Story of Seasons: A Wonderful Life (2023)

Pre nego što počnem s ovom recenzijom, izvolite istinitu priču iz mog detinjstva baš o ovoj igri.

Bila je 2004-a godina, ako se ne varam. Ja sam živeo sa majkom, sestrom i očuhom ( i mrzim taj termin, pa ćemo ga zvati “Bata”). U svakom slučaju, Bata i ja smo se lepo slagali. Bata je voleo da sedi u svojoj fotelji, čita novine i da ga niko ne dira, baš kao i ja. Ja sam (sa svojih nepunih 15 godina) voleo da budem u sobi i igram igre na mom malom Nokia CRT televizoru. Kad je Bati trebala pomoć, ja bih mu pomogao, i obrnuto. Nije pokušavao da zameni mog oca (koji je i dalje bio tu za mene i moju sestru) ali Bata je bio član moje porodice (i još uvek je). Lepo smo živeli ali moji su uvek kasnili da mi kupe nove konzole, te sam igrao šta je radilo na mom PC-u i PlayStation-u 1.

Jedan dan, Bata se spremao da ode na put u Nemačku. Iako je voleo da bude sam, čovek je bio darežljiv (još uvek je) i pitao nas je sve da li želimo da nam nešto donese. Kad je na mene došao red, malo sam oborio glavu. Znao sam šta želim ali bilo je skupo. Pošto sam na kompjuteru tek naučio da koristim emulatore, igrao sam Harvest Moon igre za Game Boy i GameBoy Advance. Hteo sam GameCube i hteo sam samo jednu igru (da baš ovu o kojoj pričamo danas). Nikada nisam tražio nešto od Bate, ali on je video da stvarno nešto želim. Na kraju sam mu rekao šta hoću i on je potvrdno klimnuo glavom. Kada je otišao u Nemačku, malo je reći da sam bio uzbuđen što ću uskoro igrati Harvest Moon: A Wonderful Life. Toliko sati sam potrošio na Harvest Moon Friends of Mineral Town GBA i Harvest Moon 2 GBC (na emulatorima) da je pomisao o prvoj 3D Harvest Moon igri zvučala kao nešto iz bajke. Bilo me je briga i za Maria i Zeldu, samo sam hteo GameCube i samo tu jednu igru. Nisam gledao ni trailere jer sam hteo da budem iznenađen kad prvi put upalim igru.

Bata je nazvao moju majku iz Nemačke i rekao joj da je pronašao GameCube za mene i da imam dobar ukus jer vidi da je Harvest Moon: A Wonderful Life jedna od najprodavanijih igara. Nažalost, nije mogao da pronađe samu igru. Pitao me je, da li je u redu da mi donese GameCube a kad se vrati da mi da pare a da ja kupim igru ovde kod nas. Pristao sam, naravno, igra će biti skuplja kod nas ali sigurno ću uspeti da je pronađem iz neke od naših radnji.
Bata mi je takođe rekao da je GameCube izuzteno mali i da će stati u kofer bez problema.
Pa da, GameCube je mala kocka od konzole. Sve je imalo smisla.

Konačno, Bata se vratio iz Nemačke. Dočekao sam ga i suzdržavao se da ne skakućem od sreće. Pozdravili smo ga i on je spustio svoj kofer i otvorio ga.

I tamo sam ugledao…

Predivni
Ružičasti
GameCube
…
Controller
Samo controller, bez konzole

…

Trudio sam se svim snagama da se suzdržim i da ne izgledam razočarano ali nisam uspeo. Moja majka, pa čak i Bata su odmah shvatili da nešto nije u redu. Nisam bio ljut na Batu. Ipak, čovek nije znao ništa o igrama. Verovatno je samo zgrabio prvu stvar koju je video i kupio bez razmišljanja. Iako je kupio pogrešnu stvar, Bata je hteo da me obraduje i zato i nisam mogao da se ljutim na njega. Otišao sam u moju sobu i razočarano gledao moj novi controller. Bio je predivan i baš zato sam se osećao još gore jer sam znao da ne mogu da ga koristim. Moja majka je uskoro došla i pitala me šta nije u redu i ja sam joj objasnio. Kasnije je došao Bata i dao mi novčanicu od 50 evra i rekao mi da si kupim šta sam hteo ovde kod nas. Nije naravno bilo dovoljno za GameCube konzolu ali bio sam dirnut što mu je toliko bilo stalo. Na kraju nikada nisam ni imao GameCube. Eventualno sam dobio Playstation 2 dok sam GameCube igre tek počeo da igram kada sam dobio Nintendo Wii.

E sad, ovo vam verovatno zvuči kao tužna priča iz mog detinjstva ali je zapravo skroz suprotno. Bata je od samog početka imao lepe namere i pokušao da mi kupi nešto u čega se nije razumeo. Štaviše, ispunio je obećanje i doneo mi je poklon iako nije morao. Na kraju dana, moj očuh je samo hteo da me obraduje i istinski sam mu zahvalan zbog toga.

I kao šlag na torti, taj GameCube Controller je još uvek živ i zdrav. Stoji u mojoj kolekciji retro konzola i radi kao da je juče kupljen. I kad god uzmem da igram neku igru sa tim controllerom, setim se Bate i nasmešim se. Bata je kralj.

A sad recenzija.

Nisam voleo originalnu igru

Ako ste pročitali priču, verovatno ste pomislili da kad sam KONAČNO dobio priliku da igram A Wonderful Life, da sam se odmah zaljubio u igru. E, pa, to se nije desilo. Uopšte nisam voleo Harvest Moon: A Wonderful life (kao da je Bata znao). Za razliku od svih ostalih Harvest Moon igara, A Wonderful life se uopšte nije fokusirala na zemljoradnju i brigu o farmi već o podizanju vaše porodice i gajenju odnosa sa komšijama. I ovo bi bilo u redu da igra nije bila toliko dosadna. Sećam se koliko sam se trudio da mi se A Wonderful Life svidi, ali se ispostavilo da sam samo protraćio dosta svog vremena.

I kada sam čuo da izlazi remake moja naj-ne-omiljene Harvest Moon igre, znao sam da ja moram biti taj koji će je odigrati i napisati recenziju. Story of Seasons: A Wonderful Life je dosta stvari unapredio u odnosu na original ali glavni problemi, zbog kojih nisam voleo prethodnu verziju, su još uvek tu.

Predivno dosadan život?

U Story of Seasons: A Wonderful Life, vi igrate kao momak ili devojka koja nasleđuje farmu od svog oca i pokušava i počinje svoj novi život u ruralnom okruženju. Nakon dosadnog tutorijala gde samo čitate sve što je na ekranu umesto da naučite kako se sve koristi, igra može da počne.

Vi ste se doselili u Forgotten Valley, malo skriveno selo sa svega 20-ak stanovnika. Vaš cilj je da počnete od jedne krave i par neplodnih polja i da polako uz dosta truda i napora, sagradite veliku farmu punu plodne zemlje i domaćih životinja. Ovo je cilj u svim prethodnim igrama i isto tako je i ovde, zar ne?

Uhhhh… pa, ono, valjda?

Vidite, za razliku od prethodnih igara, A Wonderful Life želi da se igrači posvete gajenju odnosa između NPC-eva, dok je posao na farmi znatno olakšan, skoro pa zanemarljiv. Svaki in-game-dan vi se budite, muzete krave, kupte jaja od kokošaka, i zalijete useve. Onda pogledate na in-game sat i vidite da nije još ni 8 ujutro. Ok, gotove su sve obaveze na farmi, šta da radim sa ostatkom dana?

Dobrodošli u A Wonderful Life! Farming Simulator gde umesto da gledate da što više završite svaki in-game dan, vi se pitate šta ćete sami od sebe.

Ja iskreno volim farming simulatore zato što uvek dobijem osećaj napredovanja kako prodajem useve, unapređujem alatke i kupujem još životinja za farmu. Iako sve ovo imam u A Wonderful Life, sve nekako deluje kao sporedna aktivnost nego glavni deo igre. Igra očekuje da svaki dan pričate sa što više možete NPC-eva, da berete cveće, kopate fosile u rudniku i šta god drugo nađete u selu. A kad sve ovo uradite, pogledaćete na sat i videćete da je tek pet popodne. Ostatak dana možete još malo da radite na farmi ili da se bacite na aktivnost koju  naš dragi Haseo “najviše voli”, pecanje.

Ali evo da napomenem, za ono vreme (pre 20 godina) ovo su bili vrlo napredni NPC-evi. Većina igara u to vreme je imala NPC-eve koji stalno ponavljaju isto, ali A Wonderful Life je ovo malo unapredio. Kako igrate igru, NPC-evi će reagovati na promene na vašoj farmi i na vaše odnose. Kako prolaze godine, neki NPC-evi će se doseliti u selo, neki će ga napustiti, a neki će čak i umreti (od starosti). Ako ste dobri sa NPC-em, možete otklučati neke specijalne događaje iz kojih ćete dobiti nove predmete, recepte ili čak unapređenja za farmu. Građani A Wonderful Life-a se ponašaju dosta kao vaše komšije iz Animal Crossing serijala.

Dani u igri su mnogo duži nego što treba da budu, ali zato umesto 30 dana u sezoni (kako je slučaj u većini farming simulatora) imate samo 10. Malo je reći da napredujete sporo, ali i dalje možete da unapređujete farmu, kupujete nove životinje i pojednostavljujete svoj živo iako ovo nije glavni cilj igre.

Ok, znači ako je briga o farmi toliko zanemarljiva, šta je onda cilj ove igre?

Ima da se ženiš i gotovo!

JEDINA obaveza koju imate u ovoj igri je da se do kraja prve in-game godine oženite/udate. To je to. Igra vas bodri još od prvog dana da se sprijateljite sa NPC-evima i da nađete srodnu dušu. Možete da izaberete jednog od 8 partnera bez obzira na vaš ili njihov pol. Ovo radite tako što dajete svom budućem partneru poklon svaki dan (cveće, riba koju ste upecali, fosil iz rudnika, mleko s farme, itd.). Malo po malo, i kupićete… mislim… postaćete bliski sa svojim partnerom. Na početku prvog leta, dobićete predmet s kojim treba da zaprosite partnera i ovo treba da iskoristite do kraja godine (do kraja zime).

Ako ne iskoristie predmet, na kraju godine će vas potencijalni partner zaprositi. Ako kojim slučajem ni sa kim ne sagradite odnos, igra se završava. Da, da, A Wonderful Life ne toleriše neženje. U drugoj godini dobijate čak i dete sa svojim partnerom i na vama je kako ćete odgajati to dete i čime će se baviti kad poraste.

Sačekaj koju godinu da se nešto desi

Igra očekuje da je igrate polako i bez žurbe i da uživate u njoj. A koliko dugo treba da uživate u ovoj igri? 9 in-game godina.

• U prvoj godini, vaš cilj je da se oženite. To je to.
• Druga i teća godina su iste. Dobićete neke nove seljane u selu ali vi samo treba da se brinete o farmi (ako želite) i da (ako želite) provodite vreme sa svojim detetom i utičete na njegovu odluku šta će biti kad poraste.
• Četvrta, peta i šesta godina – Vaše dete je već školarac. Opet su se neke stvari promenile u selu ali je skoro neprimetno. Vaše dete sada ide da se igra sa decom iz okoline i već planira šta će biti kad poraste.
• Sedma i osma godina – Vaše dete je poraslo i planira da se ženi. Vi ste već ostarili i najbolje godine su iza vas.
• Deveta godina – Vaše dete otkriva svoje zvanje (možda i nasledi vašu farmu) a vi proživljavate svoju poslednju godinu.

Nakon devete godine, možete nastaviti sa igrom u Sandbox modu (gde ste opet mladi). Zvuči dobro, jel da? I šta je problem?

DOSADNO JE!!!

Teško mi je da opišem koliko je ovo igra dosadna. Glavni problem kod A Wonderful Life je što igra nema dovoljno aktivnosti da ispuni svaki in-game dan. Zemljoradnja i briga o životinjama se obavi za par minuta (još manje ako imate unapređenja), pričanje sa NPC-evima se odradi do podne i onda vam ostanu sporedne aktivnosti kao rudnik i pecanje koje uopšte nisu toliko zanimljive. Ali čak i sa svim tim dosadnim aktivnostima, i dalje nećete imati šta da radite.

Dovoljno vam je svega dve in-game godine da se sprijateljite sa svima i unapredite farmu do kraja, nakon čega stvarno nećete imati ništa da radite.

U trećoj godini sam se osećao kao veteran u nekom napušteno MMORPG-u. Samo sam šetao po gradu i čekao da se nešto desi, a skoro nikada se ništa nije desilo. Bio sam očajan za bilo kakvom aktivnošću. I na kraju sam uradio isto ono što sam radio u originalnu – preskakao sam dane. Ustanem – spavam, ustanem -spavam, i tako dok nisam stigao do kraja.

Nisam čak ni žurio da napredujem brzo, samo sam igrao A Wonderful Life kako inače igram farming simulatore. I baš to je i problem. Ova igra nije Farming Simulator, ovo je simulator dosadnog malog sela gde se svi poznaju i gde si skoro nikada ništa ne menja.

I šta je novo u odnosu na originalnu verziju!

Iskren da vam budem, osim grafike i par izmena tu i tamo, skoro kao da sam ponovo igrao istu igru od pre 20 godina. Harvest Moon: A Wonderful Life kada je izašao 2003-e lepo je izgledao. Komande su bile dobre, grafika je bila lepa za ono vreme a NPC-evi su bili dinamični i pamtili su događaje umesto da stalno ponavljaju isto. Story of Seasons: A Wonderful Life dodaje HD rezoluciju i poboljšava framerate, što je svakako lepo. Neki NPC-evi su dobili nova imena a neki su ulepšani i podmlađeni da bi mogli da postanu vaši partneri. Inventar je mnogo bolji nego u originalu. Sada možete da nosite sa sobom mnogo više predmeta i alatki i možete da ih menjate mnogo lakše. Takođe, možete da sačuvate igru kad god želite.

Nažalost, sva ova unapređenja nisu dovoljna da ova igra izgleda sveže u 2023. U celoj igri ne postoji glasovna gluma, kao ni u originalu. Iako je grafika lepša, NPC-evi se i dalje kreću kao roboti. Predmeti lebde iznad zemlje. Mnoge teksture zelenila su u 2D-u a neke su skroz pikselizovane. Vidi se da je igra stara 20 godina.

Takođe, u današnje vreme imamo mnogo više i lepših i boljih farming simulatora. Ništa od ovoga ne bi bio problem da je igra zabavna, ali nije. Story of Seasons: A Wonderful Life je isto onoliko dosadna koliko je bio i original.

---

Igru na test dobili smo od firme Nintendo preko distributera CD Media