostalih Halo naslova, izuzev Halo ODST, ni jedna misija neće biti Lone Wolf tipa, gde ćete morati sve sami da radite. Svaki vaš saborac ima posebnu specijalizaciju i u borbama vam može pomoći na svoj unikatni način. Pored toga što će oni tu biti kao čista podrška u napucavanju, u funkciji su i jednostavna izdavanja naređenja, sakrij se tu, pucaj na ovu metu, uđi u to vozilo, ili vas možda oživeti kao bilo koji živi coop partner.

Halo serijal se odlikovao u nešto sporijem gameplay-u od PC pucačina, pa i nekih drugih koje su izlazile za konzole. Kako je vreme prolazilo, Bungie nije želeo da se daleko odmiče od svog recepta za dobru mehaniku konzolne pucačine. 343i je to prvi put promenio sa Halo 4, što je došlo do negodovanja. Glavna razlika je bila u sprintu, koji je bio novina a vernim fanovima nešto šta nikada nije trebalo da se desi Halo serijalu. To je dosta uticalo kako na kampanju tako i na multiplayer koji je doživeo još veće promene o kojima ćemo pisati malo kasnije. Mehanika u Halo 5 je ponovo primetno promenjena u odnosu na prošli naslov a skoro neprepoznatljiva upoređujući sa starijim igrama iz serijala. Pored sprinta koji je ostao prisutan, sistem regeneracije štit i health-a je promenjena. Da bi se “oporavili” potrebno je da ili hodate ili stanete u zaklon. Ukoliko ste u punom trku, štit i health se nikada neće regenerisati. Novina koja je odlično implementirana u multiplayer-u.

Generalni Halo dizajn je doživeo promenu sa premeštanjem razvoja kod drugih developera. Dizajn koji je neko vreme lutao igrama je našao svoj identitet sa Halo 4 i na osnovu toga su samo nastavili sa Halo 5, ali ipak još uvek ne dostiže raznovrsni dizajn kao što je imao Silent Cartographer iz Halo: Combat Evolved igre. Dizajn nivoa je isto doživeo promenu. Svaki nivo je širi i prostraniji nego u prethodnim igrama, time vam dopušta da vi na svoj način napadnete neprijatelje i uništite ih. Sa druge strane ubrzani gameplay vas uvodi u neku vrstu haosa sa nekada mnogo jedinica na ekranu, kako vaših tako i neprijateljskih. Ipak taj haos deluje jako isplanirano i kontrolisano, haos koji samo izgleda tako ali ipak odlično funkcioniše i ono što je najvažnije, pruža i dopušta neverovatno zarazan i fluidan gameplay. Svaka Halo igra vas je na svoj način terala da budete fokusirani. Halo 2 je bio vrhunac toga jer i pored sporog kretanja, igra je zahtevala taktički prilaz svakoj borbi, sada Halo 5 radi sličnu stvar, samo totalno drugačije. Brzi gameplay vas tera da budete još više fokusirani na sve što se dešava oko vas, drži vam pažnju i tera vas da budete brži i snalažljiviji sa kontrolerom – sprema vas za multiplayer bitke. Posle nekoliko godina, od kako je 343i preuzeo Halo franšizu, nekako se ideja njihove gameplay revolucije tek sada nazire, i svi polako shvatamo šta su oni od početka želeli i šta napokon sprovode u delo koje daje dobre rezultate. Zadržati tu Halo magiju, ali ipak uvesti nešto novo, zanimljivo, nešto šta će privući i nove igrače, a ipak naterati stare da ostanu i iskuse nešto drugačije dok iskorišćavaju svoje iskustvo stečeno u prethodnim Halo naslovima.

Najveća zamerka i najveća hrabra novina je nišanjenje nalik onome u Call of Duty i Battlefield igrama, levim triggerom kroz nišan. Halo je bio Counter Strike tip igre na konzolama. Nišanjenje je bilo isključivo izvodljivo sa “kuka” sem naravno sa oružjem koje je imalo nišan. Sada je nišanjenje moguće sa svakim oružjem, ali ipak ono je samo kozmetičke prirode, tj ne dozvoljava i nema nikakvu prednost ukoliko nišanite nekom puškom kroz “iron sight”. Hendikep u kretanju i pucanju ne postoji, kao što nije postojalo ni u jednoj Halo igri i to je ta lepota i sloboda koja se vidi tek u multiplayer-u. Tu su još neke novine u gameplay-u i ponašanju Master Chief-a ili vašeg Spartanaca u multiplayer-u. Strafe Burst gde brzo možete pobeći od bombe ili skloniti se u zaklon koji deluje daleko, na nedostižnih metar dva od vas. Ground Pound, ukoliko se nalazite u vazduhu, držanjem na RB možete napuniti udarac i lansirati se na svog protivnika koji se nalazi ispod vas. Ukoliko ste dovoljno precizni, to može biti instant kill za vas. Tu je i dinamičko penjanje i preskakanje prepreka. Iako ste pre, kao i sada, vodili jednog od najjačih i najsposobnijih spartanaca, često ste morali da zaobilazite kutiju koja se nalazila ispred vas. Sada je ubačena mehanika kojom se jednostavno popnete na nju ili bilo koju prepreku određene visine. Naravno ukoliko dva puta kliknete skok.

Multiplayer – Warzone – Arena

Pored single player-a koji je za neke igrače u Halo-u nebitan, iako Microsoft ulaže nenormalne pare u marketing i promociju istog i iako je Master Chief postao ikona pretežno u Americi, najvažniji deo Halo-a za većinu fanova je Multiplayer. Pored haotičnog i nefunkcionalnog multiplayer-a u Halo 4 igri na samom izlasku, 343i je morao da zasuče rukave i iskupi se za sve greške koje su napravili tim naslovom. Ubacivši Spartan Abilities u četvorci, totalno su narušili Halo multiplayer balans. Pokušavali su mesecima pa čak i godinama da to promene, da ostanu pri svojoj ideji ali da ipak ostane nekakav balans u igri, ali to im jednostavno nije uspelo i tako je Halo 4 bio prvi Halo naslov koji je najbrže izgubio multiplayer publiku. Sa skoro više od milion konkurentnih igrača u prvom mesecu, u drugom je to palo na četvrtinu miliona a nakon manje od godinu dana na ispod pedeset hiljada igrača u celom svetu, što jeste poražavajuće za jedan Halo naslov.

Halo 5: Guardians je totalno novi početak za 343i i njihovu inkarnaciju Halo multiplayer-a u ovoj igri. Pored svih novina, taj čarobni Halo balans nije narušen. Igra jeste brža, zahteva neverovatan fokus i koncentraciju na dešavanja u bilo kom modu koji igrate, ali nema game breaking gluposti kao u Halo 4 naslovu.

U Arena modu, pravom kompetitivnom modu u ovoj igri, svi spartanci su “nadareni” istim mogućnostima i osobinama. Počinju istim load out-om dok su power weapons i dalje ostali na mapi. U ovom modu cilj je ostao isti – maksimalni fokus, kontrola mape i power oružja vam garantuju sigurnu pobedu. Glavna stvar koja krasi Halo multiplayer, stvar koja postoji od prvog dela, je što svaki duel 1 na 1 zahteva tu neverovatnu fokusiranost jer mali trzaj psta ili ruke znači da ćete izgubiti. To je ta napetost i stres koji vas može skupo koštati, a sa druge strane čisto umeće u snalaženju na malom prostoru u datom trenutku bez previše razmišljanja. Trenuci gde ukoliko želite da se povučete i ukoliko se uplašite znači da ćete poginuti i izgubiti važan poen, gde se samo neustrašivost i samouverenost isplate. Sa druge strane, poznavanje mape i vrhunsko nišanjenje na kontroleru je obavezna stvar a ne nešto opcionalno ukoliko želite da pobeđujete. Halo je jedina igra koja je uvek pružala neverovatno zadovoljstvo ukoliko pobedite ili ubijete nekoga, ali sa druge strane, frustrirala ukoliko ginete i izgubite jer bukvalno za sve u igri (sem vaše Internet konekcije) ste odgovorni samo vi i vaš skill. Svaki Arena mod zahteva igranje 10 kvalifikacionih mečeva da bi vas sistem stavio u odgovarajuću skill kategoriju. CSR (Competitive Skill Rankings) postoji baš zbog toga da bi vas igra uvek uparivala sa igračima sličnog umeća kao što je vaše. Za razliku od Halo 4 gde je CSR značio samo broj, koji skoro nikada nije uticao na matchmaking, ovde je on dinamičan i uloga mu je totalno promenjena. Ukoliko ste u Platinum ili Diamond Skill rangu, nećete nikada igrati sa slabijim igračima iz Silver ili Bronze ranga, već će vas igra uparivati sa boljim igračima. Ukoliko konstantno gubite u matchmakingu u tom rangu, igra će vas degradirati u niži rang. Halo 5 jednostavno zahteva da vi igrate konstantno dobro sa sistemom sličnim kao u Halo 2 igri koji je radio na skoro istom principu.

Drugi više casual mod je Warzone. Novi mod koji pruža čistu zabavu bez ikakvog nerviranja. Najviše podseća na Big Team Slayer koji nije dostupan na izlasku same igre (ali će biti dodat u budućnosti) ali razlika je u tome što pored borbe između živih igrača postoje i NPC neprijatelji kao u kampanji, bossovi i druga smetala na tri ogromne mape. Warzone mod je mešavina nekoliko modova drugih igara. Na mapi postoje tri taktičke pozicije koje treba da zauzmete. Svaki tim polazi iz svoje baze u kojoj se nalazi Power Core koji je zaštićen sve dok jedan tim ne dozvoli drugom timu da zauzme sve tri strateške pozicije. Zauzimanjem većine pozicija i ubijanjem neprijatelja se brže povećava skor koji imate, sve dok ne stignete do 1000 poena. Svako ubijanje protivničkih spartanaca donosi vam poen kao i uništavanje specijalnih Boss-ova koji se pojavljuju u određenom trenutku na određenim delovima mape. Ukoliko se vaš tim odluči samo na borbu sa protivničkim spartancima to vam neće doneti pobedu. Najviše poena, koji vas mogu voditi do pobede, se dobija ubijanjem određenih Bossova koji se pojavljuju na mapi. Oni vam daju od 25 pa do 150 poena, sve u zavisnosti koja jedinica i u kom periodu runde se pojavi. Ipak i za najlakšeg Bossa vam je potrebno još nekoliko spartanaca pored vas da bi ga ubili.

U Warzone modu je moguće koristiti i vozila, specijalna oružja, i specijalne moći u određenom trenutku. Za to su vam potrebni Requisition Points koje dobijate tokom igranja. Što vam je bolji plasman i što više objektiva završavate, to ćete imati više poena. Sa Requisition Poenima možete kupiti Requisition Packs iz kojih dobijate Req Cards. Te karte predstavljaju standardna i specijalna oružja, vozila i specijalne moći spartanaca (damage boost za određeni period, sprint boost, overshield, active camo). Ukoliko otključate bilo koje standardno oružje ono će vam biti omogućeno da koristite bez trošenja ostalih poena koji se dobijaju u toku igre, i biće smešteno u Standard Load Outs. Sve ostalo što dobijate iz REQ Packs se troši upotrebom, a za njihovu aktivaciju vam je potreban Requistition Level koji se dobija isključivo na osnovu vaših performansi u toku igranja, nešto kao nivoi karaktera u RPG igrama. Uzmimo za primer specijalno oružje za koje vam je potrebno da dođete do četvrtog REQ Levela, za Tenk ili Mantisa do osmog. Ono šta komplikuje Requisition sistem je to što ukoliko dođete do osmog levela i uzmete Mantisa, istrošićete te level poene i ukoliko bi ponovo želeli da uzmete neko specijalno oružje, morate da nastavite sa dobrim nastupom u partiji i konstantnim doprinosom u pobedi kako bi ponovo “napunili” slotove tih levela. Ovo je odličan sistem i jednostavno ne dozvoljava da se odmah na početku partije svi stvore sa najjačim vozilima i unište balans. Jedina mana je to što neke REQ Pack-ove možete kupiti za pravi novac, ali pošto je ovo totalno casual mod, nema nikakav uticaj na kompetitivni deo ove igre, i sve je samo u vidu zabave. Na kraju krajeva Requisition Cards vam samo pomažu da imate nešto što biste vremenom otključali a ne možete odmah jer ste jako loš igrač, iskreno tada vam ni novac ne pomaže.

 

Pored svih novina, promena, eksperimenata koji su deo ovog naslova, Halo 5 deluje kao potpuna igra, iako je 343i u nekim segmentima spojio nespojivo, to odlično funkcioniše, a što je najvažnije, drastično bolje nego u Halo 4 naslovu. Grafika ne predstavlja novo svetsko čudo ali opravdava sva očekivanja. Definitivno nije najlepša igra u ovoj generaciji konzola, ali izgleda i više nego prijatno, a fluidnih 60 frejmova po sekundi samo ulepšavaju svaki momenat proveden uz ovu igru. Neki detalji i poneki nivoi ipak odskaču po lepoti od drugih koji se odigravaju u koridoru, ali ni u jednom trenutku nismo bili u situaciji da pomislimo da je moglo nešto bolje izgledati ili da ne izgleda zadovoljavajuće. Tu i tamo se vidi neka loša tekstura, ili famozno skaliranje dinamičke rezolucije koju igra koristi, ali pored svega toga kompletna prezentacija je sasvim zadovoljavajuća po pitanju grafike. Zvuk je posebna priča i ne vredi mnogo trošiti reči na to. Svaka Halo igra je plenila ovom stavkom, tako da i Halo 5: Guardians nastavlja to da radi. Ukoliko imate dobro ozvučenje ili slušalice, uživanje će vam biti još veće, jer savršena gluma, efekti i CGI filmovi između nekih misija, za koje je zadužen famozni Blur Studio, će vas ostaviti bez reči.

Halo 5: Guardians je igra koju definitivno morate imati ukoliko posedujete Xbox One konzolu. Pored odlične i ne tako kratke kampanje, tu je i sjajan Multiplayer koji kao i svaki Halo MP vam može pružiti sate i sate zabave! 343i i Microsoft su obećali da će svaki budući update do leta sledeće godine biti besplatan, računajući i mape koje će izlaziti, dakle nikako nećete biti smoreni istim sadržajem. Halo 5 je dokaz da neke stvari, iako su dobre kakve jesu, mogu da ispadnu i bolje ukoliko se unaprede na pravi način u pravom trenutku, a 343i je upravo to i uradio. Igra koja predstavlja odlično iskupljenje za mali debakl sa Halo 4 i malo veći sa Halo: The Master Chief Collection koji je izašao prošle godine. Ovaj naslov nam samo pokazuje da nikako ne treba da dižemo ruke od ove fantastične franšize i da ipak ostaje još uvek pozitivne vere u 343i studio.